Народно благостање — додатак
224
BANKA „STARA SRBIJA” — SKOPLJE Banka „Stara Srbija” osnovana je u Skoplju 1923. godine sa glavnicom od 5 miliona dinara, podeljenom na 5.000 akcija ž 1000 dinara nominalne vrednosti. Takva nominalna vrednost akcija kod nas ie veoma retka pojava; obično njena visina ne premaša 100 dinara, iz razloga, da bi se time omogućilo i
item krugu akcionara da učestvuje kod upisa glavnice. Kod
banke „Stara Srbija” to nije bilo potrebno, ni зјисај, јег је пјеzin krug i broj akcionara već bio unapred utvrđen. ~
| U pogledu osnivanja, banka „Stara Srbija” iedan je specijalitet. Šest banaka iz starosrbijanskih varoši njezini su Osnivači; one su osećale potrebu, da stvore u Skoplju, njihovom privrednom centru sopstvenu banku, preko koje mogu da obavijaju svoje transakcije i koja može da zastupa i štiti njihove interese. Mogla bi svaka banka zasebno da. osnuje svoju filijalu ili da traži naslona na neku već postojeću skopljansku banku — ali smatramo, :da je ovim rešenjem, naime osnivanjem novog zavoda, na najcelishodniji način zadovoljeno potrebama Oosnivačxih banaka. Time su ove banke štvorile jednu dragocenu krovnu organizaciju. Češće se čuje, da.je banka „Stara Srbija” holdingbanka; to je mišlienie pogrešno, jer Ona u svojini rukama пе drži akcije šest odnosno sedam provinciskih zavoda, već .je Situacija baš obrnuta: tih šest, odnosno od pre dve godine sedam banaka, njezini su osnivači i vlasnici. |
Osnivači su: Pećska trgovačko-industrijska Ђапка, Рес osnovana 1907. godine за glavnicom i rezervama od 9 miliona; Prizrenska. banka, Prizren, osnovana. 1901. godine, glavnica i +ezerve 4.22 miliona;Gnjilanska privredna banka, Gnjilane, osnovana 1922. godine sa glavnicom i rezervama od 2.3 miliona; Prištinska banka, Priština, osnovana 1906. godine, glavnica i rezerve 2.16 miliona; Uroševačka :·banka, Uroševac, osnovana 1007. godine, glavnica i rezerve 1.24 miliona; Vućitrnska kredima banka, Vućitrn, osnovana 1922. godine sa glavnicom i rezetvom od 1.22 miliona i kao poslednja, sedma · Južno-stpska banka, Kosovska Mitrovica, osnovana 1921. godine sa glavnicom od 1 milion dinara.
Koliko je nama poznato, „Stara Srbija” jedina je banka u našoj državi, koja ima ovakvu porodicu, i to je čini interesantaom. Nježino osnivanje bio je 'jedan nov pothvat, upravo bi sro mogli teći jedan eksperimenat — koji je međutim, i to držimo da je najvažnije — potpuno USpeo. Banka „Stara Srbija” se ie u toku poslednjih sedam godina toliko povoljno razvijala, da je njezin polet premašio sva očekivanja. U 1927. godini je ~zbog nestašice kapitala, naročito sopstvenih sredstava, pristupila povišenju glavnice — od 5 na 6 miliona, pa je i ova nova emisija bila preuzeta od osnivačkih banaka. Istovremeno je proširen i krug banaka-osnivača, od šest na sedam.
Da bi se kreditovanje privrede na podlozi robe i drugih zaloga jače razvijalo, kupila je banka „Stara Srbija” u 1928. godini na skopljanskoj železničkoj stanici velike i moderne dvospratne magacine koji su proglašeni za carinska smestišta, tranzitne magacine. ;
Privredna kriza nije poštedila Skoplje i njegovu okolinu, ali je banka „Stara Srbija” uspela, da u prkos штапјепос vOlumena poslova napreduje u svim svojim granama: u čisto bankatskim. kao i posredničkim; to u najbolioj meri potvrđuje kretanje glavnih bilansnih pozicija koje donosimo za poslednje tri godine:
Račun izravnania u milionima dinara
Aktiva #1927. 1928. · 1929, Blagaina 1.146 1.370 1.845 Dužnici 8.654 4.088 6.809 Zaimovi 4.484 9.633 7.629 Nepokretna imanja 205 1.250 1.225 Hartije od vrednosti 625 759 766 Vrednosti rezerv. fonda 697 759 814
|
Nameštaj i pribor 30 40 36 Hazna aktiva 22.411 24.585 21.635 Zbir aktive i pasive 38254 | 44073 46.85.
