Народно благостање — додатак

'lavnica | 1200 „PODO | 12000 24000. Fondovi 331060, 33060) | 34177. | 22520 Poverioci 34.531 28.151 16.783 12529 Аксерн 1.327 741 211 на Dobitak 2.308 1.995 2.286 2188 Ukupno 84.138 77.583 65.546 61.602 Račun gubitka i dobitka. Prihodi Račun proizv. 56.009 54,534 56.506 57.322 Rashodi · Sirovine 18.327 14.360 15.862 15.427 Plate, nadn., troš. 23.531 23.175 23.545 22.269 Đažbine 9.002 12.568 12.661 14.942 Otpisi 2.817 2.504 2.222 1.969 Dobitak 2.398 1.995 2.286 2.188 Zbir rash. i prih. 56.076 54.603 56.577 57.397

_ Za razvoji napredak je simpatično kretanje zbira bilansne sume: nalazi se u stainom opadanju, od 84.13 miliona u 1927. godini na 61.60 miliona u 1930. godini, dakle za 23 miliona dinara, iako je proizvodnja istovremeno povećana; prema 1927. godini za 5.000 hi piva. Ova je razlika još očiglednija, kod upoređivanja 1927/28. sa 1929/30. godinom. Zbir bilanse je u tom periodu manji za 16 miliona dinara, a proizvodnja prva je porasla za 25.000 hl. Ovo je dokaz, da je u toku poslednjih godina sve jače i smotrenije izvršena racionalizacija.

Finansiska situacija preduzeća je prvoklasna; bolja u opšte ne može ni biti. Glavnica iznosi 24 miliona dinara, na koju je visinu povišena u foku 1930. godine, upotrebom rezervnih fondova. Ona je bila povišena za 100 od sto, od 12 na 24 milona izdavanjem gratisakciia starim akcionarima. Time su rezerve smanjene za 12 miliona dinara; prema 1928/29. god. od 34.17 miliona na 22.53 miliona dinara. Iz toga izlazi, da su rezerve pivare skoro jednake glavnici; i to je kod nas jedan veoma redak slučaj.

Po ocenu preduzeća najznačajniji je razvoj pozicije poverioca. U 1927. godini oni iznose 35.8 miliona dinara; и narednim godinama rapidno se smanjuju, a u 1930. godini iznose svega |oš 12.5 miliona dinara. Interesantno ie sledeće upoređenje: u 192. godini sopstvena sredstva iznose 45 miliona, a poverioci „dakle tuđa 35.5 miliona; tri godine docnije, u 1930. godini sopstvena su sredstva veća za 1.5 milion i iznose 46.5 miliona, a tuđa svega još 12.5 miliona dinara. Pošto ima preduzeće u 193C. godini za skoro 19 miliona dužnika, to znači, da vlastita sredstva ne pokrivaju samo investicije i proces Dproizvodnje, već da se njima finansira i jedan veliki deo prodaje. Investicije iznose svega 30.51 milion dinara, vrednost robe na lageru 8.7 miliona, hartije od vrednosti 1.1 milion, tako da ostaje za finansiranje dužnika u visini od 18.7 miliona iznos od 6.2 miliona. dinara. |

Vidimo dakle, da je pivara više no situirana sopstvenim sredstvima. _

Interesantno je također kretanje pozicije zalihe; od 16.6 miliona u 1927. godini, ova se pozicija smanjila do 1930. godine skoro za polovinu, na 8.74 miliona dinara. Međutim, kao što smo videli, proizvodnja je poslednjih tri godine znatno porasla, a kako su istovremeno smanjeni i dužnici za skoro 6 miliona, [0 znači, da je kod povećane proizvodnje :paraleino povećana i potrošnja, a da istovremeno i mušterije pivare brže i redovnije plaćaju preuzete količine piva.

U računu gubitka i dobitka iskazani su prihodi pivare u jednoj sumarnoj poziciji, što je veoma štetno po čitkost inače pregledno sastavljenih završnih računa pivare. Bruto-prihodi, u vezi sa većom proizvodnjom i prođom, poslednje tri godine u.

