Народно благостање — додатак

Кехетуа valorjiz. 1.364 1.364 1.364 1.364 Verovhici 8.341 1.084 1.043 5.022 Akcepti 5.000 5.000 4.500 3.000 Рофта2. Нп. егага 1.886 — = 1.259 Dobitak 3.154 3.133 2.869 1.967 Ukupna bilansa 43.215 32.899 31.695 34.351

Investicije iskazane su: zgrade sa 10.7, a strojevi sa 5.2 |

- miliona i to za sve tri pivare. Međutim s obzirom da pivara ima i neke nekretnine i to na najlepšim mestima Zagreba, kao Lovački rog i Croatia-kino u Ilici, stvarna vrednost nekretnina daleko je veća. Ako po zakonskoj stabilizaciji dinara dođe do ponovne valorizacije investicija akcionarskih društava, Zagrebačka pivara moći će podvostručiti svoju glavnicu bez da uplaćuju akcionari i jednu paru. |

Dužnici su porasli za samo 2 miliona, što je u vezi sa povišenom produkcijom i jačom konkurencijom.

Poverioci su porasli od 1 na preko 8 miliona dinara. To je u vezi sa preuzimanjem sisačke i karlovačke pivare pak su se morale preuzeti i njihove obaveze. Pokriće za te obaveze паlazi se kod povećanih investicija. |

Čisti je dobitak poslednje dve godine gotovo jednak. To

bi značilo stabilne prilike i to jednom industriskom poduzeću 1.

najviše konvehira.

Poduzeće se i dalje izgrađuje. Sada se u tvornici u Zagrebu podižu nova skladišta piva, koje će imati bet spratova. Te nove investicije odraziće se fek u bilansi za iduću godinu. U vezi sa sniženjem cene električnoj struji i zagrebačka će se pivara priključiti gradskoj električnoj mreži.

„UNION” PIVOVARA D. D., LJUBLJANA.

Malo koja od naše industrije je toliko savršeno koncenштапа 1 гајотшгапа, kao što je to slučaj kod industrije piva. Naročito u krajevima preko Save i Dunava ; tu otpada prefežni deo proizvodnje na tri velika preduzeća, naime na zagrebačku, sarajevsku i ljubljansku pivaru. Sva ova tri preduzeća upravo su konserni, koji su u toku poslednjih deset godina postepeno preuzeli manje pivare, čime je između ostalog postignuto i znatno sniženje produkcionih troškova. Sarajevska pivara preuzela је sve pivare koje su postojale na teritoriji Bosne, te je prodrla čak ı do Petrovaradina, gde je preuzela i jednu tamošnju manju pivaru. Zagrebačka pivara preuzela je poslednjih godina pivare u Sisku i Karlovcu tako da dominira danas u čitavoj Savskoj banovini. A ljubljanska pivara „Union” je u Sloveniji jedini proizvođač piva, tako da ima upravo monopolistički položaj.

Pivara „Union” osnovana je 1909. godine fuzioniranjem nekolicine manjih ali poznatih pivara: 1. Kosler & Со. (685, Puntigam i Steinfeld za šta je dao inicijativu sopstvenik pivare S. Kosler u Ljubliani u zajednici sa Creditanstaltom u Beču. 1912. godine preuzeta je i pivara u Kočevju, i drusa iz Škofjeloke. 1917. godine u taj je konsern ušla i fabrika piva u Mengešu, a 1924/25. godine čuvena pivara Gotz u Mariboru, Nekako u isto vreme izvršena je i fuzija sa pivarom u Laškom. Kako se vidi, koncentracija je sistematski izvršena, tako da se je tokom vremena združilo u rukama ljubljanske pivare čitava produkcija Slovenije. Posle spajanja sa pivarom „Union” redovno je proizvodnja u preuzetoj pivafi obustavliena. (Izuzetak čini jedino pivara u Mariboru).

Koncentracija u pivari „Union” je finansiska i trgovačka. Ona je od važnosti, jer baš kod pivarske industrije znatno smanjuje produkcione troškove. |

Ima još jedan razlog, koji favorizira koncentraciju: u Nemačkoj na primer, se trošarina na pivo odmerava progresivno; čim veća je produkcija, u toliko je veća i trošarinska stopa. Kako kod nas nema toga principa to će se čitava naša proizvodnja združiti u 5 do 6 velikih pivara.

