Народно благостање — додатак

240

vrednost proizvedenih aviona u 1929. godini smanjila se od 20.8 miliona u 1928. godini na 8.8 miliona.

Sopstvena sredstva u stalnom su porastu. Glavnica, zaledno sa rezervama iznosila je u 1927. godini 5.45 miliona; sa snažnom dofacijom fondova, sopstvena su sredstva krajem 1929. godine iskazana već sa 8.3 miliona dinara — porast za DOslednje tri godine iznosi dakle skoro 3 miliona dinara što znači, da fondovi „Ikarusa” premašaju već 60% njegove glavnice.

Strana sredstva, po odbitku državnih avansa na porudžbine, pokazuju interesantno kretanje: od 13.53 miliona u 1927. godini porasla su na 19 miliona u 1928. godini, ali se u 1929. godini znatno reduciraju (za skoro 4 miliona dinara) i iznose 15.25 miliona dinara. Sastavljena su iz triju pozicija: akcepata, poverioca i raznih računa. Odnos sopstvenih sredstava prema stranim u 1929. godini znatno se popravio: od 32% u 1928. godini porastao je u 1929. godini na 54% (bez državnih avansa).

Pokretni i nepokretni fabrikacioni inventar bilansiran ie sa 15.9 miliona u 1929. godini; prema -1928. godini to znači porast od 900 hiljada dinara, a prema 1927. godini za 3.5 miliona; to povišenje dolazi otuda, što je u 1928. godini proširena fabrika i da su podignute nove zgrade. Znači, da su investicije izvršene pomoćt kredita, jer sopštvena sredstva dostižu jedva polovinu investiranih iznosa; mi smo već prilikom prošlogodišnje analize predviđali potrebu povišenja glavnice, pošto su investicije i tada za preko 100% premašale sopstvena sredstva i tom prilikom podvukli, da to povišenje glavnice kod jednog preduzeća konjunkture „Ikarusa” neće moći da naiđe na poteškoće.

Vrednost sirovina ostala je prema prošloi godini skoro

nepromenjena sa 6.2 miliona dinara, a proizvodnja је тапја za 12 miliona dinara. | |

Uprkos manjeg stanja porudžbina krajem 1929. godine, ipak je iskazana čista dobit veća no u 1928. godini i iznosi 604.000 dinara.

U računu gubitka i dobitka primećujemo porast 1#г05kova; za poslednje tri godine agroman je: u 1927. godini ukupni su troškovi iznosili 3.93 miliona; naiveći je porast u 1928. god. na 8.9 miliona a u 1929. godini dostižu 9.5 miliona dinara. Tako isto je u porastu i amortizacija: od 268.000 u 1927. godini na 1.06 miliona u 1928. godini i na 1.13 miliona u 1929. godini.

U upravi „Ikarusa” nalaze se g. g.: Dr. Gedeon Dutnđerski, pretsednik; Dr. Jovan Latinić, Milan Francuski, Milan Uzelac, Dimitrije Konjović, Lazar Dunđerski; a u nadzornom odboru Dr. Dušan Dunđerski, Sava Janković i Lazar Prodanović. TRGOVAČKO PROMETNO D. D. — ZAGREB

Među trgovačkim poduzećima na akcionarskoj bazi naše države, Trgovačko prometno iz Zagreba nalazi se na prvom mestu. Barem po iznosu ukupne bilance. A ovde bilanca je u stanju da dade tačan pregled poslovanja poduzeća.

Osnovana je 1919 godine u kulminaciji naše osnivačke ere. Početna glavnica iznosila je 6 miliona kruna. Godine 1920. glavnica se povišuje na 12 miliona a 1922. godine na 24 miliona kruna. Godine 1923. sledi povišenje glavnice od 6 na 9 miliona dinara. Od toz doba nije usledilo nikakvo novo povišenje kao kod pretežnog broja naših akcionarskih društava. Godine 1923. do 1924. po uvođenju politike deflacije nastao je zastoj bilo u osnivanju novih akcionarskih društava bilo u proširenju već postojećih. Osim naravno kod onih poduzeća koja su osnivali stranci da se preko njih etabiliraju u našem privrednom živolu.

