Народно благостање — додатак

ГОДИВА 1:

,

Садржај:

Додатан „Народном Благостању“ БЕОГРАД, 3. ЈАНУАР 1931.

БРОЈ 1-

Samostalna monopolska uprava Kraljevine Jugoslavije — Beograd Srpsko akcionarsko rudarsko-topioničko-in distrisko društvo „Sarttd” — Beograc Пиротска трговачко-занатлиска банка — Пирот

SAMOSTALNA MONOPOLSKA UPRAVA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE — BEOGRAD

(Završni računi za periodu od 1. aprila 1029 do 31. marta 1930).

Ministarstvo inansija je centralna finansijska uprava u našoj zemlji. Ali pored nje postoje, i to u priličnoj nezavisnosti ed nje još dve ustanove, koje nisu čisto fiskalne, ali čiji je fiskalni značaj toliko isto velik kao i onaj Ministarstva finansija. Jedno su drž. železnice a drugo Samostalna monopol. uprava. Državne železnice su saobraćaina ustanova ali sa ogromnim obrtom i sa tezultatom, koji može da bude od ogromnog značaja za celokupne državne finansije. Samostalna monopolska uprava je Organizacija većeg broja poduzeća. Sa privredne tačke gledišta ona je jedna horizontalna i delimično i vertikalna koncentracija većeg broja industriskih i trgovačkih poduzeća. Sa javno pravnog

gledišta ona je jedna velika administracija, a sa državno-privred-

nog jedna od najvećih finansiskih ustanova u našoj zemlji. Po obrtiu na jednoj strani glavne knjige premaša ona neposredne poreze, naš najvažni|i državni prihod. Ta industrisko-trgovačka administrativna i državna finansiska kombinacija čini Samostalnu monopolsku upravu jednom specijalnom organizacijom : svi ti momenti dolaze vrlo lepo do izražaja u njezinim godišnjim izveštajima. Samostalna monopolska uprava ima 1fi vrste završnih računa, a to je redak specijalitet. Prvi račun je po pravjlima dvojnog knjigovodstva i nauke o bilansu, koji ima za zadatak da pokaže promene imovine u toku godine i rezultat rada na kraju jednogodišnje periode. Na dan zaključka računa pokazuje taj zavišni račun stanje celokupne imovine i razliku

_ na početku i kraju periode i čistu imovinu. A račun gubitka i dobitka pokazuje čistu dobit.

| Dalje Samostalna monopolska uprava pravi završni račun Ministarstva finansiia za istu periodu. To nije izvod tekućeg računa druge jedne organizacije sa kojom stoji u poslovnom odnosu; Ministarstvo finansija ima i svoj tekući račun kod nje. "To je završni račun, koji obuhvata samo jedan niz franzakcija Samostalne monopolske uprave, koje ona vrši ne u svojstvu poduzetnika, već kao finansisko nhadleštvo. Tako na primer Samostalna monopolska uprava naplaćuje trošarinu na pivo kao rukovalac maraka i državni blagajnik. Isto tako prodaje ona taksene marke i hartije od vrednosti za račun države.

Treći završni račun se pravi po zakonu o državnom računovodstvu. Da to izbliže objasnimo. Samostalna monopolska uprava je kao što rekosmo jedna horizontalna koncentracija jednog broja industriskih i trgovačkih poduzeća. Ona je drugim rečima jedno industrisko komercijalno poduzeće. Ali s druge strane ona je podvrgnuta zakonu o državnom računovodstvu. To znači da je obavezna da izrađuje projekat budžeta za budžetsku godinu i da se istoga drži. Dalje da po pojedinim partijama пе sme trošiti više nego ·što je određeno budžetom i da, па

kratko, zakon o budžetu, u koliko nije izmenjen sa ad hoc lisastavljeni po pravilima dvojnog knjigovodstva, ne bi mogli monopolsku upavu. | Trgovački završni računi Monopolske uprave, koji su sastavlieni po pravilima dvonog knjigovodsva, ne bi mogli uopšte da se razumeju bez budžetskog završnog računa, Кој: se pojavljuju u sastavu opšteg državnog završnog računa. Tako na primer u računu gubitka i dobitka izdaci su izloženi u sedam. pozicija, vrlo sumarno, tako da se na OSnOVU toga ne bi mogla dobiti nikakva predstava o kretanju poduzeća, ako se ne bi zagledalo istovremeno u završne račune koji daju po partijama i pozicijama, podatke troškova njezinih poduzeća. Završni račun, sastavljen na osnovu Zakona O državnom računovodstvu, je neophodna dopuna trgovačkim završnim računima Samostalne monopolske uprave. I zbog toga smatramo da se oni treba da obiavljuju redovno sa onim dvema napred pomenutim završnim računima. Tako na primer u aktivi se može naći, тесто U Zavrišnom računu za 1929/30. godinu pozicija od 493 miliona :dinara koja nosi ime „sume za obračun u budžetskoj 1930/31. godini”. Tu spadaju na primer izdaci za otkup duvana iz berbe za 1928. godinu, berbe iz 1929. godine, za troškove otkupa du= vana, anuitet Blerovog zajma i t. d. Po principima trgovačkog knjigovodstva ne mogu se izdaci, izvršeni u jednoj periodi, iskazivati u aktivi u istoj, već samo u računu gubitka i dobitka. Jer svaki izdatak, koji je učinjen, definitivan je; on predstavlja smanjenje imovine i ide u račun gubitka. Kod Samostalne monopolske uprave pak budžetska godina je suvereni kriterijum za izdatke; prema tome ako se učini kakav izdatak, koji po budžetu ne spada u tu periodu, već docniju, опда зе оп ројауЦије privremeno kao aktiva s tim da se obračuna u idućoj godini kad je on po budžetu zreo za izvršenje. Istina po našem mišljenju nije isključena mogućnost i Ove vrste Тапхаксјја saobrazno pravilima nauke o bilansu i pokazati onako, kako bi se pokazivale u običnom privatno privrednom poduzeću, — ali na kraju preglednost nije ugrožena zbog toga što je ta pozicija odvojena i jasno pokazana u računu izravnan}a. ;

Samostalna monopolska uprava objavljuje svake godine u zasebnoj knjizi svoje dve prve vrste završnih računa manje više bez ikakvog komentara. Ovih dana pak ugledala je sveta knjiga pod naslovom „„Izveštaj o organizaciji i poslovanju sa Završnim računima Monopolske uprave za 1927/28. i 1928/29. godinu”. Ta je knjiga puna dragocenih podataka za stvaranje suda o privatho-privrednoj, nacionalno-ekonomiskoj i finansiskopolitičkoj strani njezine delatnosti. Tu je ukratko izložen ceo njezin postupak, cela njezina organizacija kao postupak merodavan za njezine najvažnije funkcije kao što su javne nabavke, suzbijanje krijumčarenja i građevinska delatnost. Pored toga su dati vrlo detalini podaci o klasifikaciji i berivima činovništva i radništva. Zatim su izložena i opisana njezina najvažnija trgOvinsko-industriska poduzeća i njezine ustanove, međ njima su