Народно благостање — додатак

222

Dobitak Bruto dobitak 17.296 | 4.063 S. UO 4,476 Račun gubitka-dobitka 1929/30. godine teško je uporediti sa računima U godina jer je poslednji izrađen na jednoj široj bazi. U najnovije doba pogovara se da grupa oko g. Westena dotično Kranjske industrijalne družbe namerava da dođe i do majoriteta kod Ljubljanske kreditne banke.

ZAGREBAČKA TVORNICA KOŽA D. D. — ZAGREB

U bilansu zagrebačke tvornice koža d. d. za 1929. godinu vidimo porast efekata od 491 hiljade dinara na 991 hiljadu. Dakle ravno za pola miliona dinara. To je prva i druga rata na jedan milion dinara, koliko je Zagrebačka tvornica kože lupi-

sala akcija Privilegovane agrarne banke. I kad je u dnevnim no-

vinama bilo objavljeno da je zagrebačka tvornica kože upisala milion dinara akcija Privilegovane agrarne banke, svi upućeni su znali da je to delo а. Žige Sterna, njenog ne samo generalnog direktora, nego i faktičnog vlasnika. Jer ni jedno akcionarsko društvo kod nas nije tako usko spojeno uz jednu jedinu ličnost, kao što je zagrebačka tvornica koža spojena sa g. Žigom Šternom. Oznaka d. d. ovde je čisto formalna.

U prošloj godini provedeno je i povišenje dioničke glavnice od 10 na 20 miliona. Premda ta emisija, s obzirom na naše prilike, spada među veće emisije koje su izvedene u čitavoj našoj državi, ipak o toj činjenici naša |avnost nije bila uopšte informirana. Kod Zagrebačke tvornice koža zna se posve tačno, ko je dioničar i koliko ima dionica, pak poziv na upis akcija nije ni potrebno objaviti u službenim novinama. Držimo da ni kod iednog našeg akcionarskog društva ne dolazi do manjih izmena u posedu akcija, nego kod Zagrebačke tvornice koža. Ko je u, taj i ostaje, a novi se nikako ne primaju.

Bilanca za 4 poslednje godine pokazuje ovu sliku:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926.

Investicije: | Zgrade — 3.867 3.867 3.867 Strojevi 12.279 7.031 7.031 7.031 Nameštaj — 997 997 997 Roba 16.820 17.436 15.121. 16.671 Efekti 991 491 807 807 Blagajna 396 | 95% 115 152 Dužnici 19.439 — 16.031 15.529 · Разјуа Glavnica 20.000 10.000 10.000 10.000 Reserve 2.479 2.179 1.929 1.689 Reserva amortizacije 3.516 3.516 3.516 3.516 Reserva amortizacije 2.730 1.884 996 | Verovnici 18.668 — 23.826 26.448 Saldo dužnika-verovnika — 10.896 — Аксер! = = 2.000 2.000 Đobitak 2.303 1.680 1.450 1.098 Ukupna bilanca 49.077 30.431 44022 45.157

U tehničkom pogledu u bilansu za 1929. godinu izvršene su neke bitne promene. Pohvalno je što je napušten pokušaj da se u bilinsi navede samo saldo dužnika ı verovnika a ne jedna i druga pozicija. Prema tome u bilanci za 1929. godinu ponovno nalazimo označen iznos kolika je suma dužnika a kolika verovnika. Naprotiv prošle godine sve investicije kumulirane su u jednom iznosu a ne kao ranije podeljene na tri partije, zemljište, zgrade i inventar. Godine 1926—28. investicije su uvek bile označene sa istim iznosom. Iznos sa kojima su one označene u 1929. godini nešto je veći nego zbir investicija ranijih godina.

Ranijih godina v verovnici su Три redovito za oko 10 Poli, ona dinara veći nego dužnici. U bilansu za 1928.,·kad je iznesen samo saldo, on je bilanciran kao saldo verovnika sa 10.896. Prošle godine verovnici iznose 18.668 miliona, a dužnici 19.439 miliona. Po tome bi bio jedan saldo od 600 hiliada dinara ali kao saldo dužnika. Ta promena u odnosu računa dužnika i verovnika ima se pripisati povišenju dioničke glavnice od 10 na 20 miliona dinara. Usled povišenja. dioničke glavnice za 10 miliona dinara, s obzirom da nisu vršene nikakve investicije većeg stila, imalo je za posledicu da je poduzeće trebalo za 10 miliona manje bankovnog kredita. Otuda je i promena u poziciji dužnika i verovnika.

