Народно благостање — додатак

194

sumnje Stavbena družba d. d., Ljubliana. Ne možda bo visini svoje dioničke glavnice jer ta iznaša samo 1.5 miliona dinara. АН јако хаједе ц Ктедипот 2ауоди za trgovini i industriju omogućuje joj veliku delatnost. Ukupni iznos njene bilance per ultimo decembra 1929. prelazi 51 milion dinara. A kad i bilanci dužnici i poverioci ne bi bili iskazani per saldo nego švaki za sebe, lkupna bilanca iznosila bi ravno 80 miliona dinara. A sa 80 milioha dinara bilancira veoma malo naših akcionarskih društava, he računajući naravno novčane zavode.

Stavbena družba osnovana je još godine 1873. Розје fata centralu je bila prenela u Beograd očekivajući veliku delatniost kod javnih radova. Ali je tu razočaranje bilo takovo da še je godine 1928. cehtrala opet vratila u Ljublianu. Još г0dine 1022. platila je dividendu od 15%. Zatim dolazi znatna redukcija. Od godine 1925. isplata dividende je obustavljena. Poduzžeće je teško dolazilo do protuvrednosti za izvršene radove. Poučena iskustvom u poslednje vreme Stavbena družba nije niti reflektirala na veće javne radove i posvetila se je više privatnoj građevnoj delatriosti.

Stavbena družba bored toga što je craditeli, ona i sama iztađuje znatai dio građevhog materijala. Poseduje ciglane u Vič-u i Žefiunu. Do zemuriske ciglane došla je preuzećem građevhog poduzeća Josip Heimann, Zemun. U Ljubljani Stavbena družba ima i svoju pilanu. Pored toga ima i stolarsku i mehaničku radionicu.

Bilanca za tri poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929. 1928. 1927. Nekretnine 1.231 2.074 2.558 Inventar 6.878 6.981 7.511 Nedovršefie gradnje 41.122 41.271 34.988 Žalihe 852 1.438 4.212 Blagajna 159 15 159 Метсе — — 1.206 Efekti 625 150 2.081 Gubitak 362 372, 362

Pasiva Dionička glavnica 1.500 1.500 1.500 Rezerve 1.006 1.006 1.006 Menice 2.500 3.000 3.250 Saldo konto-korenta 46.225 46.867 47.335 Ukupna bilanca 51.232 52.374 53.002

Gubitak od 360—370 hiljada dinara koji se povlači već nekoliko godina mogao bi se lako otpisati iž rezervnog fonda. Nu izgleda da poduzeće ne namerava poduzeti tu operaciju, dok se prilike nisu utoliko promenile, da se može ptistupiti i isplati dividende. A za to će biti potrebno da se likvidiraju neki stariji тасит.

Poverioci iznošili si koncem 1929. god. 74.7 miliona dinara. To je u razmeri prema vlastifim sredstvima od 2.5 miliona dinara znatan iznos. Možda bi bilo potrebno pristupiti povišenju dioničke glavnice. Stalne investicije, a kod jednozž građevnog poduzeća u stalne investicije moramo Smatrati i invehtar, već iznose skoro 10 miliona. Bar taj izios morao bi biti pokriven vlastitim sredstvima:

Mi stojimo pred velikim javnim radovima. Pored države i opština danas dolaze u sve veći obzir i banovine, Za izvođenje fih radova potfebna su veća poduzeća. Mi samo možemo izvršiti te radove i ne treba da ih dajemo stranim društvima tek onda, ako se povoljno reši pitanje financiranja tih radova. Može država plaćati i u bonovima, samo je onda potrebno, da se vodi Tačuna o tome, kako bi se ovi bonovi! mogli eskontirati. I to

bi še to pitanje povoljno rešilo, ne šamo što bi se mogli ižVr= šiti znatni javni fadovi, nego bi te radove mogla izvršiti domaća poduzeća. U protivnom slučaju sve više i više i a tom pogledu bićemo odvisni od inozemstva.

