Народно благостање — додатак

202

Rashodi Kamati 790 51d 543 778 Troškovi . 825 800 837 877 Porezi 361 314 395 933 Otpisi 35 109 — Čisti dobitak 523 519 522 517

Čisti dobitak bez prenosa iznosi oko pola milijona din. To omogućuje isplatu dividende od 4%. To je za naše prilike iedno dosta slabo ukamaćenje. Danas kod nas nije teško plasirati novac i to dosta sjegurno i po 8% a uz minimalni riziko i po 10%. Prema tome kod nas bankovni posao ne bi bio tako lukrativan.

HRVATSKA KATOLIČKA BANKA D. D. ZAGREB.

Hrvatska katolička banka plaća već 6 godina dividendu od 12%. } dok su gotovo sve zagrebačke banke pred 5—6 godina pristupile opetovanom sniženju dividende, Hrvatska katolička banka nije išla tim korakom nego je dividendu čak i povišavala. Znači, da se njen posao povolino razvila i da je unosan.

Druga je karakteristika Hrvatske katoličke banke da je ona u decembru 1927. pristupila povišenju dioničke glavnice od 4 na 5 miliona, dakle u vreme kad druge, i veće banke, nisu mogle ni pomisliti na jednu takvu operaciju. I što je glavno, ta је emisija bila glatko ostvarena.

Treća je karakteristika Hrvatske katoličke banke da njene akcije kotira|u na berzi daleko nad nominalom. To je ranije bilo nešto sasvim razumljivo — međutim danas je potrebno, da se i to naglasi kao karakteristično.

Hrvatska katolička banka po svom nazivu imala bi biti iedan dvostruko exkluzivan novčani zavod — hrvatski i katolički. Međutim u praksi o tome nema ni govora. To je jedna čista poslovna institucija, koja se upušta u poslove sa svim onima, koji se na nju obraćaju ako posao odgovara.

Međutim Hrvatska katolička banka najviše se razlikuje od ostalih zagrebačkih banaka — velikih i malih, po strukturi svoje bilance. Od ukupne aktive od 39.4 miliona otpalo je prošle godine 30.5 miliona na menice. A godine 1928. čak od ukupne aktive od 34.7 miliona na menice otpada 28.3 miliona. Po tome preko 75% čitave aktive plasirano je u menicama.

Takovo forsiranje meničnog posla imaju u našoj državi samo novčani zavodi u provincijalnim mestima i to poglavito u severno-istočnim krajevima. U tim krajevima menica je 50tovo jedini oblik kreditnih isprava.

Hrvatska katolička banka ma da svoj posao ima u Zagrebu, ipak u pretežnoj većini radi one poslove, koje rade novčani zavodi provincije. Ona kreditira seljake iz okoline Zagreba, zatim manje zanatlije i kućevlasnike. I kod svih ovih poslova preovlađuje menica. Onaj seljak, koji traži kredita kod Hrvatske katoličke banke mora isto da dade menicu kao i zanatlija. Čak i kućevlasnik koji na svoju kuću dobiva dugoročni kredit, mora da donese menice, jer se i takovi poslovi odvijaju preko eskonta menica. U Zagrebu nitko tako ne Torsita menični kredit kao Hrvatska katolička banka.

Bilanca za 4 poslednje godine daje sledeću sliku:

Aktiva 1920. · 1928. 1927. 1926. Blagajna-žiro 3.287 2.206 2.691 3.201 Menice 30.651 28.311 20.657 19.536 Efekti 63 13 187 208 Nekretnine 370 370 370 370 Dužnici | 5.095 3.835 7.935 6.334

ЋЕ

Pasiva .. | Glavnica 5.000 5.000 5.000 „· 4.000” Ulošci 25.864 22.553 20.368 19.028: Verovnici 3.835 2.630 2.190 2134 Кетегуа 2.800 2190: 2.600 2.270“ Рођнак - 940 923 822 817 Ukupno 39.468 34.786 31.839 29.651

Kako se vidi razvitak je normalan. Ukupna bilanca svake је godine za par miliona veća. Ulošci su u konstantnom porastu. Isto tako i verovnici. Novi priliv sredstava plasira se u prvom redu u eskont menica. Dužnici ne igraju znaine uloge. Danas su slabiji nego pred 3—4 godine, dok je kod menica porast od 50%. Znači da se zapostavlja konto-korenini posao u: korist meničnog. Ili da se i za konto-korentni posao moraju“ dati menice.

Nekretnine su bilancirane sa 370 hiljada dinara. Međutim" sama bančina zgrada u Jurišićevoj ulici tik do Pošte vredi deseterostruko. To potvrđuje činjenica, da je prihod od najamnine preko 200 hiljada dinara ili mnogo veći od polovine iznosa sa kojim je označena vrednost svih nekretnina. Po tome“ bi nekretnine, pored toga što u njima zavod ima svoje prostorije, nosile renditu od preko 50%. Kad bi se nekretnine bilancirale po vrednosti koju faktično predstavljaju i kad bi se razlika realne i knjižbene vrednosti pripisala reservnom fondu, njegova bi vrednost bila veća i od same glavnice.

Efektni je posao minimalan. Makar je zavod u centru naše irgovačke i industrijske privrede, izbegava svaki uži kontakt sa trgovinom i industrijom. Jedini je angažman kod jedne tvornice salame manjeg obima u Belovaru.

Čisti je dobitak skoro milion dinara. To ie oko 20% 410– ničke glavnice ili 12% vlastitih iskazanih sredstava. Kako vidimo rentabilitet je ovdje mnogo veći nego kod naših velikih zavoda. Kod tih velikih rentabilitet u pojedinim slučajevima iznosi tek polovinu rentabiliteta Hrvatske katoličke banke.

"Tajna uspeha Hrvatske katoličke banke leži u tome, 510" se ona ne upušta u velike transakcije nego gaji sitni posao > to u prvom redu na temelju nekretnina. Kako je u davanju veresije vanredno oprezna, gubitci su neznatni pa tako nema ni velikih otpisa.

Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:

Rashođi 1929. | 1928. — 1927 1926.. Катан | 1.084 972 361 892" "Troškovi 422 379 325 343 Porezi 367 569 578 612" Dobitak 940 923 822 817

Prihodi Kamati 1.578 1.322 1.190 918 Kuće 202 207 198 1977 Providba 1.020 1285. 1162 1.521 Prenos 13 31 36 31

Karakteristično je da je godine 1926. prihod od kamata iznosio 918 hiljada dinara a od providbe 1.521 hiljada. Godine 1928. od kamata je unišlo 1.578.000, a od providbe samo: 1,020.000 ma da su poslovi narasli. Naši novčani zavodi sav kamatnjak koji je išao preko 8% knjižili su kao providbu. Sada je jasno da onih godina kad su dužnici plaćali 20—24% kamata, da je udio providbe bio daleko veći nego danas kad se plaća 15—16% kamata.

S obzirom na način svoga poslovanja kao i pomanj-

kanju ovakovih novčanih ustanova u većim centrima, novčani” zavodi tipa Hrvatske katoličke banke daju daleko bolje poslovne

' resultate nego naši veliki zavodi.