Народно благостање — додатак

193

„godina bio je znatan, zatim je došlo izvesno opadanje, a onda Izgleda da Adriabauxit namerava da u dogledno vreme opet porast. Ove godine, s obzirom na opštu krizu čitave indu- podigne u Dalmaciji jednu tvornicu bauxitnog cementa. Та bi strijske delatnosti a naročito metalurgijske, izgleda, da će izvoz tvornica imala doći u Drniš gde se dobiva bauxit, ili u Šiznatno podbaciti. · benik gde bi bila luka ukrcaja. Jer se računa gotovo jedino na

OON OM ON OL OM ju о лого „oduvao пе | WP udar 0 DD DO DI || 7 UN Dia minimalna.

u svojim rukama najbolje i najpristupačnije ležište bauxita i bilo · Za podizanje tvornice aluminija nema mnogo izgleda. Bar je razvilo zamernu delatnost. Međutim je došlo opadanje izvoza. ne za sada. Gotovo sva električna energija Dalmacije u rua kako društvo nije bilo naročito fundirano i kako je trebalo kama je „La Dalmatienne”. Glavni deo produkcije kao i mo= nači jakog oslona, dotadanji vlasnici morali su predati poduzeće gućnost povećanja produkcije otpada na Cetinu a ne na Krku. u ruke drugih. | A produkcija sa Cetine za sada ne dolazi u obzir za rudnike Novi interesent nije niko drugi neco Beočinska tvornica i Adriabauxita. Međutim nije isključeno, da po izgradnji željeznicementa dotično grupa, koja stoji iza Beočinske. | ске pruge Mostar—Split koja bi prelazila preko bogatih naslaga i bauxita kod Širokog Brijega, da i „La Dalmatienne”, koja će |иегеватпо је да је madžarski kapital danas u znatnoj onda imati na raspolaganju znatne količine električne energije, meri zainteresiran u našoj industriji bauxita. Kontinentalno ba- ne pristupi podizanju tvornice aluminija. Bauxita bi bilo, eneruksitno rudokopno i industrijsko d. d. u Zagrebu spada u inte- | cije isto tako a ne bi manjkalo ni kapitala. Međutim to je pesma resnu sferu Bauxit-Tresta iz Pešte——DZuricha a Adriabauxit je budućnosti.

kako rekosmo interesna sfera Beočinskog cementa. | - . | У O = Za зада је „Адпабаихи' naš glavni ako ne i jedino

Heočinski cement uzeo je učešća u Adriabauxitu u prvom | ozbiljni producent bauxita. On nastoji kako bi forsirao produkredu radi mogućnosti podizanja tvornice bauxitnog cementa. Nu | ciju bilo radi izvoza a bilo radi podizanja tvornice bauxitnog nije isključena mogućnost da se jednog dana pređe i na dO- | cemenfia. Ako se poprave opšte privredne prilike Evrope, mi bivanje alumini{a. Drugi važan faktor pri fabrikaciji aluminija: | bi za 2—3 godme mogli imati vlastitu tvornicu bauxitnog cedovolino jeftine električne energije, također je tu. Treba samo | menta. A time bi i naša produkcija bauxita dobila novog poleta, kapitala i kuraži. jer bi onda i izvoz bauxita bio jači nego što je sada u eri pri

Beočinski cement pre nego se je dao na intenzivniji rad, | Vredne depresije. naiprvo je preuzeo da pročisti dosadašnju situaciju. Kako je Adriabauxit imala znatne gubitke koje je trebalo otpisati, dioтека аутса гедистапа је од 2: рој па роја miliona dinara. Dakle jedno kompletno saniranje: otpis gubitaka i nabavka STAVBENA DRUŽBA D. D. LJUBLJANA.

novih sredstava. . Kod licitacija ko|e su se održavale dne 15. oktobra ove

godine za gradnju puteva i željezničkih pruga, opazilo se, da i osim |edne jedine iznimke, sve ponude dolaze iz inozemstva. Aktiva 1929 1928 A nije ni čudo. Prvo što se je tu radilo o velikim i skupim građevinama a drugo što je preduzimač sam тогао да Нпапста

Bilanca za dve poslednje godine (posle sanacije) ovako izgleda:

Posed rudokopa 15.417 14.154 | ! građu. Te licitacije imale su kao glavni uslov da država ne Inventar 2.831 2.987 | plaća u gotovom nego u višegodišnjim bonovima. Preduzimač Materijal 366 500 | тога sam namaknuti sredstva za izvođenje radova. Tek po iz. - i vršenim radovima dobiva bonove koje onda eventualno može

Zalihe bauxita 1.530 856 ла

Пе 050 215: | Mi nemamo fakovih građevnih poduzeća koja bi mogla Blagajna 101 — ' poduzeti takove radove. Ne možda što tehnički ne bi bili (Ribitak 879 510 | spremni da izvrše te radove, već što im nedostaju finansijska | sredstva. Naime naša građevna poduzeća nisu tako finansijski Рача i jaka da bi mogla iz vlastitih sredstava da izvrše velike radove, (Slavnica 5.000 5.000 iza koje još u toku radnje ne bi primili bar glavni dio protu| | vrednosti. Kreditiranje na nekoliko godina ne može da provede Кезегуе | 14 14 'ni jedno naše građevno poduzeće. Neka naša стадеупа podu-

Poverioci 16.467 19.032 i

| zeća jačeg kalibra stradala su od toga, Što im država nije na Hazno 271 169 | plaćala radove koje su ona vršila. Loše iskustvo od pred : nekoliko godina deluje još i danas.

| U inozemstvu imamo građevnih poduzeća koja raspo-

: lažu sa silnim kapitalima. Pored toga takova poduzeća uživaju I posle sanacije poslovne godine svršavaju sa gubitkom. | velike kredite. Prema tome oni mogu poduzimati i radove koji Nu sa time se je i računalo. Jer poduzeće u neku ruku još je u se plaćaju tek nakon nekoliko godina. Bonove koji oni žiriraju organizaciji . Elektriziran je čitav rad. Zatim dok se je ranije ılako je eskontirati bez obzira koja ih država izdaje. Za novčane radilo samo na otvorenom, sada su izgrađeni i rovovi. Prema , ustanove koje eskontiraju takove bonove, primeran je kredit tome je danas moguće raditi i zimi šio ranije nije bilo | građevnog poduzeća koje je žiriralo te bonove a ne države ili

moguće. | ustanove koje su ih izdale.

Heserve za smanjenje investicija 424 —

Ukupna bilanca 22.183 24.216

Adriabauxitu ili bolje rečeno Beočinskom cementu bilo je , Kod nas imamo veoma malo građevnih poduzeća jačeg za ove dve godine više stalo da utvrdi kolika je količina 'ba- | kalibra. Pod jači kalibar ne mislimo tehničku spremu nego u uxita, koji bi se mogao privesti eksploataciji, nego sama i prvom redu finansijsku jakost. Radi toga još dugo vremena eksploatacija. Izgleda da su rezultati povolini. Utvrđeno je da | bićemo primorani da velike javne radove, pogotovu ako se ti postoje tolike količine koje omogućuju uspešan rad fabričkoj · imaju vršiti na kredit, predajemo stranim poduzećima. Naravno preradi bauxita. Današnja godišnja produkcija iznosi već 100.000 uz daleko veću cenu nego što bi to za gotovo izvršila domaća tona a za podizanje jedne veće ivornice računa se na 200.000 građevna poduzeća.

tona. ) Među naša najveća građevna poduzeća spada van