Народно благостање — додатак

АНАЛИЗА

БИЛАН

Додатан „Народном Благостању“

ГОДИНА П

БЕОГРАД, 6. ДЕЦЕМБАР 1930.

Садржај:

Kranjska industrijska družba d. d. — Ljub Zagrebačka ivofnica koža d. ад. — Zagreb Trgovačko-industrijska banka „Vardar” a. Banka „Stara Srbija” — Skoplje

„lIsis” a. d. za industriju i promet droga i ke mikalija — Beograd-Zagreb-Ljubljana

KRANJSKA INDUSTRIJSKA DRUŽBA D. D. — LJUBБЈАМА-ЈЕЗЕМСЕ. Kod Kranjske industrijske družbe došlo je prošle godine u pogledu poseda majoriteta akcija do jedne bitne promene. Talijanska grupa koja je imala većinu akcija ustupila ih je |ednom domaćem konzorcijumu na čelu sa celjskim indusrijalcem Augustom Westenom. Po tome kod Kranjske industrijske družbe došlo je do jedne istinske nacionalizaciie. Od jednog, пајprvo austrijskog a zatim talijanskog родихеса postalo je jedno čisto jugoslovensko, ako naravno ne vodimo računa o par stotina akcija, koje se nalaze u rukama pojedinaca van naše države. Akcije Kranjske industrijske družbe kotiraju već nekoliko godina na bečkoj berzi (danas i na ljubljanskoji), pošto se još uvek jedan dio akcija nalazi u Beču. Ali te akcije ne pripadaju jednoj organizovanoj STUPI.

Promenom vlasništva majoriteta akcija došlo je ı do bitnih promena u načinu vođenja poduzeća. Talijani svesni da će se jednoga dana morati povući, zanemarili su tehničku stranu postrojenja. Nova uprava na svom prvom koraku bila je primorana da provede temeljnu racionalizaciju poduzeća, da ga tako dotera da može odolevati inozemnoj konkurenciji.

To novo nastojanje već se oseća i u bilansu. Bilo to kod zemljišta ,bilo kod zgrada a naročito kod strojeva, vidimo da su u prošloj godini izvršene znatne investicije. A iz čistog dobitka prošle godine izdvojio se je iznos 3.5 miliona dinara, radi moderniziranja investicija. Taj će iznos biti utrošen u toku ove godine a da se neće ni pokazati u računima investicija jer se VIŠI iz čistog dobitka prošle godine. Međutim, to će biti od značajne važnosti po unutrašnju vrednost investicija.

Usled pogoršanja privrednih prilika, Kranjska industrijska družba bila je neko vreme primorana da reducira pogon u nekim svojim poduzećima. Tlo i racionalizacija imalo je za posledicu ,da se je moralo pristupiti redukciji radnika. Nu poduzeće зе пада, да се fabrikacijom nekih novih artikala, koje do зада nije produciralo, ponovno moći zaposliti reducirano radništvo.

Među proširenom produkcijom treba u prvom геди зроmenuti izradu boljih vrsti lima. Usled toga sada otpada bescarinski uvoz belog lima, čim je opet pogođen jedan dio naše Žželjezne industrije, naime one koja je izrađivala limenu i pocinkovanu robu.

Bilanca za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929/30 1928/29 1927/28 1926/27 Zemliište 3.509 3.434 3.323 675 | Zgrade 10.356 9.909 8.841 1.447 Strojevi 8.980 4.767 626

5.826

БРОЈ 49.

ljana-Jesenice

d. — Skoplje

Sirovine i toba 21.030 15.482 25.633 28.361 Blagajna 675 | 2.431 2.415 2.323 Menice i devize 55) 1.673 196 = Dužnici i banke 28.423 30.651 23.152 22.000

Pasiva

Glavnica 13.500 13.500 13.500 4.500 Reserve 8.363 8.309 8.061 2.813 Bistrica 5.120 2.120 — Fond investicija 2.500 2.500 — Verovnici 38.993 39.004 46.087 47.475 Dobitak 4.470 (2 1.216 657 Ukupna bilanca 74.429 68.410 68.884 55.458

Odmah pada u oči znatan porast čistog dobitka. Od par stotina hiljada dinara ranijih godina na gotovo 5 miliona u gOdini 1929/30.

Bilo bi krivo tako znatan porast čistog dobitka već sada pripisati racionalizaciji. Prvo što se ona tek počela da provodi, a drugo što je pogoršanjem privrednih prilika produkcija nešto stradala. Međutim ima tu jedan drugi faktor, koji je delovao na povišenje dobitka. A to je zajednička organizacija željezne industrije Srednje Evrope. Ртоуедепо je u neku ruku kontigentiranje produkcije, što je omogućilo da su se održale visoke cene. Bar za artikle koji su kartelisani. Budući da je ovim Sporazumom osiguran znatan kontigent našoj industriji željeza i budući da su osigurane i odgovarajuće cene, dobit naše industrije željeza daleko je veća nego ranije. Ništa ne smeta, ako je tu i tamo došlo do smanjenja produkcije pojedinog artikla. Kartel je i o tome vodio računa, tako da i ona poduzeća, koja manje rade, jednako se koriste. Retko je koji internacionalni kartel sve predvideo u ovoj meri, kao što je to slučaj kod kartela industrije željeza.

Od dobitka u iznosu od 4.5 miliona dinara, isplaćuje se na ime 5% dividende samo 675.000 dinara. Poduzeće bi bilo u stanju da plati i dividendu od 30%. Nu ono je međutim rađe odredilo iznos od 3.5 miliona u svrhu novih investicija radi racionalizacije, kako bi ono u slučaju da mesto karteliranja nastupi oštra konkurencija, bilo u stanju, da toj konkurenciji i odoljeva.

Račun dobitka i gubitka pruža sledeću sliku:

Gubitak 1930/29 1929/28 1928/27 1927/26 Porezi i dažbine 3.458 851 319 837 Kamate 1.286 1.506 2.864 2.809 Otpisi 1.304 977 856 228 Režija 4.257 — -— Osiguranje 2.518 — — Рођнак 4.687 721 1.216 657