Народно благостање — додатак

4228

Ažio 196 141 43 —

Čidta doBit 7.321 5.497 4,035 177 Prihodi

Prenos iz prošle godine 939 115 200 299

Bruto prin. iz pr. god. 56.565 65.701 75.101 69.046

Ало — — 69

Zbir prihoda 56.069 65.827 75.392 63.415.

· Zbir pasive ili. aktive smanjio se prema 1928/29. godini za 7 miliona na 121.49 miliona, te je čak i manji od kampanje za 1927/28. godinu. To isto važi i za zbir prihoda ili rashoda u računu gubitka i dobitka, gde se pokazuje manjak od 8 miliona na 63.41 miliona dinara. Opadanje volumena poslova vidi se iz svih pozicija. | | Roba je povećana za 3 miliona, ali je istovremeno зтаnjena pozicija materijala za 4 miliona na 7.36 miliona dinara; povećanje robe ukazuje na to, da još velike količine robe nisu prodate. U prošlim godinama naše su “fabrike prodale deo svoje proizvodnje u inostranstvo, ali se to ove godine više ne čini, jer se zbog katastrofalnog stanja svetskog tržišta ne postizava Veća cena od 1.10 dinara za kg. šećera, dok repa, koju fabrike ffebaiu da proizvode 1 kg. šećera košta skoro 3 dinara. SmahnjeHa je i pozicija dužnika, za 650 hiljada na 26.97 miliona dinara. Ukupna aktiva iznosi 121.49 miliona dinara; od toga je 55 fnjlioriš investicija, izvršenim sopstvenim sredstvima, koje iz05658 пиона dinara, dok su roba, materijal i dužnici u ukup86j visini od 63 miliona finansirani stranim sredstvima, iskazanim a bihst sa 62.5 Miliona dinara. Prema tome je odnos pojedinih Đozicija aktive i pasive potpuno u redu: mašine, zgrade iinventar pokriveni su glavnicom i rezervama a materijal, roba i dužhici dugovima po fekućim računima. Poverioci manji su фрета 1920. godini za 3 miliona dinara, zbog čega je manja i pozicija plaćane kamate u rashodima računa gubitka i dobitka. ·ČiBta dobit iskazana je sa 177 hiljada dinara i prema tome u '6voj godini neće doći do isplate dividenđe, na ime Које se pla“alo Prošle godine 7% (a čista dobit je iskazana sa '4 miliona ината). "Prihodi od proizvodnje manji su za 4.5 miliona i iznose 5210 'rpijliona. dinara; fabrična ekonomija, u prošloj godihi ·bilanтата за 470 hiljada, u ovoj je godini ukinuta. Porezi i prirezi manji su za 1.7 miliona dinara. Kampanija Srpsko-češke fabrike šećera trajala je u 1927/28.

„godini 50 dana, u 1928/29. 50 dana a u ovogodišnjoj 87 dana,

za koje vreme je zaposlila 1150 radnika.

IZVOZNA I PROMETNA BANKA U SKOPLIU.

U skopljanskom bankarstvu žauzima Izvozna i prometna "Banka jedan vidan, upravo domihnirajući položaj, i ako postoje 'famo i zavodi sa većom glavnicom. Kod nje ne odlučuje glavnica nego njezine veze i pre svega njezina porodica. Izvožna i "prometna banka upravo je aristokrat međ našim provincijskim bankama i njezina plava krv najčistijeg je porekla. Osnovana je '6d strane Ižvozne banke u Beogradu i Prometne banke u Beo"Bradu. S takVim osnivačima svako mora biti zadovoljan.

| Na'ovu, veoma tšpelu kreaciju, osnivači su:nemalo gordi, '{er:su prilike i devetogodišnji rad Izvozne i prometne banke :po"kazali, da je svoje dužnosti pravilno shvatila i.da je u čitavom 'svom radu ostala vefna tradiciji i dužnostima koje joj nalaže Plava krv. |

Osnovana je 1921. godine sa glavnicom od 5 miliona dinara podeljenom na 10.000 akcija a 500 dinara nominalne vrednosti; akcije kotiraju na beogradskoj berzi.

