Народно благостање — додатак

АНАЛ

Додатак „Народном Благостању““

ГОДИНА П

Садржај:

Srpsko-češka fabrika šećera i ralinerija a. Izvozma i prometna banka — Skoplje Skopljanska izvozna banka u Skoplju Осјечка љеваоница жељеза и творница

БЕОГРАД, 13, ДЕЦЕМБАР 1930.

БРОЈ 50'

d. — Ćuprija

стројева д. д. — Осијек

Stock Brandy Medicinal d. d. — Slav. Požega

SRPSKO-.ČEŠKA FABRIKA ŠEĆERA 1 RAFINERIJA A. D. ĆUPRIJA · O njezinom postanku, o toliko interesantnoj koliko i burnoj istoriji opširno smo pisali prilikom analiziranja bilansa za 1928/29. godini u „Analizi bilansa?” „Narodnog Blagostania”, br. 19. od 10. maja 1930. godine. Istorija fabrike deli se na dva perioda, od kojih svaki obuhvata po 10 godina: od 1910. godine u kojoj je osnovana (sa radom je otpočela u kampanji 1911/12. godine) do 1920. godine, a tom godinom, u kojoj je završena potpuna reorganizacija, pre svega tehničko-mašinska, počinje drugi period njenoga rada; on je mirniji i mnogo uspešniji.

Danas iznosi glavnica 45 miliona dinara, podeljeno u 100.000 komada akcija 2 450 dinara nominalne vrednosti; a u 1920. godini iznosila je 10 miliona podeljeno na 50 hiljada komada ž2 200 dinara. 1923. godine povišena je na 20 miliona, emisijom novih 50.000 komada akcija. 1927. godine, kao što se to vidi iz donje tablice, izvršena je valorizacija bilansnih investicija, shodno zakonu iz 1926. godine: vrednost investicija povišena је čefverostruko; ovako dobivenim viškom od 35.074.000 dotirane su rezerve sa 10.07 miliona dinara (stvaraniem dvaju novih fondova i to. valorizacijonog rezervnog i fonda za pokriće eventualnih gubitaka) a 25 mil. preneto je na glavnicu, koja je time povišena na 45 miliona dinara, prežigosanjem nominalne vrednosti akcija od 200 na 450 dinara nominalne vrednosti.

U toku poslednjih godina, a naročito u periodu od 1925/26. до 1928/29. godine naše su fabrike šećera рокамуаје ogroman polet. Prinos šećerne repe bio je u tim godinama kvalitativno veoma dobar, stalno iznad prosečnog, a u 1928/29. godini kampanja je u svakom pogledu rekordna. U tom se dobu naviklo govoriti o prinosu šećerne industrije i o njezinim zaradama samo u superlativima; i to punim pravom, jer su dobiti u poslednjim godinama premašale sva očekivanja. Zbog toga se je velikim interesovanjem ušlo u ovu novu kampanju — koja је međutim donela potpuno razočarenje.

Berba šećerne repe je u prošloj godini podbacila: zbog smanjene površine, zbog slabijeg roda i radi manje sadržine šećera. To se je u punoj meri primetilo tek kod sušenja, obrade, odnosno prepariranja repe za proizvodnju šećera.

Količina repe, koja ie u rekordnoj 1928/29.. kampanji prerađena, oko 130.000 vagona, dala je preko 12.000 vagona šećera; u ovoj kampanji svega је prerađeno 80.000 vagona, što je dalo 9.000 vagona šećera. Fabrike su u poslednjoj godini plaćale za 100 Ко. repe 4 kg. šećera (bez trošarine), što odgovara

približno 21 dinar. Ali moramo toj ceni dodati još i druge tro-

škove, kao što su to kamate na preduimove, cene za seme, đubre, nadzor i kontrolu sađenja i t. a. tako, da (prema obaveštenju) košta 100 kg. repe fabrike punih 39 do 40 dinara,

Napomenuli bismo još i to, da su izgledi žetve u оуој 50dini veoma slabi; u koliko je do sada utvrđeno, stoji repa Куаlitativno i kvantitativno gore no u jednoj od poslednjih deset godina.

Srpsko-češka fabrika proizvela je u ovoj poslednjoj kampaniji 1929/30. godine 914 vagona šećera, od ukupnih 9000 vagona. Mi smo već i prilikom analize za pretprošlu godinu podvukli, da je fabrika tehnički na vrhuncu. Po količini prerađene repe ona dolazi na peto mesto (u prošloj godini na šesto), ali po randmanu na prvo. Tako je bilo i prošle godine. Desetogo= dišnji prosečni randman za sve naše fabrike iznosi 11.45%; Srpsko-češka fabrika je imala u kampanji 1928/29. гапатап od 16.37%; u ovoj pak je opao na oko 13% pri čemu treba napomenuti, da je kod svih ostalih fabrika spao ispod desetogodišnjeg proseka. Maksimalan randman postignut je dakle 192829. godine, kad je prerađena repa iz 1928. godine, koja je, kao što je poznato, bila jedna od najpovoljnijih godina po poljoprivredu, pa sledstveno i po kulturu repe. Opadanje proizvodnje odrazuje se i na bilans za 1929/30. kampanju; pregleda radi upoređujemo glavne bilansne pozicije za poslednje četiri godine i dobijamo sledeću sliku: |

Račun izravnanja

Aktiva 192627 192728 1928/29 1929 30 u hiljadama dinara

Mašine, zgrade 15.086 56.112 54.844 52.873 Inventar 7.518 7.655 5.863 2.688 Кођа 1.004 8.201 26.279 29.584 Material 13.663 15.193 11.243 "7.361 Hart. od vrednosti 568 650 652 -566 В!асајпе · 1.470 909 10 69 Dužnici 26.085 34.852 27.520... 26.911 Prelazne stavke 4.817 2:122 1.671 1.375

Pasiva Glavnica 20.000 „45.000 45.000 45.000 Reservni fond 2.898 3.256 3.531 3.135. Res. valor. fond — 8.768 8.168 8.768 Кех. f. za pokr. posl. gub. — 1.305 1.305 1.305 Nepod. dividenda 88 87 26 15 Poverioci 40.080 61.791 65.428 62.487 Čista dobit 7.153 5.497 4.035 177 Zbir pasiva 70.220. 125.706 . 128.095. 121.490

Račun gubitka i dobitka |

Rashodi Proizvodnja 41.894 50.239 57.562 52.927 Fabrič. ekonom 75 391 474 == Катаје 4.171 5.254 6.429 6.224 Otpisi 1.051 2.932 2.938 2.804 Porez i prirez 2.417 1.160 3.908 1,281