Народно благостање — додатак

od ојаутбе. То snažuo jačanje rezervnih fondova, u godinama |.

privredne krize, dokaz je mudre bančine politike. Povećanje: po- | tiče osnivanjem dvaju novih fondova (u 1928. водни) 1. 10 amortizacionog i fonda za povećanje glavnice: Sopstvena. stedstva iznose dakle u 1929. godini 7.9. milioha. dinara.

Strana sredstva, naime tekući pasivnt računi, ulozi na štednju i reeskont iznosili su u 1027. godini 21.16- miliona, u” 1928. godini 34.02 miliona, a u 1929. godini 25.54 miliona dinara. Ulozi na štednju stalno su veći: u 1928. prema 1927. go-

600 hiliada kod 9.94 miliona dinara. Tekući i-oštali računi, koji su u 1927. godini bili 15.79 miliona, u narednim: godinama opadaju, na 11.46 miliona u 1928. i na 8.62 u 1929. godini. Pošto u 1027. godini nije zasebno iskazan reeskont, to će u iznosu od 15.19 miliona biti ubrojena i ova pozicija; u 1928. godini iskaтап је геезкол! за 13.22 miliona, a u 1929. godini manji je za skoro polovinu; i iznosi 6.98 miliona dinara. Treba imati u vidu, da su najlači i najrenomiraniji srbijanski novčani zavodi Osnivači i kreditori Izvozne i prometne banke u Skoplju; ona može, ако јој је potrebno, u svako doba da dobije jeftinih sredstava, skoro bismo rekli, u neograničenim iznosima; međutini ona .se time ne koristi i primećuje se, da je prema ranijim godinama volumen stranih sredstava oseilivo smanjila; to je dokaz velike bančine predostrožnosti i ne može se dovoljno pohvaliti. To podvući, duplo je važno kod Izvozne i prometne banke; malo | je zavoda, kod kojih je iskušenje ulaženja u uvek nove, često i riskanine poslove toliko veliko, kao kod nje, jer je malo zavoda, koji na relativno fako lak način dolaze do novih sredstava. Uprava |e uvek umela, da se toga kani.

Ukupna sredstva, koja su зе од 2712 топа и 1927. с0dini popela na 41.4 miliona u 1928. godini i na 33.43 miliona u 1929. godini, plasirana su na sledeći način: 27.72 miliona na eskont menica, na tekuće i ostale račune 1.99 miliona, na nepokretna imanja 3.33 miliona, a u hartije od vrednosti 60 hiljada dinara. | ;

Posao, koji se skoro isključivo neguje, |e eskont menica. Od 23.58 miliona u 1927. godini porastao je eskont u 1928. godini za 11 miliona na 34.38 miliona, da se u 1929.. godini opet smanji na 27.72 miliona dinara. Tekući i ostali računi povećani su od 3.48 miliona na 5.07 miliona u 1928. godini; u 1929. godini u toj se grani primećuje relativno najjača redukcija za preko 3 miliona na 1.99 miliona dinara. Vrednost bančinih nepokretnosti povećana je u toku poslednjih godina za preko 100%; u 1928. godini iskazana je za 240.000 din. veća no u 1927. i iznosi 1.65 miliona dinara; u 1929. godini, dovršenjem sopstvene palate vrednost je nepokretnostima БЛапзтапа за 3.33 miliona dinara, i ako je njezina đanašnja realna vrednost mnogo veća. Nameštaj i pribor otpisani su te se zbooz evidencije iskazuju sa 1 dinarom.

U računu gubitka i dobitka pada u oči znatan porast prihoda od kamata; prema 1927. godini veći je za 100%, dok su prema istoj godini prihodi od provizija za 80 hiljada dinara manji, i iznose 1.42 miliona dinara. Prihodi od nepokretnosti u porastu su u 1927. i 1928. godini, a u 1929. godini mianje su

iskazani za 105.000 dinara u visini od 35 hiljađa. U 1929. godini

pokazuje se mova pozicija, koja u ranijim godinama nije bila: naplaćena sumnjiva potraživanja u iznosu od 122 hiljade. To dokazuje na rigorozno čišćenje u ranijim godinama; ali pošto je od tih potraživanja u toku vremena ipak nešto naplaćeno, u ovoj je godini proknjiženo kao čisti prihod.