Poduzeća a la Stavbena družba mogla bi tu zauzeti voOdeći položaj samo, kako rekosmo, kad bi se povoljno rešilo pitanje financiranja tih radova.

SAMOBORSKA ŠTEDIONICA D. D. — SAMOBOR

Samobor se sve više i više razvija u predgrađe Zagreba. Već je nekoliko decenija, od kako je naime sagrađena uskotračna Žželeziička pruga Zagreb—DPodsused—Samobor, da је Samiobor postao najposećenije izletište Zagreba. Nedeljom hiljade i Hiljade zagrebčaia prave izlete u okolinu Samobora i pune samoborske gostionice. Posle rata mnogi koji rade u Zagrebu stanuju u Samoboru. A kad se jednog dana postojeća željezhica elektrificira, Samobor će postati pravo predgrađe Zagreba.

. Danas Samobor već i u industrijskom pogledu važi kao predgrađe Žagreba. Mnoge tvornice koje u Žagrebu imaju svoje urede imaju radionice u Samoboru jer je tamo prvo radna snaga jeftina a drugo opština ide industriji u većoj meri u susret nego što je to slučaj u Zagrebu. Sada kada Samobor dobija i električnu energiju od Udruženih centrala Zagreb—HKarlovac, njepova idustrfijalizacija ići će još bržim fempom. Poteškoća je jedino u tome, što on ne leži ha železničkoj pruži normalnog | koloseka pak to otežava dobavu Sirovina i eksšpediciju gotovih fabrikata.

Možda upravo s obzirom na blizinu Zagreba, Somobor : živi u sređenim privrednim prilikama i pokazuje zavidan razvitak. i Novčarstvo Samobora postalo je poznatije u najnovije vreme kad je bilo govora o slomu Pučke štedionice i procesu protiv njenog direktora Josipa Špalja. Taj je proces veoma poučat u pogledu kontrole novčanih zavoda .po državnim organima. Oni koji traže koncesioni sistem za osnivanje akcionarskih društava i koji traže kontrolu državnih organa nad radom novčanih zavoda iz procesa Pučke štedionice u Samoboru mogli bi mnogo toga naučiti šta znači takova kontrola. Pučka štedionica nije držala skupštine ni objavlijvala bilance nekoliko godina, pa ni treovački sud ni porezna vlast kao ni delegacija Ministarstva trgovine kod banske uprave nije našla za shodno da vidi šta је na stvari. Da je nadzor bio vršen kako bi moralo biti, slom ovog zavoda ne bi bio zauzeo one dimenzije koje je i zauzeo. Il onda bi se i prigodom stečaja ipak našla bar koja aktivna stavka. Ovako se pasiva сотпаја.

Pored Pučke štedionice i njenog direktora Josipa Škalja koji će postati školski primer u pogledu poslovanja i nadzora naših akcionarskih društava, Samobor ima i jedan vanredno solidan novčani zavod kojem stoje na čelu ljudi koji nešto i znače u privredi i javnom životu tog naprednog gradića koji se sve više i više razvija u jači industrijski centar.

Samoborska štedionica osnovana je još 1873. Još tri godine pa će slaviti svoju šesdešetegodišnjicu. Malo je kod naš i gradova većeg kalibra nego što je Samobor koji eto već šest decenija imaju svoj vlaštiti novčani zavod akcionarskog tipa.

Dionička glavnica Samoborske štedionice iznosi 400.000 dinara. Međutim efektivno uplaćen je samo jedan deo. Povećanje dioničke glavnice šledilo је redovno na taj način da s je iz rezervnog flonda štanoviti iznos prebacio u glavnicu a akcionarinia izdale nove gratis dionice, ili se je pak povećala Rominala poštojećih dionica. Unutrašnja vrednost al:cionarskog kapitala mnogo je veća hego što je to i bilanci iskazana. Dosta je spomenuti da su realiteti, vlasništvo žavoda, iskazani samo sa 45 hiljada dinara iako vrede deset, pa možda i dvadeset puta više.

eSškontirati ılz kamatnjak koji odgovara našim prilikama. Mad ~