Народно благостање — додатак
212
1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara | Iznos i % Iznos a % Izdos a% | Tuđa sredstva 17.963 76.2 24.141 805 29.070 82.4 Sopstv. sredstva 4.275 23,8 4.109: 195 5.123. 171.6
: Pzuovog. uporečenja se. vidi, da su ! зорафуепа 1 запа sredstva u porastu. Dalje se vidi, da se tuča sredstva brže uvečavaju no sopstvena, i to' opet dokazuje; da ima društvo veliki broj osiguranika, odnosno .velike premijske rezerve za 10 Osiguranje. | "To potvrđuju garancioni 0ndoyi „Herceg-Bosne”, Кет 1929. godine iznosili:
koji su
Deonička glavnica Rezervni fond
2,500.000,— dinara 866.922.64 „ 24.806.137.60.,, 1.766.403.10 ,, 102 023 = 1, | 30.966.486.34 Inventar je bilansiran sa 170 hiljada dinara (za svih devet filiala). U toj poziciji i u organizaciji avenata i akvizitera, koja je od najvažnijih faktora svakog osiguravajućeg. društva, leže tihe rezerve „Негсео-Возпе".
Premijske rezerve
Premijski prenosi Rezerve za štete
Ukupno
praksa još nije uvedena.
Politika plaširanja kapitala, bilo sopstvenog, bilo tuđih sredstava, za osiguravajuće preduzeće od najveće je važnosti. Kako je „Herceg-Bosna” sprovodila tu politiku, pokazuje sledeće upoređenje: |
1927. u % 1928. u % 1929. u % o || u hiljadama dinara Likvidni plasman 16.409 74. 21.936 76.0 20.771 ) 63.6 Nelikv. plasman 702. ,3.3 1.157. 41 7.071. 20.6 Ostala aktiva 5.046 22.6 28.865 19.9 34.194. 15.8
Iz ovog ipoređenja.izlazi, da je likviditet odličan, i da imamo u našoj zemlji slabo osiguravajućih društava, koja bi mogla za poslednje tri godine pokazati prosečan likviditet od preko 70%. Likvidni plasmani su u znatnom porastu, naročito poslednje godine; to su pre svega hipotekarni zajmovi, koje 1929. godine iskazuje „Herceg-Bosna” tek prvi put, i to u iznosu od skoro pet miliona dinara, a drugo su zajmovi na vlastite polise. Njihov ukupan procentualan udeo porastao je od 3.3% u 1927. godini na 20.6% и 1929. codini. Teoretski to je likvidan plasman; ali u slučaju potrebe društvo bi veoma lako i brzo bilo u mogućnosti, da ga pretvori u likvidna sredstva. Ostala je aktiva poslednjih godina u opadanju: od 22.6% u 1927. godini na 15.8%.
U pogledu sigurnosti plasmana dovoljno je da spomenemo, da je „Herceg-Bosna u intimnim vezama sa dvema našim provinciskim zavodima, naime sa Centralnom privrednom bankom u Sarajevu i sa Pančevačkom 'pučkom bankom u Pančevu. Kod ovih zavoda, a i kod Narodne banke i Poštanske štedionice plasirano je skoro 21 milion dinara; 270 hiljada u harбјата од vrednosti a 760 hiljada nalazi se u blagajnama centrale i Hliala. Tako isto je i nelikvidna aktiva najsigurnije plasirana: zajmovi na vlastite polise su u pogledu sigurnosti van svake sumnje, a tako isto i hipotekarni kredit.
Čista imovina preduzeća (glavnica, rezervni fond, pensioni iond i prenos dobiti) je posledniih godina u stalnom роrastu, ali ie porast tuđih sredstava, kao što smo to već napoтепић, ц 105 месот.
