Народно благостање — додатак

Додатан „ародно

злагостању““

ГОДИНА П

БЕОГРАД, 27. ДЕЦЕМБАР 1930.

Садржај: „Ikarus” a. d. tvornica aero- i hidroplana Trgovačko prometno d. d. — Zagreb Prva generalna banka — Niš јино Мет а. а. Хаггеб Novosadska fabrika kabela d. d., Novi Sad

„IKARUS” A. D., TVORNICA AERO i HIDROPLANA, NOVI SAD.

Mi civilne privatne avijacije ioš zapravo ne poznajemo; za to smo još i suviše siromašni; u koliko postoje u našoj državi privatni avijoni, oni su svojina vazdušno-saobraćajnih preduzeća ili društava, koja imaju za zadaću, da popularišu vazduhonplovstvo bilo kao vrstu sporta, kao ratno oruđe, bilo kao saobraćajno sredstvo. Osim toga postoje, u koliko se ne varamo, kod nas svega dva ili tri avijona, svojina privatnih lica: za Sport i reklamu. Kad ne bi postojali interesi narodne odbrane, još se za dugi niz godina пе bi rentirala gradnja avijona.

„Ikarus”, a. d. tvrnica aero- i hidroavijona prva je kreacija ove industrijske grame u našoj zemlji. Osnovana je 1923. i ima 2 fabrike: u Novom Sadu i u Zemunu. Ona aeroplanske motore ne izrađuje, i dok nije sa radom otpočela fabrika motora u Rakovici, morala se je snabdevati motorima isključivo u inostranstvu — što je imalo i nepovoljnih strana. Prema sadašnjem stanju stvari „Ikarus” ima danas jednu jedinu mušteriju i radi samo na porudžbinama naših vojnih vlasti.

Glavnica „Ikarusa” iznosi 5 miliona dinara (sa tolikom glavnicom je preduzeće bilo i osnovano) podeljenih na 5000 akcija 2 1000 dinara nominalne vrednosti. I ako su u poslednjim godinama osnovana još neka preduzeća za izgradnju avionma,. „Ikarus” je ipak ostao naša najveća fabrika.

Ako bacimo pogled na niže izloženu tablicu o kretanju glavnih bilansnih pozicija, onda vidimo, da je izgradnja aviona jedna lukrafivna industriska grana, i ako ima velike rizike kao na primer slučaj, da joj država ne dodeli nove porudžbine.

U poslednjim godinama isplaćena dividenda potvrđuje lukrativnost: u 1926. godini plaćeno je od akcije 60 dinara, 1927. godine ništa, 1928. godine 80 dinara a 1929. godine 90 dinara. Pri tome treba imati u vidu da je preduzeće još relativno mlado, da se stalno uvećava, da se kupuju nove mašine i postrojenja, da se podižu nove zgrade i da je pre godinu dve izvršena temeliita reorganizacija, što sve mnogo košta.

Pre nego što bismo prešli na analizu bilansa „Ikarusa” za 1929. godinu i na upoređenje njezinog stanja sa onim u prošlim godinama, skrenuli bismo pažnju na našu opširnu analizu bilansa „Ikarusa” za 1928. godinu, koju smo objavili u „Narodnom Blagostanju” za 1929. godinu, broj 42. od 23. novembra, u гиђrici „Analiza bilansa” strana 691. U toj smo analizi između ostalog ukazivali i na sve dobre i loše strane, o kojima mora voditi računa preduzeće kad radi samo sa jednom mušterijom kao i o tome, kakvog to ima dejstva na administrativno vođenje preduzeća; zbog toga mi prelazimo preko fih pitanja.

Upoređenje glavnih bilansnih pozicija za poslednje tri godine daje sledeću sliku:

БРОЈ 52 Novi Sad Васип ттаупааја. Aktiva 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara

Vrednosni papiri 102 631 686 Dužnici 2.374 2.688 4.879 Hazni računi 4.117 2.92. 1.288 Nepokretnosti 5.879 8.680 9.198 Inštalaciie 1.581 1.176 1.188 inventar 4.989 5.172 5.530 Sirovine 3.908 6.682 6.249 Proizvodnja 3.378 20.812 8.869

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 Rezervni fond 180 250 350 Fond za amortizaciju 268 1.807 2.941 Akcepti 2.000 7.412 5.842 Avansi na porudžbine 7.143 22.409 14.104 Poverioci 7.412 11.223 9.180 Razni računi 4.117 316 226 Čista dobit 106 549 604 Zbir aktive ili pasive 39.778 71.269 49.857

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi Troškovi 3373 8.913 9.506 Amortizacija 268 1.058 1:133 Čista dobit 106 549 604

Prihodi Prenos dobiti 8 0.3 13 Kamata 81 55 40 Bruto-dobit na proizvodnji 3.655 10.410 11.107 Razni prihodi 3 55 83 Zbir prihoda i rashoda 3.741 10.521 11.245

Država daje preduzeću, da bi liferacije moglo izvršiti a da ne traži skupih stranih kredita avanse za porudžbine. To je jedna pohvalna praksa, kod koje država ništa ne riskira, jer traži prvoklasnu bankarsku garanciju, a drugo, što ima stalnu mogućnost kontrole rada. Ovi su avansi u 1928. godini porasli na trostruki iznos iz 1927. godine, od 7.7 miliona na 22.4. miliona, da bi se onda u 1929. godini smanjili za čitavu trećinu na 14.1 milion dinara. I pozicija proizvodnje u aktivi je analogna:

9