Народно благостање — додатак
16
“ Рамув | | ; MOON O OR Slavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Кезегус. 1124. | У 755. 6 | 1526 Poverioci 51410. 00025. 25 Dobitak 3.528 2052 | ___OOD | 271, "76.128 | 85.633 20.089 5.653
Zbir bilanse
- Samo bilanse za 1920. i 1928. mogu se međusobno upo-
veđivati. Pošto su one ranijih godina sastavliene po drugim principima, to se među njima i bilansa za poslednje dve godine teško može povući paralela. o |
i Vidimo, da su poverioci u 1928. godini iznosili 62 miliona dinara, kod sopstvenih sredstava od 20 miliona јаутсе 1 754 hiljade rezerve. Tome na suprot procenjene su u aktivi zalihe i naprave sa skoro istim iznosom, sa 81.5 miliona dinara, dok iznose dužnici svega 3.54 miliona dinara. Drugim rečima, od 62 mihona poverioca 58.5 miliona je uloženo u investicije i vred-
nost robe, dakle skroz dugoročno. |I ako imamo tı vidu, da Su |
slučajno poverioci fabrike Hinka Franka identični sa akcionarima, ipak nije svejedno, da li su oni sopstvenici ili poverioci preduzeća. Tu postoje principijelne i važne razlike. Iz tog se razloga već u 1928. godini počelo misliti na povišenje glavnice. U 1929. slika bilansa je već nešto povolinija. Poverioci su smanjeni za 10 miliona, a sopstvena sredstva porasla su za oko 400 hiljada (povećaniem rezerva) na 21.12 miliona dinara. U aktivi su smanjeni dužnici za 3.1 milion a zalihe i postrojenja za 6.4 miliona dinara. Ali ni ovo stanje ne može ostati za duže vreme; uplatom novih 20 miliona akcija povisiće se sopstvena sredstva na 40 miliona dinara (bez rezerva) tako da će se moći fime smanijiti poverioci na 30 miliona dinara, kod nepromenjene bilanse vrednosti zaliha i postrojenja.
Cista dobit ie u znatnom porastu. Od 295.000 dinara u 1927. godini, porasla je na 2.95 miliona u 1928. i na 3.53. mili-
ena и 1929. godini. To je veoma povoljna slika; jer je preduze- ·
će u 1929. godini imalo rentabilitet od 17.5%.
Prilikom naše prošlogodišnje analize fabrike Hinka Franka d. d. , kritikovali smo nepreglednost bilansa; tom smo prilikom kazali, da ipak volimo jednu nepreglednu bilansu sa znatnim dobifkom, nego preglednu, a pasivnu. То isto važi i za OVU ZOdinu. Dividenda iznosi u svim poslednjim godinama, od 1923. do 1929. godine 25 dinara po akciji (10%).
Preduzeće izrađuje poznate i prvovrsne Кампе додатке Frank, a osim toga i sladnu, raženu i kafu od smokava. Zaposluje preko 200 radnika.
„SATURNUS” D. D. ZA INDUSTRIJU PLOČEVINASTIH IZDELKOV, LJUBLJANA.
Razvitak industrije lima uzima ı kod nas sve veći obim. Uporaba limenih kutija postaje sve veća. Da napomenemo samo konserviranje životnih namirnica, koje se u glavnom pakuju u limene kutije. A i za transport i držanje raznih tekućina, u prvom ređu svih vrsti ulja prevlađuju limene kutije raznih dimenzija.
Izgradnjom naše ćarinske Tarife sve se |e više i više VOdilo računa o našoj industriji limene robe, u prvom redu za izradu kutija. Poteškoća je u tome, što se je sirovina, naime lim, povlačio iz inostranstva, a za zaštitu domaće industrije željeza trebalo |e udariti carinu i na lim. Pogotovu na once vrste, koje su se i kod nas izrađivale. Vodeći računa o poskupljenju sirovina radi zaštite industrije željeza, morala se primeniti i carinska zaštita:na izrade od lima.