Zbir aktive-pasive je prema 1928. godini smanjen za 10 miliona i iznosi 34.40 miliona dinara. Stvarno bi morao biti veći za najmanje 5 miliona dinara, koliko iznosi porast prema 1928. godini; ova promena potiče otuda, što su franzitorne pozicije,
Amerikanci bilansiraju. i tu poziciju po čuvenom „good-will” računu, dok kod nas ova,
prenosna aktiva i pasiva u 1927. godini smanjene za preko 15 miliona dinara.
U pasivi se primećuje, pod „premijska rezerva” takođe jak porast; još interesantnija |e pozicija „dugovanja reosigurateljima”, koja je od 13.6 miliona dinara u 1928. godini smanjena na 835 hiljada u 1929. godini. U bilansu za 1929. godinu pak se pojavljuje nova pozicija, „premijske rezerve reosiguratelja”, u iznosu od 15.4 miliona dinara; ove su pozicije analogne i ne predstavljaju stvaran dug „Herceg-Bosne” već je to deo premija, koje pripadaju reosiguraču i koje se moraju smatrafi ikao i premijske rezerve preduzeća, jer da nije reosičurana,· „Herceg-Bosna” bi ove premijske rezerve iskazala zajedno sa sopstvenim. 1 one su u lepom porastu.*) :
· Čista dobit „Herceg-Bosne”, od koje otpada na elemen-: tarno odelenje 348 hiljada, a na životno odelenje 31, hiljada,. dakle ukupno 370 hiljada dinara, podeljeno je 10% rezervnom fondu, 6% kao tantijema upravi, 3% kao tantijema činovništvu, 2% činovničkom pensionom fondu, 1% za dobrotvorne svrhe, 6% na ime dividende (6 dinara na akciju), činovničkom pensitonom fondu kao izvanrednu dotaciju 100 hiljada a ostatak od: 62.6 hiljada prenet |e na novi račun. i
: U Upravnom' odboru su sledeća gospoda: Dr. Božidar: Čerović, pretsednik, Teodor Gergeli, potpretsednik. Za centralno i knjigovodstvo: Armin Horvat, direktor; članovi: Šerif Arnauto-, vić, Emerich Balaban, Mihajlo Đukić, Vilhelm Mandelo;; Nad-. zorni odbor: Manojlo Ćelović, Hinko Graf, 7 Stuks Ribar.
| KOMUNALNE &TEDIONICE VAN SLOVENIJE UVOD ~
| Prema statistici koja je ovih dana objavljena u Tugoslovenskom Lloydu, Jugoslavija je imala koncem prošle godine |54 komunalne štedionice sa ulošcima od 1 milijarde 683 milijona.
{Tačna statistika svih uložaka nije poznata. Mi možemo uzeti.da:
'oko jedne osmine svih uložaka otpada na štedionice javno-prav-; nog karaktera. U drugim državama može ova razmera biti skroz, druga. U Nemačkoj, Čehoslovačkoj a i u još mnogim drugim državama, ulošci komunalnih štedionica najmanje su toliko jaki kao i ulošci akcionarskih banaka.
"Teritorijalno su komunalne i opštinske štedionice ovako
podeljene:
Banovina . Broi štedionica Ulošci u mil. Dravska 29 1.012 Savska 7 506 Мтразка = Primorska 8 41 Zetska 1 4 Drinska Io 18 Dunavska 7 109 Магдагзка i — Moravska = Grad Beograd 1 | 17 1:
Kako vidimo kontrasti su ogromni. Na jednoj strani Dravska banovina sa 29 štedionica ı ulošcima od preko milijarde a na drugoj strani Vrbaska, Vardarska i Moravska banovina koje institucije komunalne štedionice uopšte i ne poznaju. A ni u drugim banovinama, osim nešto u savskol ı to u prvom redu S, obzirom na razvitak zagrebačke Gradske štedionice, nije bog zna kako.
Analizirajući pojedine gradske štedionice mi smo. naišli na dosta velike razlike u njihovoj strukturi i poslovanju. U
*) U pogledu premija reosigurača vidi objašnjenje u Analizi bilansa „Jugoslavije” u br. 23. 3