Народно благостање — додатак

242

podržava prodavnice za životne namirnice gofovo u Svim Večim mestima dotične države kao i da u većim gradovima podr= žava radnje gotovo u svakom delu grada.

I predratna Austrija imala je jednu takovu radnju: „Julio Mein!” A. G. Wien. U svojim dućanima za defaljnu prodaju Julio Meinl držao je samo izvesne životne namirnice u prvom redu kavu, čaj, pirinač, likere, čokoladu, marmaladu i slično. U skoro u svim većim mestima bivše Monarhije podržavao je Julio Meinl svoje filijale. Koncentracija detaljne trgovine imala je tu prednost da je, kupujući veće količine pojedine robe, mogla da dobije niže cene i povoljnije uvjete. A pojedine artikle mogla je i sama da izrađuje. Firma Julio Meinl vremenom bila je podigla svoje pržione kave, tvornice ftjestenine, marmalade, čokolade i likera, bombona i sličnog. Zgodnim vođstvom i dobro izgrađenom organizacijom posao se je dobro razvijao. I danas je julio Meinl A. G. vodeća radnja u susednoj Austriji. Vodeći računa o novo stvorenim prilikama 1. Meinl godine 1920. iz svojih prodavaona koje je imao u Jugoslaviji osniva, sudelovanjem Kreditnog zavoda za trgovinu i industriju u Ljubljani „Julio Mein!” d. d. u Zagrebu. Protokolacija je firme u Zagrebu, upravni odbor ima svoje sedište u Ljubljani, a komercijalna direkcija nalazi se u Zagrebu.

Vremenom su osnovane nove filijalne prodavaone gotovo u svim većim mestima države. U Zagrebu gde je najjači posao Julio Meinl ima 5 vlastitih prodavaona.

Prosperitet poduzeća znatno varira. Prve godine po osnutku isplačena je dividenda od 15%. Zatim od 10% a onda od 5%, u godinama 1923. do 1927. niie isplaćena nikakova dividenda. Za godinu 1928. isplaćena je dividenda od 7%.

Za prošlu godinu isplaćena je dividenda od 9%. Međutim je dotirano vanrednoj pričuvnoj zakladi 150.000 dinara ili 15% od akcionarskog kapitala. Da nije bilo te dotacije, dividenda je mogla da iznosi 24%. Kako vidimo poslovi Julio Meinl d. d. razvijaiu se u najnovije vreme vanredno. povoljno.

Julio Meinl d. d. bio je kod nas za prvo vreme jedno čisto trgovačko poduzeće; uvozilo je kolonijalnu robu i produkte industrijskih poduzeća živofnih namirnica koje je u Austriji podiglo. Međutim vremenom, već i s obzirom na carinsku taritu, prelazi se i kod nas na fabrikaciju. U Zagrebu pored velikih skladišta izgrađena je i tvornica u kojoj se prerađuju izvesne životne namirnice . To je u prvom redu velepržionz kave, Zatim tvornica tjestenine, čokolade, likera i t. d.

Bilanca za 4 poslednje godine pruža sledeću sliku:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. Blagajna 89 118 108 60 Roba 6.907 7.719 8.550 9.820 Dužnici 1.360 1.323 1.072 1.197 Inventar 3.530 4.284 5.111 4,640 Nekretnine 2.351 2.448 2.980 2.948 Prenos gubitka — — 185 197

Pasiva Dionička glavnica 1.000 1.000 1.000 1.000 Rezerve 28 24 24 24 Verovnici 12.905 14.787 16.965 17.837 Dobitak : 314 82 18 12

Kako vidimo poslovni uspeh газаје 17 godine u godinu. Naprotiv pojedine pozicije bilance danas su slabije nego što su bile pred četiri godine. Kapital koji radi u poduzeću za 5 је miliona dinara manji nego pred 4 godine a uspeh je veći. | zalihe robe znatno su manje nego što su bile pred 4 godine. Međutim promet mora da je znatno veći nego što je bio ranije. Tome u prilog govori osnivanje novih filijala koje je usledilo ove 4 godine kao i znatno veći profit. Izsleda da je intenzitet prometa mnogo veći. S obzirom na dobru organizaciju kao i na činjenicu "да зе ргодаје gotovo isključivo za gotovo, nije potrebno držati

velika skladišta robe. A kod živofnih namirnica nije ni uobičajeno da se u detaljnoj trgovini drže veće zalihe. Omjer između ukupnog godišnjeg prometa i zaliha robe izvesnog dana u godini, daleko je povoljniji kod branše životnih namirnica nego što je to slučaj kod manufakturne ili koje druge branše. Kod životnih namirnica sa relativno manjim kapitalom dade se postignufti znatan promet. Pogotovu kad se ne daje na kredit pak niti ni na kratke fermine.