Čisti dobitak iznosi 2.3 miliona dinara ili više nego ranijih godina. Kod dioničke glavnice to predstavlia rentabilitet od preko 20%. Možda je i tako visoki rentabilitet bio razlogom, da se je pristupilo povišenju dioničke. glavnice od 10 na 20 miliona dinara. Jer stvarne potrebe zapravo nije bilo. Investicije su bile manje nego vlastita sredstva, po tome na kredit nije bilo dugoročnih angažmana. A za kratkoročne kredite, potrebne u procesu fabrikacije, stajali su Zagrebačkoj tvornici koža na raspoloženju svi novčani zavodi. Možda je povišenje dioničke glavnice u vezi sa većom delatnošću Zagrebačke tvornice cipela, koja je alilijacija Zagrebačke tvornice koža.

Ravnateljstvo zagrebačke tvornice koža d. d. u Zagrebu sastoji se iz og. g.: Ž. Štetrna, Roberta Deutscha, a Nadzorni odbor tvornice g .g.: Paul Freund, Dr. Stern i N. Zec.

TRGOVAČKO-INDUSTRIJSKA BANKA „VARDAR” A. D.„ SKOPLJE. |

Čim je, u jeseni 1918. i kroz čitavu 1919. godinu Južna Srbija počela svoju obnovu, poslovi su se odmah počeli razvijati u velikom opsegu; naročito kada je pruga Solun—-KSkoplje bila restaurirana, tražena su sa svih strana novčana sredstva radi savlađivanja uvozne i izvozne irgovine, za uspostavi uništenih dobara i t. d. U samom Skoplju najteže se osećala potreba za osnivanjem jedne jake kreditne ustanove i radi takvih prilika a na inicijativu tada poznatog skopljanskog bankara gospodina Josita H. Arija i sadašnjeg glavnog direktora banke, jedan se broj preduzimljivih Skopljanaca skupio i osnivao Trgovačko-Industrijsku banku „Vardar”.

Sada, prilikom desetogodišnjice svoga rada banka „Vardar” je zajedno sa svojim računskim zaključcima za 1929. godinu objavila pregled desetogodišnjeg rada, koji nam služi za kratku rekapitulaciju najvažnijih razvojnih momenata.

U vezi sa likvidacijom jedne ranije slične ustanove, OTganizacija nove banke zauzela je celu 1919. godinu. Poslednji osnivački zbor akcionara održan je 25. januara 1920. godine, a firma je protokolisana na dan 15. aprila 1920. godine i ako je banka počela da živi još u 1919. godini. Početna glavnica je iznosila 3 miliona dinara, koja se uplaćivala u ratama — pri samom osnivanju 40% predviđene glavnice; 30% uplaćeno ič 30. juna 1920. godine, a treća i poslednja rata uplaćena je 30. novembra 1920. godine. Veliki zamah, koji zavod odmah dobija, tražio je veća sopstvena sredstva. U 1921. godini povećala se glavnica na 6 miliona, upisom drugog kola od 30.000 komada novih akcija a 100 dinara, ali pošto su i ta sredstva bila nedovoljna, naročito radi otvaranja bančinog Tehničkog odelenja, koje je obuhvatalo mehaničku radionicu i livnicu (u 1922. god.), glavnica je u toku 10924. godine povišena na 10 miliona dinara. Naredna, 1925. godina, pokazuje zastoj u poslovima, Što је imalo za posledicu, da je zarada snižena na minimum. Da bi zavod mogao uspešno produžiti svoje razvijanje, nužno је bilo, da razgrana i uveća obim poslova, a da bi se to рознојо, 51у0rene su vrlo tesne prijateljske veze sa Bosanskom bankom a. d. u Beogradu, sadašnjom Jugoslovenskom udruženom bankom a. d. sa sedištem u Zagrebu i Beogradu. Godina 1925. je i inače veoma značajna po razvoj bančin, jer je u toj godini uvedena i grana primanja uloga na štednju, što u ranijim godinama u tome obliku nije postojalo. Kreditiranje frcovaca-izvoznika, kao