Народно благостање — додатак

192

uprava društva, a na želju švajcarskih minoritetnih akcionara, preračunala vrednost investicija na zlatni franak, uzevši u obzir ranije promene vrednosti dinara i tom prilikom našla, da iznose u 1920. godini ukupne investicije 79.58 miliona dinara (1 franak—-—1|l10.95 dinara) ili za 33% miliona više no što je po knjigama iskazano. To su društvene rezerve.

Iz pasive se vidi, da raspolaže društvo ogromnim SOopstvenim finansijskim sredstvima. Glavnica iznosi 22 miliona; društvo raspolaže i velikim rezervama. U 1927. godini ukupno iskazani rezervni fondovi iznose 16.88 miliona, a dve godine docnije, krajem 1929. godine iznosi njihova bilansna vrednost

U rashodima društva vidimo, da su, u vezi sa proširenjem poslova, porasli i opšti izdatci, od 1.88 miliona u 1928. na 2.3 miliona u 1929. godini. Troškovi proizvodnje struje bili su najveći u 1927. godini sa 4.82 miliona dinara; u 1928. oni su sma-

njeni na 3.04 miliona, a u 1929. godini porasli na 4.15 miliona. : "Troškovi održavanja mreže malo su porasli prema 1928 godini, · ali su sa 1.37 miliona ipak još ispod onih u 1927. godini. Poreze, ' kamati i ostali troškovi iznose 2.2 miliona te se nalaze u poste-

već 27.08 miliona dinara, što znači povećanje za preko 10 mi- |

liona dinara. Prema tome iznose sopstvena sredstva u 1929. соdini 49.08 miliona zajedno sa stranim sredstvima, koja su prema 1927. i 1928. godini porasla od 1.93 miliona na 5.21 milion, izukupna sredstva preduzeća iznose krajem 1929. godine 54.3 miliona dinara. Od toga otpada 46.37 miliona dinara na investicije, 8.08 miliona na dužnike i 1.29 miliona na robu i materijal. Investicije iznose dakle 94.6% sopstvenih sredstava ili 85.3% svih sredstava, kojim poduzeće raspolaže i to je jedna toliko povolina razmera da lepša u optše ne može biti.

Račun gubitka i dobitka za poslednje četiri godine izgleda ovako:

Račun gubitka i dobitka.

penom porastu. Otpisi odnosno dotacije fondu za smanjenje vrednosti uređaja za proizvodnju struje povećani su u 1928. i 1929. godini za skoro 100% i iznose u 1929. godini 3.05 miliona.

Prihodi tramvaja iznose u 1928. god. 4.26 miliona a poslovni troškovi 4.071; prema tome bi dobitak ove grane električnog društva morao iznositi 194 hiljade dinara; zbog otpisa odnosno dotacije fondu za umanjenje vrednosti od 625 hiliada iskazan je gubitak od 432 hiljade; analogna je situacija i u 1929. godini: višak tramvajskih prihoda kao saldo iznosi 15 hiljada, i ako ovaj iznos odbijemo od 550 hiljada, koliko iznosi otpis, onda u 1929. godini dobijemo gubitak od 565 hiljada

' dinara.

Čista dobit znatno je veća no u ranijim godinama, radi povećanih prihoda od prodaje struje; to je posao koji je mnogo lukrativniji od pogona tramvaja, a naročito je povoljan u pogledu prodaje struje van Novog Sada. Čisti prihod iznosi 2.56 miliona dinara; prema 1927. godini dakle porast od 860 hiliada dinara, a po odbitku gubitka tramvaja (560.000 dinara) iznosi u