Carinjenje limenih proizvoda, u prvom redu kutija i buYadi izbegavalo se na tai način, što su se u njima uvozili razna ulia, pak su se tako i ti artikli carinili kao embalaža. Međutim pre godinu dana tome se stalo na kraj. Limena embalaža plaća cartnu bez obzira dali se u njoj nešto nalazi ili he. To je dalo
nov polet industriji limene robe. Postojeće fabrike su se Dproširile, 'dotično uvele novu izradu artikala, koje ranije nisu fabricirale. | | 1 Glavni konsument naše industrije limene robe, pre svega limenih kutija ie naša petroleumska industrija, fabrike konserva kao i ona preduzeća koje svoje proizvode pakuju u limenim kutijama. Pogotovu presudnu ulogu zauzimaju petroleumska poduzeća. : o: :
Jedno od najvećih naših poduzeća za izradu embalaže Iz lima je „Saturnus” u Ljubljani. Osnovan je 1921. godine kao Metalna i limena fabrika Emil Rajović i Komp. Dionička glavnica iznosila je 600.000 kruna. U istoj godini glavnica se povisuje na pola miliona dnara. Godne 1923. зјаушса зе-рохесауа. na 1 milion dinara. Godine 1924. sledi promena naziva u današnje ime. U poduzeću učestvuje i Zadružna gospodarska banka. iz Liubljane. Krajem 1928. se zaključuje a početkom 1929. godine i sprovede povišenje glavnice na 3 miliona dinard.
Bilansa za 1929. (ranijih godina nije objavljen detaljni bilans) ovako izgleda:
Aktiva Dinara Gotovina 60.437 Efekti 25.000 ĐDužnici 7,108.061 Zalihe 4.502.762 Nekretnine 4,502.762 Strojevi ı inventar 6,141.720 Kancelarijski inventar 179.063
Pasiva Dionička glavnica 3,000.000 Кехегуа 91.266 Роуепос! 18,447. 765 Tranzitorne st. 69.786 Dobitak 126.548 Ukupna bilansa 21,735.367
Investicije predstavljaju vrednost od gotovo 10 miliona dinara. Dionička glavnica od 3 miliona nije dovoljna. Dve trećine investicija pokrivene su ne vlastitim nego poverenim, u prvom redu bančinim sredstvima. Tereti kamata moraju radi toga biti znatni i absorbiraju gros proita. Verovnici iznose preko 18 miliona a dužnici samo 7 miliona dnara.
Poduzeće se veoma lepo razvija. Narudžaba ima dosta pa i suviše. Naročito sa strane petroleumskih poduzeća. Samo što bi trebalo ojačati vlastita sredstva. Dionička glavnica zapravo morala bi iznositi 10 miliona dinara.
Čisti dobitak iznosi 111 hiljada ili zajedno sa prenosom 126 hiljada. Dosta maleni iznos, ako imamo u vidu. da je dionička glavnica 3 miliona. Međutim vidimo da kamate i providbe predstavljaju izdatak od 2.2 miliona dinara ili dvadeset puta
više nego što je čisti dobitak. Da bi glavnica iznosila 10 miliona,
izdatak na kamatima bio bi za milion dinara manji. Čisti dobitak prelazio bi milion dinara, što bi omogućilo isplatu dividende od oko 8 od sto.
U· najnovije vreme situacija za našu industriju limene robe u toliko je pogoršana, što je na zahtev Kraniske industrijske družbe carina na neke vrste lima znatno povišena. Time se poskupljuju produkcijoni troškovi. To nepovoljno deluje naročito što je jedna od naših vodećih tvornica limene robe usko povezana sa Kraniskom industriskom družbom, pak može SiroOvine povlačiti uz pogodnije cene. Međutim izgleda da 1 пртков toga sve te fabrike dobro rade. A napredkom našeg blagostanja najviše će da prolitira indusirija limene robe. Jer njegov napredak odraziće se un mnogo većem konsumu raznih konservi, a to je baza za razvitak industrije limene robe. U svakom slučaju našu industriju limene robe čeka još znatan razvitak i prosperitet .