5

15

stalnom su porastu. U.rashodima preduzeća, pozicija sirovina ostala je poslednje dve godine skoro nepromenjena, i ako je proizvodnja bila veća zbog pada cena hmelja, kukuruza i ostalih

'poljoprivrednih proizvoda, potrebnih za produkciju piva.

Pozicija upravnih troškova, plata, nadnica i i. d. ostala je poslednjih četiri godina skoro potpuno nepromenjena; tek u 1930. godini manja je prema ranijim godinama za nešto preko jednog miliona dinara. U toku vremena troškovi, plate i nadnice stalno se povećavaju; ali ne smemo zaboraviti, da se u {oj poziciji na primer 1927. godine nalazi i plaćena kamata na 35.8 miliona dinara, koja sigurno nije bila malena.

Otpisi se postepeno smanjuju: od 2.82 miliona u 1927. godini na 1.96 miliona dinara u 1930. godini. Dažbine su u toku poslednjih četiri godine porasle za G miliona dinara na 15 miliona, zbog povišenih državnih pa i samoupravnih tereta.

Čista dobit iskazana je 1930. godine sa 2.8 miliona dinara, a najveća je za vreme poslednje četiri godine. Podeljena je na sledeći način: 1.2 miliona (5 od sto) kao dividendu akcionarima, 10 od sto članovima Upravnog odbora, 1.2 miliona (S od sto) kao superdividenda, 35.000 dinara podpornom fondu činovnika i radnika a 79.615 dinara preneto je na novi račun.

U Upravnom odboru nalaze зе g. g.: ]. Pogačnik, J. Lackmann, Fritz Ehrenfest, Baron Gotz-Okucinsky, Dr. Mirko Graselii, Karel Kanšek, J. Kosler, Peter Kosler, J. Lavrenčić, G.

' Mautner, K. Neustadi, C. Neveklovsky, Anton Niklas, Alojziž

Pavlin, Andrej Šarabon, August Tosti, Dr. Fran Windischer.

HINKA FRANKA, SINOVI D. D. — ZAGREB

Preduzeće Frank d. d. ima u pogledu podizanja naše poljoprivrede naročitih zasluga. Za izradu kavinog dodatka роfrebna je pre svega čigorija, kao sirovina. Gajenje cigorije je jedna poljoprivredna grana, koje kod nas nismo poznavali i fabrika bi je morala uvoziti iz inostranstva. Ali kako su kod nas sve klimatske pogodnosti date, to je fabrika sama organizirala sađenje cigorije. Time je izbegla skupe transportne troškove, verovatno plaćanje i uvozne carine, a istovremeno je zna{noO DOmogla jednom delu našeg seljaštva. Krajevi oko Belovara, gde je Frankova fabrika organizovala kulturu sađenja cigorije, spadajk među najbogatije naše države. Vodeći o tome računa, iabrika Hinka Franka ima za našu privredu gotovo veće značenje nego što je ima radi toga, da produkcijom kavinog dodatka dejstvuje umanjujuće na uvoz skupe kave. |

Hinka Franka, sinovi d. d. pristupilo je prošle godine povišenju svojeg akcionarskog kapitala od 20 na 40 miliona dinara. Retka su naša industriska poduzeća, koja su za ovo nekoliko poslednjih godina sa uspehom mogla pristupiti povišenju akcionarskog kapitala. I to u tako znatnoj meri.

Povišenje akcionarskog kapitala kod Hinka Franka sinovi тогћо se je provesti, jer je ona afiliacija jednog svetskog koncerna, kome stoje na raspoloženju sasvim druga sredstva ı mogućnosti nego jednom poduzeću, koje bi bilo upućeno samo na naše domaće novčano tržište. Osim institucija javno-pravnog karaktera, držimo, da je povišenje akcionarskog kapitala Hinka Franka bila najveća naša finansijsko-akcionarska transakcija u prošloj godini.

To povišenje glavnice dokazuje, da ima uprava fabrike pravilno shvatanje o finansiranju akcionarskih poduzeća. To će nam potvrditi i kretanje glavnih bilansnih pozicija, koje objavljujemo za 4 poslednje godine.

Dobijamo sledeću sliku:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926.

u hiljadama dinara Blagajna 523 563 102 125 Dužnici 466 3.545 20.887 5:52 Zalihe i naprave 75.133 81.524 — —