Kod Julio Meinl sada je izbio štrajk nameštenika i radnika i sve su radnje momentano zatvorene. I prošle godine nekako tu isto doba bio je izbio pokret koji je koncesijama bio brzo izglađen. I ove godine izbio je sukob radi visine nadnice dotično kolektivnog ugovora. Uprava poduzeća smatrala je da ne može udovoljiti zahtevima svojih nameštenika i tako je došlo do štrajka.

Interesantno je da pokret izbija uvek prvih dana десетbra. To je za radnike najbolji termin. Prvo sto su već dobili svoje plate a drugo što je decembar za radnje tipa Meinl najpovoliniji mesec. Bar u katoličkim krajevima. To je Nikolinje, pa Božić i Nova godina kad se troši mnogo više životnih namirnica u prvom redu boljih vrsti a to je domena Meinlovih radnja. Pogotovo za darove, gde se mnogo pazi na otpremu, Meinlove uživaju visoki renome. Ove godine usled štrajka Nikolinia prodaja sasvim je otpala.

NOVOSADSKA FABRIKA KABELA D. D., NOVI SAD (Felten Guilleaume).

Novosadska fabrika kabela d. d. u Novom Sadu nosi ispod svoje firme, skromno, u zagradi, dodatak „Felten Guilleaume”; ne mora čovek da je neki naročiti stručnjak u pogledu kablova a da zna, da se tako zove najveće evropsko pa čak i svefsko industrijsko preduzeće Felten & Guilleaume, Carlswerk A. G. u Koln-Mulheimu u Nemačkoj, koje se bavi izradom žicaa naročito kablova. To je jedna džinovska kreacija, čija se mafica u Kolnu razvila poslednjih godina u industrijski holding ogromnih dimenzija. Niezina ekspanzija i proizvodnja žica i kablova veća je od Simensove ili one A. E. G., koji se obično smatraju kao glavni proizvođači fih artikala. U Evropi zapravo ni nema proizvodnje kablova ili žica, a da u njoj ne učestvuje ili da |e ne kontroliše Felten & Guilleanme. Navešćemo nekoliko cifara, koje ilustriraju obim matičnog preduzeća u Kolnu a napominjemo, da su njezina ostala preduzeća, afilijacije i +. d. samostalna akcionarska društva. Zbir bilanse Felten & Guilleaume u Kolnu iznosi 1 miliardu 700 miliona dinara; za 1929. godinu iskazana su sopstvena sredstva sa 1.300 miliona a tuđa sa nešto preko 200 miliona dinara.

Ovo je preduzeće dakle i matica Novosadske fabrike kablova. Glavnica novosadske fabrike iznosi tri miliona dinara, od čega ima kolnsko preduzeće jednu trećinu, drugu trećinu ima njezina afilijacija u Beču, Osterreichische Felten & Guilleaume (glavnica 100 miliona dinara), a poslednju trećinu ima Mađarska Felten & Guilleaume u Budimpešti (glavnica 100 miliona dinara). Kolnska matica, bečka i budimpeštanska alilijacija zastupljene su i u upravnom odboru Novosadske fabrike kablova. Ovo preduzeće postoji već nekoliko godina; bilo je osnovano od Bosanske trgovačke i industrijske banke, od koje je u 1928. godini bilo preuzeto po preduzeću Felten & Guilleaume. U tu godinu pada i reorganizacija i proširenje Novosadske fabrike kablova, koje je počelo jula 1928. godine a trajalo sve do sredine prošle godine. U drugoj polovini 1920. godine sve su mašine instalirane i sposobne za proizvodnju, a u to vreme bio je i personal bezprekorno uvežban u fabrikaciji, tako da je tek u to doba preduzeće počelo da postiže puno zaposlenje.

Sa izradom žice za osvetlenje društvo je bilo zaposleno čitavu drugu polovinu 1920. godine, u dnevnom osamsatnom radnom vremenu. |