Pošto se u Sloveniji ne oseća konkurencija drugih рјуага: (u pitanje bi mogla doći samo Zagrebačka pivara), to se je u poslednje vreme pojavio jedan izvestan pokret profiv monopo-. lističnoga položaja pivare „Union”. Naročito od strane nekih gostioničara, koji se spremaju, da osnivaju vlastitu pivaru, koja bi se imala podići u Laškom, gde 5е, Као 510 зто паротепин, već i ranije proizvodilo najbolje pivo.

Nova gostioničarska pivara u Laškom imaće glavnicu od 15 miliona dinara (ioliko je naime predviđeno). To će biti jedva dovoljno za nabavku potrebnih investicija, ako postoji Ozbiljna namera, da se stvori nešto moderno i veće. Osim toga potrebna su još i velika sredstva za finansiranje. proizvodnje, za kreditiranie kupaca — gosfioničara i nabavku sirovina.

Pivara „Union” ima pretežni deo svojih investicija amortiziran, a ima sem toga ogromne Tezerve i jako finansijsko zaleđe. Ako se dakle zbilja jednoz dana pojavi na slovenačkom tržištu pivo jednog preduzeća, koje bi nanelo ljubljanskoj pivari štetu,

| опа 61 nesumnjivo stupila u borbu, koja bi mogla biti veoma

interesantna i žučna. Ko može sprečiti pivaru „Union” da za izУезпо угете snizi cenu SVOZ piva, pa makar i ispod cene koštanja, da uvede nove, po potrošača povoljnije kondicije plaćanja + + 4. Тако зе је radilo 1 ц похетејђуц sa takozvanim gostioničarskim pivarama i zašto se ovako ne bi moglo posiluDiti i kod nas? -

Mi smo napomenuli, da pivara „топ radi u dvema јаbrikama: u Ljubljani i Mariboru. Od u 1929/30. godini proizvedenih 115.000 hl piva otpada na ljubljansku fabriku 79.000 hl, a na mariborsku 36.000 hl. |

Za poslednje godine, u Slovenačkoj je proizvedeno:

1923/24. 155.000 hi 1927/28. 90.000 hi 1924/25. 125.000 hl 1928/29. 100.000 hi 1925/26. 97.000 hi 1929/30. 115.000 hi. 1926/27. 110.000 hl

Ako uporedimo ove podatke sa onima Zagrebačke pivare, (čiju analizu objavljujemo u ovome broju) vidimo, da Ljubljanska pivara nešto više proizvodi. Opadanje proizvodnje od 155.000 hl u 1923/24. na 97.000 и 1925/26. godini ima svoj razlog u tome, što su u to vreme preuzete razne pivare, koje su onda obustavile rad. Poslednje tri godine proizvodnja je u porastu, za 25.000 hi odnosno za 22 od sfo.

1920. godine, pivara „Union” znatno je proširila svoju” Tabriku i tom je prilikom osnovala jednu veliku i modernu faбици špiritusa i kvasca, u koju je svrhu preuzela Mautnerova preduzeća za proizvodnju kvasca ıi Gornjoj Austriji. Njezin kapacitet, odnosno konfingent, iznosi 7000 hi špiritusa, odnosno . oko 10 od sto čitave naše domaće proizvodnje. Ni o proizvodnji Ššpiritusa ni kvasca ne objavljuju se detaljni podaci; u godišnjim izveštajima poslednjih godina samo se stereofipno napDominje, da je proizvodnja zadovoljavajuća.

Donja tablica, u kojoj su sastavljene glavne bilansne pozicije za poslednje četiri godine (pivara „Union” bilansira sa 31. augustom) pokazuje razvoj preduzeća. Dobijamo sledeću

sliku: Račun izcćavnanja. Aktiva 31. 8. 1927. 31. 8. 1928. 31. 8. 1929. 31. 8. 1930.. u hiljadama dinara

Zgrade 23.555 22.844 21.192 20.359 Strojevi 14.000 12.600 11.338 10.203 Posuđe 2.859 2.466 2.164 1.860 Inventar 942 645 693 487 Zalihe 16.591 14.642 10.745 8.745 Dužnici 24.024 22.923 18.126 18.772 Efekti 1.823 1.122 1.109 1.109 Blagajna 92 92 175 164