Prvih godina uspesi su bili odlični. Godine 1920—21.

plača se dividenda od 10%. Godine 1923—24. dividenda iznosi:

5%. Od godine 1024 pa do 1927. nije isplaćena nikakva dividenda što je i razumljivo, ako se uzme u obzir kriza koja je u to vreme pustošila u zapadnim delovima države u kojima trgovačko prometno d. d. ima svoje glavno poslovanje.

Godine 1928. moglo se je ponovno početi sa isplatom dividende, doduše od samo 3%. Prošle godine, s obzirom na

.

opšte pogoršanje privrednih prilika situacija se je opet nešto pogoršala ma da je godina završena sa čistim dobitkom.

Naše velike trgovačke firme ili se bave isključivo trgovinom žitarica i zemaljskih produkata ili pak Fkolonijalnom robom, ne vodeći naravno računa o firmama koje rade samo u manifakturi, železu ili nekim drugim artiklima. Trgovačko ргоprometno d. d. vodi podjednako računa o irgovini žitarića kao i o trgovini kolonijalnom robom. Ona je grosista koliko u |ednoj toliko i u drugoj branši. Na čelu svakog odelenia stoje stručnjaci. Bilanca za poslednje godine daje sledeću sliku:

Aktiva 1920. 1928 1927. Blagajna 289 293 248 Roba 8.387 4.634 6.752 Menice 858 252 487 Efekti 10 16 1 Dužnici 24.117 — Saldo dužnika i verovnika ___ 40281 4191

Pasiva -

Glavnica 9.000 9.000 9.000 Reserva 425 375 375 Prihvati 6.155 — 2.300 Verovnici | 17205. _ — Dobitak 177 38 20 Ukupna bilanca 33.663 9.513 11.795

Bilanca za godinu 1929. ne može se uporediti sa bilancama ranijih godina. U bilanci za 1929. dužnici i verovnici iskazani su svaki zasebno među aktivu i pasivu. Ranijih godina naprotiv u bilanci je dolazio. samo saldo.

Međutim se ipak dade zaključiti veće poslovanje. Saldo dužnika i verovnika iznosio je prošle godine oko 7 miliona, dok se je ranije kretao oko 4 miliona. Kako je međutim i zaliha robe podvostručena daje se zaključiti da su poslovi u 1929. godini bili intenzivniji nego ranije. Što i profit nije odgovarajući mora se pripisati prilikama tržišta. Nikada do sada nije kod engfos cena bilo tolikih padova, kao poslednje dve godine. ] to ne samo kod žitarica nego naročito kod kolonijalne robe a pogotovu kod kafe. Nemoguće je engros kupljene količine odmah i plasirati među manje frgovce, dok cene padaju.

Mi smo posle rata dobili jedno more akcionarskih poduzeća. Danas jedno po jedno likvidira. Na koncu njihov broj biće sveden na par tuceta društava.

Koliko ih ostalo da ostalo, izgleda nam sigurno da će među njima i dalje vodeće mesto držati Trgovačko prometno. Prvo radi sredstava sa kojima raspolaže, drugo radi odličnih veza koje ima.

PRVA GENERALNA BANKA — Niš.

Prva generalna banka u Nišu osnovana je 1921. godine; njezina glavnica iznosi 5 miliona dinara podeljeno u 10. 000 akcija a 500 dinara nominalne vrednosti. |

Ranije, prilikom osnivanja glavnica je bila predviđena na 2.5 miliona, ali je već u narednoj godini, u 1922. povišena na današnju visinu. Počev sa martom 1929. godine koltiraju njezine akcije na beogradskoj berzi; 31. decembra 1929. godine kurs je bio 1000 dinara, što je u pogledu na prilike, koje vladaju na našem efektnom tržištu, veoma visok kurs. Akcije se nalaze ı čvrstim rukama i pošto ima banka velike reserve, njima se i objašnjava visoki kurs.

Prva generalna banka u Nišu imala je MN a. ekspo-

ziture: u Skoplju-i šapcu. U toku 1928. godine ukinuta je ekspozitura u Šapcu, zbog dezolatnih privrednih prilika, (Које јато

vladaju.

Osim obavljanja svih bankarskih poslova, podržava banka i sopstveno robno odelenje, koje se bavi izvozom 0 M proizvoda, kože, mesa i stoke. | ЕС