Pored obavljanja svih regularnih bankarskih poslova, popurnijava Izvozna i prometna banka u privredi Južne Srbije jednu “prazninu, ·čije su se posledice teško osećale: ona finansira po'moču naročitih kredita Narodne banke našu proizvodnju.i ttgovinu opijuma. O samom radu u toj važnoj grani kaže se u bančinom izveštaju za 1928. godinu između ostalog: |

„Kako je prošle godine Narodna banka pokazala роhvalnu gotovost da pruži naročite kredite radi pomaganja i olakšanja trgovine opijumom, te domaći trgovci mogu .uspešno konkurisati stranima, koji dolaze u našu zemlju i direktno vrše kupovinu, fo je i naša ustanova, kao što napred iznesmo, koristila i taj kredit od Narodne banke dajući ga trgovcima uz Zalogu robe. Svakako, da će izvesnim potrebnim izmenama i dopunama u pravilniku Narodne banke o kreditovanju irgovine opijumom, naredne godine biti još veće koristi po naše trgovce i proizvođače. Mi podvlačimo zahvalnost Narodnoj banci za ovakvo njezino staranje za Južnu Srbiju.”

Međutim, u izveštaju za 1929. godinu, više se ne govori o trgovini opijumom i to iz razloga, što je proizvodnja u 1929. godini potpuno podbacila.

Prošle godine je završena palata Izvozne i prometne banke.

Kako su se razvijali bančini poslovi, u toku poslednjih

'triju godina, pokazuje upoređenje glavnih bilansnih pozicija:

Račun izravnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara

Gotovina 549 1.735 1.538 Eskont 23.585 34.386 27.719 Hartije od vrednosti 14 — 60 Tekući i ostali računi 3.480 5.073 1.995 Nepokretnosti 1.414 1.646 3.329 Nameštaj i pribor 1 1 1 Kaucije, otplate ostave i t. d. 18.187 24.387 24.421

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 Rezervni fond 1.562 920 1.056 Amortizacioni fond — 1.107 1.241 Fond za povećanje glavnice | 400 600 Tekući i ostali računi 15.791 11.457 8.621 Ulozi na štednju 5.366 9.345 9.937 Reeskont — 13.216 6.977 Kaucije, otplate, ostave i t. d. 18.187 24.387 24.421 Prenosni računi 361 395 257 Тапнјете 257 295 216 Diviđenda 700 700 700 Zbir aktive ili pasive 47.231 67.229 59.061

'Račan gubitka i dobitka.

Rashodi Kamata 1.175 1.716 1.969 'Plate, kirije, porezi i t. d. 796 1.030 1.294 Fond za otpis nepokret. imanja 119 281 134 Dotacija rezervnom fondu 160 184 135 'Fond za poveć. bančine glavnice — 400 200 'Tantijema 257 295 216 Dividenda 700 700 700

Prihodi Kamata 1.585 2.978 3.070 Provizije 1.503 1.488 1.423 Prihodi od nepokretnosti 120 140 35 Naplaćena sumnj. potraživanja = — 122 Zbir rashoda i prihoda 3.209 4.607 4.650

Zbir aktive ili pasive bio je najveći u 1928. godini, u kojoj premaša 67.23 miliona dinara; prema 1927. godini veći je za čitavih 20 miliona, dok je u 1929. godini za 8 miliona manji, ali je prema 1927. godini ipak veći za punih 12 miliona dinara. Manjak možemo objasniti nerodicom opijuma u 1929. godini i opštim Smanjenjem volumena poslova, zbog privredne krize. Glavnica iznosi kao što smo već napomenuli 5 miliona dinara, a fondovi (amortizacioni, redovni rezervni ı fond za povećanje glavniće) iznose u 1929. godini ukupno 2.0 miliona dinara ili 58% glavnice, Povećanje fondova postaje očigledno, ako zabeležimo, da su u 1927. godini iznosili 31%, a u 1928. godini 48%