Pasiva Glaynia _ " 5.000 6.000 6.000 Hezervisana dobit za pov. glav. 500 = 800 Rezervni fondovi 1.500 1.640 1.725 Poyverioci 2.621 4.570 5.816 Reskont || 9739 3.311 1.800 Ulozi na štednju 1.810 2.065 2.251 Razna pasiva 22.312 24.585 27.816 Tantijeme | 148 130 130 Čista dobit za podelu 500 600 602
Račun gubitka i dobitka
Rashodi Kamata 543 972 1.057 "Troškovi 671 645 901 Otpisi 13 _ 19 76 Dotacije 2711 99 98 Čista dobit 926 848 907
Prihodi Kamata 1.011 1.416 1.985 Provizije 7671 650 458 Razni prinodi 238 258 192 | Prihodi od hartija od vrednosti 113 111 92 Prihodi od nepokretnog imanja 21 31 137 ·Zbir rashoda i prihoda 2.154 2.467 2.866
1
Sopstvena sredstva porasla Su u 1920. godini prema 1927. godini za 1.5 miliona dinara. U 1927. godini iskazan je osim redovnog rezervnog Топда 1 једап fond rezervisane dobiti а роvećanje glavnice u visini od 500 hiljada dinara; u 1928. godini tog fonda više nema, pošto je u toj godini glavnica povišena za i milion dinara. U 19209. godini opet je.ovaj fond iskazan, sada u iznosu od 800 hiljada dinara, pomoću kojeg će se u 1030. godini, prema iskazu bančine uprave, povisiti glavnicu na 8 miliona dinara. Ukupna tuđa sredstva, naime ulozi na štednju, poverioci i reeskont porasli su prema 1927. godini sa 2 miliona na 9.05 miliona dinara; u 1929. godini manji su za 80 hiljada dinara. Poverioci su u porastu, od 2.6 miliona u 1927. godini na 5.82 u 1929. godini; povećanjem tih pozicija opao je i reeskont, koji je u 1927. godini iznosio još 3.73 miliona a u 1929. godini ı svega 1.8 miliona dinara. Uiozi па štednju u redovnom Su pOrasta: od 1.81 milion u 1927. godini na 2.25 miliona u 1920. о.
Ukupna sredstva, kojim raspolaže zavod, u iznosu od 18.4 miliona dinara, plasirana su na sledeći način: na menične kredite 7.63 miliona, na dužnike po tekućim računima 6.89 miliona, 1.84 miliona leži u blagajni i na žiro-računu kod Narodne banke, 1.22 miliona iznosi bilansna vrednost nepokretnog !таnja, 766 hiljada hartije od vrednosti, vrednost rezervnog fonda 814 hiljada, nameštaj i pribor 36. hiljada, a prenosna aktiva 46.85 miliona dinara. Dužnici po tekućim računima su prema 1927. godini manji za skoro 2 miliona, a prema 1928. godini veći za isti iznos; menični krediti porasli su u 1928. godini za preko 5 miliona, a u 1920. opali su za 2 miliona dinara. |} svom
| izveštaju za 1929. godinu uptava napominje, da je pri kraju
godine odobrila Poštanska štedionica osetne kredite zavodima u Južnoj Srbiji te Su i njezine bliske i srodne Veze došle do jeftinih novčanih sredstava. Dobar deo ovih kredita, baš krajem godine imao je za posledicu, da {je ova pozicija u bilansu znatno
„smanjena.
| Čista dobit iznosi u 10927. godini 926 hiljada, u 1928. gOdini 848 hiljada, a u 1029. godini 907 hiljada. Podeljena je na sledeći način: otpis nameštaja 4000, nepokretnosti 25.000, za