| 1929. godini 2.003.218 dinara prema 1.5 milona u 1928. i 1.24

_ Rashodi 1927. 1928. 1929. , u hiljadama dinara Opšti izdatci 2.052 1.879 2.305 ; Troškovi proizv. struje 4.817 3.945 4.141 Održavanje mreže 1.493 1.308 1.377 | Porez, kamate, troškovi 2.133 2.106 2.206 Otpisi odnosno dotacije fondu za sma-– njenje vrednosti uređaja za struju 1.550 3.025 3.050 Poslovni troškovi tramvaja: prometni troškovi — 4.071 4.094 Dotacije fondu za umanjenje vred. — 625 550 Dobitak: | od odelenja za proizvod struje 1.709 1.941 2.567 manje gubitak od tramvaja 467 432 565 ostane čista dobit 1.241 1.509 2.003 Prihodi Prihod potrošene struje 12.270 12.721 14.068 Pristojbe za strujomere 512 622 717 Prihod od kamata i kupona 53 5 5 ·'Razna primanja 850 719 750 Prihodi tramvaja — 4.265 4.079 Prenos dobitka iz ranije godine 68 76 110 Zbir prihoda 13:755 18.469 19.732

Hruto prihodi povećani su u toku poslednjih godina od 1375 miliona na 19.73 miliona dinara. Prihodi od potrošene struje i od pristojba za strujomere u stalnom su porastu — odgovarajući ekspanziji poduzeća; ali su u opadanju prihodi od tramvaja, koji su zasebno iskazani u 1928. i 1929. godini. Manji su u 1929. godini skoro za 200 hiljada a iznose 4.08 miliona dinara. Ovo opadanje prihoda tramvaja može se objasniti iz statističkih podataka koje publikuje društvo, i koji ukazuju na to, da je promet putnika na tramvaju u 19209. godini manji no u 1928., da je prema tome prodato manje karata i manje prevaljeno kolskih kilometara nego u 1928. godini.

” miliona u 1927. godini.

Dividenda iznosi 20 dinara na akciju ili 8%, dakle za 2% više no u 1928. i za 3% više od dividende paćene u 1927. god.

Među ostalog, Novosadsko električno d. d. nalazi se u interesnoj sferi švajcarske Swag-holdingkompanije u Cirihu, koja je i minoritetni akcionar.

Uprava Novosadskog električnog društva sastavljena je od sledeće gospode: Dr. Adamović, Francuski, Gulači, Gerber, Kenigšteller, Kovač, Luncer, Mirosavljević, Slavnić, Dr. Stefanović, Dr. Trifković, Dr Ulman; a Nadzorni odbor od gospode: Dr. Badalić Viktor, Erdelji Robert, Majinski Nikola, Patak Bartolomej, Slepčević Milan.

„ADRIABAUXIT” RUDARSKO I INDUSTRIJSKO D. D. ZAGREB Naša država, pogotovo u severnoj Dalmaciji i delovima Hercegovine obiluje bauxitom. Za sada, s obzirom na saobraćajne prilike za eksploataciju u većem stilu dolazi u obzir samo kraj oko Drniša ma željezničkoj pruzi Зр—Кип.

·Još pre rata, a naročito posle rata, bio je osnovan u Dalmaciji veći broj dioničarskih društva sa zadaćom eksploatacije bauxita. Tu su bili „,Aluminium” „Jadranski” „Primorski” „Primorsko-Jadranski” bauxit. Tu opet Kontinentalno bauxitno rudokopno i industrijsko d. d. kao i „Adriabauxit”.

Dalmatinski bauxit ne prerađuje se u zemlji osim minimalnih količina u jednoj kemijskoj tvornici Slovenije. Pretežni dio produkcije izvozi se u inostranstvo. Bilo da se prerađuje u aluminij bilo u bauxitni cement koji radi nekih svojih osobina sve se više upotrebljava.

Naš bauxit ide ponajvše u Nemačku, te parobrodima do Roterdama a onda Rajnom do Ludwighafena gde se prerađuje u tamošnjim visokim pećima. Jedan deo ide u Hamburg. Znatne količine išle su ranije u Sjedinjene države severne Amerike gde su bile prerađene u bauxitni cement. U najnovije vreme izvesne količine bile su čak upućene i u Južnu Afriku.

Izvoz bauxita oscilira od 50 do 100.000 tona. Pred 45