Народно благостање — додатак

лиз

Додатак „Народном Благостању“

ГОДИНА Ш

БЕОГРАД, 17. ЈАНУАР 1931.

БРОЈ 3

Садржај:

Zagrebačka dionička pivovara i tvornica sla da — Zagreb

„Union” pivovara d. d. — Liubljana Hinka Franka, sinovi, d. d. — Zagreb

„Saturnus” d. d. za industrijtt pločevinastih izdelROV — Ljubljana

„Elektra” d. d., na Sušaku

ZAGREBAČKA DIONIČKA PIVOVARA I TVORNICA SLADA, ZAGREB.

U bilansi Zagrebačke dioničke pivovare i tvornice slada za 30. septembar 1930. godine nailazimo na neke znatnije ргоmene. Investicije iskazane su sa mnogo većim iznosima nego što je to bio slučaj ranijih godina. Usled toga je i ukupna suma bilanse, koja ranijih godina nije pokazivala veće razlike, porasla za skoro 10 miliona dinara.

Međutim tu se ne radi o novim investicijama nego O preuzimaju sisačke i karlovačke pivare. Kako je poznato, Zagrebačka dionička pivovara preuzela je pivare u Sisku i Karlovcu, tako da je ona danas u Savskoj banovini jedini veći producent piva. Neke manje pivare, koje još postoje, imaju samo lokalno značenje.

Pivare u Sisku i Karlovcu preuzete su već ranije. Međutim tek prošle godine izvršeno je i spajanje njihovih bilansa. Usled toga pokazuje se i porast investicija za 10 miliona dinara.

Kod koncentracije industrije piva u Savskoj banovini nije se dogodilo, kao u Dravskoj banovini, da je pivara oko koje se provodila koncentracija, koncentrirala i svu produkciju u svojoj pivari, obustavivši rad u preuzetim pivarama. Zagrebačka dionička pivovara pustila je da i dalje rade pivare u Sisku i Karlovcu, naravno pod njenim novim imenom. Usledilo je u prvom redu rajoniranje konsuma da se u pojedine krajeve dobavlja pivo iz one pivare koja saobraćajno naibolje leži. A naravno da se vodi i zajednička politika cena. Da je ista stvar provedena i u Dravskoj banovini, teško da bi došlo do pokreta gostioničara, koji ide za time, da se u Laškom koji ima staru pivarsku tradiciju, podigne jedna nova pivara.

Podizanje nove pivare u Laškom ako do toga uopće i dođe, teško da će Zagrebačkoj pivovari mnogo moći štetiti. Zagrebačkoj pivari mogla bi doći jača konkurencija samo od jedne nove pivare, koja bi se eventualno podigla u Zagrebu. Nu o tome nema danas ni govora. A ni izgledi za bližu budućnost nisu u tom pogledu najpovoljniji. Danas će se teško ko odlučiti da u kraju sa razvijenom pivarskom industrijom podiže novu pivaru.

Ni jedna grana naše industrije ne nalazi danas kod javnosti i kod odgovornih faktora na toliko malo razumevanja i na veće pofeškoće nego pivarska industrija. Ona je u neku ruku „мовеНтеј“. U dobrom delu naše javnosti prodrio je uverenje, da mi naše vino ne možemo plasirati recimo u Čehoslovačkoj samo radi toga jer mi radi zaštite domaćih pivara udaramo Visoku carinu na češko pivo. Međutim da se naše vino ne može plasirati u većim količinama u Čehoslovačkoj, niti je krivo naše pivo, ni čehoslovačka uvozna carina na vino, nego činjenica,

što po klauzuli najvećeg povlašćenija talijansko, grčko i ostala vina plačaju jednake terete kad se uvoze u Čehoslovačku kao i naše, a kvaliteta našeg vina ne može da podnese fe iste uslove. Pre rata, budući da je to bilo jedno carinsko područje, mogle je vino iz Dalmacije i Vojvodine da eliminira sa tržišta današnje Čehoslovačke talijanska i druga strana vina, jer ono nije plaćalo carine.

I za današnje niske cene vina krivi se industri|a piva kao:

' да 1 опа пе pati od teških privrednih prilika. Kad je snižena dr-

žavna frošarina na vino, istovremeno je povišena i trošarina na žestu i pivo. A opštinama izgleda da je prepušteno slobodno polie da se obore na pivo. Jedna opština za drugom povisuje terete na konsum piva. Držimo da u tom pogledu treba ijedan put povući granicu.

Produkcija piva zagrebačke pivovare iznosila je poslednjih godina:

1923/24 75.200 1! 1927/28 83.130 hi 1924/25 67.700 hi 1928/29 95.002 hi 1925/26 61.400 hi 1929/30 97.880 hi 1926/27 80.255 11

Kako vidimo posle opadanja produkcije u periodu 1923/26 došao je period porasta koji je počeo sa godinom 1926/27 i koji nesmetano traje i dalje. Na povećanje produkcije poslednjii godina delovala je i činjenica, da {e preuzeta Karlovačka рјуага. Kapacitet triju pivara nije naravno ni iz daleka iscrpljen. Direkcija u svom izveštaju navađa kao razlog, zašto porast produkcije nije veći, povišenje državnih i samoupravnih irošarina, Što {e delovalo na povišenje detalinih cena kao i kišovito leto koje je uzrokovalo nazadovanje konsuma u glavnoj sezoni. Pivo je kod nas sezonski artikal i konsum jednog vrućeg letnog dana. za nekoliko је puta veći od konsuma jednog običnog dana u Zimi.

Aktiva 30. 9. 1930. 30. 9. 1929. 30. 9. i928. 30. 9. 1927. Zgrade 10.768 7.242 7.242 6.608 Strojevi 5.252 2.853 2.853 2.853 Inventar 1.635 1.571 1.556 1.468 Blagajna 232 284 265 653 Dužnici 18.481 16.306 14.394 13.181 Efekti 628 378 22 1.273 Zalihe 5.865 5.860 5.361 6.403

Рава Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Rezerve 500 450 400 350. Amort. fond 2.909 1.800 1.500 1.175