Народно благостање — додатак

код Ваје. Bata je na to odgovorio da je otvorio vlastite radnje za popravljanje cipela. Obućari su izvukli tanji kraj jer su u mnogo slučajeva izgubili i rad oko popravke cipela, koji rad sve više i više postaje glavno zanimanje pretežnog broja.

To izazivlje i druge tvornice cipela da posvete najveću pažnju izgradnji svoje prodajne organizacije.

Pored dobro organizirane prodajne organizacije druga je jaka Batina strana — reklama. Držimo da se nećemo prevariti ako ustvrdimo da kod nas na reklamu najviše troši Bata. Nema gotovo kalendara u kojoj nema Batine reklame. A i sve naše novine od dnevnika do mjesečnika veoma često imaju Batinu reklamu. Dosta puta na čitavoj stranici. Pomoću reklame uspeva Bati ne samo da privuče kupce onih mjesta gdje on ima svoje dućane nego i iz onih krajeva u kojima on nema svoje prodavaone. Šiljanje poštom kod Bate je gotovo isto toliko razvijeno koliko prodaja u dućanima.

Bilanca Batina pokazuje neke interesantne sirane koje ne vidimo kod drugih akcionarskih društava. Poduzeće je nešto drugo nego kod ostalih naših poduzeća. To je jedna afiljacija Која se bavi samo prodajom 1 to detaljnom. Investicije neznatne. U bilancu za prošlu godinu ne nalazimo robu. To bi značilo da naše „Bata” cipele i koža ima neku vrstu komisione pro“daje. Prema tome sva roba koja je na skladištu vlasništvo je centrale u Zlinu i prodaja se vrši u neku ruku kao komisiona prodaja.

Bilanca za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929 1928 1927 1926 Dužnici | 4 128 — — = Roba — 6.605 5.814 6.105 Banke 5.306 2.831 1.049 1.296 Nekretnine 134 137 144 144

Pasiva Dionička glavnica ~ 5.000 5.000 5.000 5.000 Reserve 272 84 92 59 KMreditori 1.989 3.820 1.598 7.096 Dobitak 950 625 216 30 Ukupna bilansa 9.568 9.641 7.044 7.545

Kod novčanih zavoda bilo je gotovine koncem 1929 za 5 milijona 306 dinara. Dionička glavnica i reserva iznose 5 milijona 272 dinara. Jedinstven je slučaj da kod jednog trgovačkog poduzeća bankovna potraživanja iznose više nego vlastita sredstva. Naravno takovo stanje nije uvijek. Kad se doznačuje protuvrijednost prodane robe potraživanja će biti manja. Ali još uvijek veoma znatna. Jer koncem prošle godine vjerovnici, a tu treba uzeti u prvom redu centralu u Zlinu, potražuju ciglo 2 miliona dinara.

Čisti je dobitak u konstantnom porastu. Prošle godine iznosi 950 hiljada dinara ili gotovo 20% dioničke glavnice. A to je već jedno pristojno ukamaćenje. Čak da nema nikakve profiti moglo bi konvenirati i podržavati jedno ovakovo društivo jer ono omogučava veći plasman produkcije, a dobit može biti iskazana kod matice-poduzeća.

Interesantan je račun gubitka i dobitka. Na reklamu potrošeno je prošle godine 1.184 miliona dinara, a godine 1928. čak 1.845 mil. dinara. To su već za naše prilike veliki iznosi.

Poučno je izračunavanje prihoda. Ukupni dobitak 29.1 miliona dinara. To bi u neku ruku imala biti razlika između cijene uz koju cenfrala obračunava franko tvornica i prodajna cijena. Od toga iznosa odbija se 18.1 miliona dinara u ime plaćene carine, a 5.8 miliona u ime provizije. Prema tome od uvoza Batinih cipela ima i država profit na carini od skoro 20 milijona dinara. Osnivanjem vlastite tvornice ta će stavka otpasti ili će biti znatno reducirana. Ali će za to koja hiljada radnika doći do posla. I to ne toliko na štetu domaćih postolara koliko na štetu onog djela radne snage koja je u Zlinu izrađivala cipele "određene za Jugoslaviju. ·

219

ГРАДСКА ШТЕДИОНИЦА — СУШАК.

До пре рата је Сушак, ма да је био самостална општина, у привредном смислу важио као предграђе Ријеке. Његова подређеност Ријеци била је толика, да ма да га је пресецала жељезничка пруга, није имао ни своје жељезничке станице. Читав робни а и путнички промет вршио се преко Ријеке. Сва велетрговина као и све новчане институције имале су своје средиште на Ријеци. Изнимку су правиле Банка и штедионица за Приморје која је своју централу имала на Сушаку и Прва хрватска штедионица, која је поред Ријеке подржавала филијалу и на Сушаку.

После рата, а нарочито после одласка талијанских окупационих чета, ситуација се битко мења. Сушак постаје наша главна лука на северном делу јадрана као и једини јачи привредни центар у том делу наше државе. Лучки промет Сушака расте из године у годину. Укупни промет Сплита већи је од промета сушачке луке. Ну кад одузмемо лекални саобраћај и кад водимо рачуна само о промету са унутрашњошћу, онда на прво место између свих наших лука долази Сушак. Данас у погледу поморске трговине Сушак може мирне душе да се стави на поред Ријеке, макар да је технички уређај његове луке према уређају Ријеке још примитиван а по простору недовољан.

Данас и у погледу новчарства Сушак игра знатну улогу. Свој велики самостални завод, Банку и штедионицу за Приморје додуше је изгубио јер је иста дошла под стечај и својим падом оштетила знатан део Приморја које је у њу имало велико поверење. Али за то Сушак има данас филијале готово свих великих загребачких новчаних завода.

Године 1927. добива Сушак и Градску штедионицу. један од главних разлога оснивања Градске штедионице био је слом Банке и штедионице за Приморје. Прво што је тим сломом град Сушак изгубио знатан износ, јер је градска општина у ту домаћу банку полагала износе које моментано није требала а друго што се је мислило, да на уздрмано поверење које је настало сломом Банке и штедионице за Приморје, требало је створити један завод у који ће и највећи песимиста имати поверења. Углед и ауторитет општине на Приморју је веома јак; тако комуналне новчане институције уживају велико поверење.

После Словеније ни један крај у нашој држави није тако штедљив као Приморје. Економске прилике приморавају народ на емиграцију. Али се радо и врана донашајући

своју уштедњу. Обала од Сушака па до Сења једва да има.

50—60.000 становника који имају уштеђених најмање 10 пута више него многи други крајеви државе.

јачим подизањем промета странаца у крајевима нашег Приморја који су били изгледало је осуђени да се у највећем делу раселе јер није било предуслова за живот, ситуација се је битно изменила и данас се на читавој линији опажа интензивнији привредни живот. На свим линијама врше се знатне инвестиције како би се од интензивног промета странаца извукла што већа корист.

Градска штедионица на Сушаку почела је радити тек у јесени 1927. године. Кроз релативно кратко време од две године развила је јаку делатност и сакупила уложака за 20 милиона динара. Ако узмемо у обзир да Сушак једва има десет хиљада становника и да та штедионица ради само 2 године, резултат је над сваким очекивањем. Он уједно показује да се код нас институција комуналне штедионице даде још много изградити. јер места и градова величине какав је Сушак има у нашој држави готово до 100.

Биланса Градске штедионице на Сушаку за ове две последње године овако изгледа:

Актива : 1929: n. 1928. г Благајна и Банке 11.985 9.507 Ефекти 221 173

113 52

Девизе и валуте