Bruto dobit iznosi u 1929. godini 4.65 miliona dinara; ako od tog iznosa odbijemo plaćenu kamafu za tuđa sredstva i opšte bančine troškove u ukupnoj visini od 3.26 miliona dinara, onda dobijemo čistu dobit od 1.39 miliona dinara. Podela dobiti izvršena je na sledeći način: „00.000 dinara na ime 14% dividende (nepromenjeno kroz sve {ri poslednje godine) 216.000 dinara na ime ftantijeme upravnom i nadzornom odboru a 470 | hiljada dinara dotirano je rezervnim fondovima i to: fondu za _оћрј5 пероктећтог imanja 134 hiljade (u 1928. godini | :000),

odbor sačinjavaju. g Dragomir M. Leko, O. T. Todorović, Nikola |. Panić.

dini za 4 miliona; u 1929. gođini porast je sporiji; iznosi svega |.

| investicije industrijskog preduzeća.

229

'Fezervhom Tohdi :135 hiljada (u 1928. godini 184.000). i fondu za povećanje :bančine glavniće 200.0U) dinara (u prošloj:godini :400 hiljada, tako da iznosi: taj fond svega·600.000 dinara}.

"U upravi:Izvozne i prometne banke u Skoplju nalaze sč:

: Miloš Savčić, pretsednik; Dr. Vlada Marković, potpretа članoviv Voja P. Pavličević, Nikola |. Panić, Toma Po:pović, Nikola C. Đorđe Ćićarpić, Šani Idriz; a nadzorni. : Todor Vasojević, Pera, T. Milanović,

'SKOPLJANSKA IZVOZNA BANKA U SKOPLJU.

Skopljanska izvozna banka u Skoplju osnovana Je Hi 1921: godini sa glavhicom od 2 miliona dinara; pošto su ova sredstva bila i suviše malena, osnivači stu u 1923. godini pristupili роме šenju glavnice na 5 miliona, podeljeno u 10.000 akcija 4 20 dinara nominalne vrednosti.

Skopljanska izvozna banka ima široko razgranat E

'karski posao sa rigorozno izabranom, prvoklasnom mušterijom;

osim toga ona uzima i vidnog učešća u pogledu industrijaliza-' cije Južne Srbije, i to naročito u elektrotehničkoj grani, u Skoplju" i Tetovu. Tetovska elekirična centrala je najveće preduzeće” •svoje vrste na našem Jugu i Skopljanska izvozna banka ima da se ponosi, što je, zajedno sa Leskovačkom centtalnom bankom u Leskovcu, učestvovala u. ostvarenju tog preduzeća. У

Pošto je bančin ugovor o zakupu Električne centrale u Skoplju sa Opštinom grada Skoplja istekao 15. avgusta 1928: godine, to je ıetovsko industrijsko a. d. u Tetovu, na koje su i prava Izvozne banke prenešena, zaključilo nov. ugovor sa Skopljem, na koji si je način osigurao veću potrošnju za period od. 5 godina. Društvo raspolaže dvema turbinama hidro-centrale u Tetovu sa 2450 konjskih snaga i jednom kaloričnom centralom, (podignutom od strane Skopljanske izvozne Бапке) за 350konjskih snaga, a godišnja potrošnja premaša 1 milion kilovat-· sati. Električna centrala u Skoplju, koju je imala Izvozna ђапкаu zajednici sa Leskovačkom centralnom bankom, prodata je. 1928. godine sa svim kablovima, varoskom mrežom, tratisformatorima i svm mažšinerijama Tetovskom industrijskom a. d. za sumu od 5.15 miliona dinara, na koji su se način povećale i U 1929. godini je Leskovačka centralna banka prodala svoje učešće za 20 miliona dinara, dok Skopljanska izvozna banka to nije učinila. U svom. izveštaju za 1929. godinu ističe, da ima u pomenutoj električnoj centrali plasiran dobar deo kapitala u akcijama i u kreditiranju iste, ma da „do danas” banka od tih akcija još nije videla фуј--_ dende, zbog proširenja postrojenja. a

Osim toga banka se bavi i parcelacijom, prodajom aa ceva u Skoplju; u izveštaju za 1929. godinu se sa zadovolistvom napominje, da ie i pored novčane krize prodat dobar deo placeva po već utvrđenim cenama. U izveštaju za 1929. godinu Či-. tamo, da se od zemljišta, koje ima banka u zajednici sa firmom: Bunjak, Varon i Radosavljević, zvano „Bunjakovac” nije moglo: prodati ni jedan plac usled toga, što je Skopljanska opština menjala generalni plan Skoplja i banka nije bila u mogučnosti da saznaje tačne mere pojedinih blokova — što je imalo za posledicu ustezanje interesenata od kupovine.

Upoređenje glavnih bilansnih pozicija za poslednje tri So dine pokazuje razvijanje bančinih poslova:

Račun izravnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara

Gotovina 228 349 707 Potraživanja kod novčanih zavoda 7 159 129 Menice 7.003 8.107 9.143 Hartije od vrednosti — 2.398 2.441 Vrednost rezervnog fonda 66 70 70 Industrijska preduzeća: 1.300 — Zaloge = 5 15