Народно благостање — додатак

АНАЛ

Додатак „Пародно

ГОДИНА Ш

Садржај:

Народна банка Краљевине Југославије

БЕОГРАД, 7.

рлагоста

ФЕБРУАР 1931.

— Београд

„Elin” jugoslavensko društvo za električnu industriju d. d. — Zagreb Царинска и јавна складишта д. д. — Заг реб

Врањска привредна банка — Врање

„Mez” jugoslovensko d. d. za proizvodnju svile za Чуапје 1 уезепје — Zagteb

НАРОДНА БАНКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ БЕОГРАД Гувернер Народне банке је министар за стабилизацију валуте и регулацију кредита у земљи. Министарство трговине и индустрије је његова контрола. Тај задатак врши гу_ вернер преко емисионог посла. Саобразно једној по нашем _ мишљењу скроз преживелој енглеској традицији тај се посао у већини случајева не врши преко државног надлештва већ преко једног приватног акционарског друштва, са којим држава ступа у уговорни однос. Стање кредита и домаће валуте је појав за који је заинтересован целокупан народ. У свакој земљи, у којој је новчанична установа у виду акционарског друштва, мањи или већи број људи је својим џепом заинтересован за послове новчаничне банке: то су акционари. И акционар треба да контролише рад новчаничне банке са гледишта њених национално-економских задатака. Али не мора. Акционар није из тога разлога уписао акције. Уосталом можда је и тога било приликом првобитног уписа. Али ма шта писало у статутима — акционар је купио акције Народне банке искључиво у циљу зараде. Како са гледишта акционара новчанична банка није филантропска устаноа већ установа за зараду, то му се не може замерити кад он рад новчаничне банке у току године а нарочито њене завршне рачуне посматра кроз призму сигурности и зараде. Како анализа биланса има за искључиви циљ да расветли имовну структуру и услове за зараду једнога акционарског друштва, то ћемо на овоме месту говорити о билансу Народне банке искључиво са гледишта акционара.

При проучавању биланса једнога акционарскога друштва полази се од рачуна изравнања пошто је он слика имовинске структуре и извор успеха и неуспеха у будућности. Код Народне банке може се поћи сасвим обрнутим путем од рачуна губитка и добитка из простог разлога што су сопствена срества новчаничне банке у ствари само резерва, као главница и резерве код осигуравајућих друштава.

Рачун губитка и добитка.

Расходи 19280 | 1929. 7. | 19801. у хиљадама динара

Укупни трошкови 34.500 39.366 41.317 Амјортизација 5.805 6.813 7.147 Сумњива потраживања 3.681 9.681 6.919 Тантијеме 4.149 4.503 4.113 Државно учешће у заради 44.640 42.336 38.671 Чист добитак за поделу

акционарима 29.160 28.224 25181

Приходи Приходи од интереса на менице 80.849 Приход од интереса по зајмо-

вима на залоге 20.159 Приход од интереса по држ. зајму од 1 милијарде 5.664 Зарада по разним пословима 16.464 Збир расхода и прихода 123137 Актива Метална подлога у злату 91.014 у сребру 17.535 У разној страној монети по номиналном курсу: а) у благајницама 269 6) у депоу код страних коренспондената 230.255 Вишак издат за куповину девиза 702.952 Готовина у метал. никл. новцу. 13.264 Зајмови : На менице 1.4710.503 На залогу харт. од вред. 253.830 Примања од државе 4.201.609 Непокретности банчине 83.105 Завод за израду новчаница 29.665 Пасива : Главница 30.000 Новчанице у течају 5.528.170 Потраживања државе: по пар. приврем. раз. у раз. монети 159.414 по пар, сталне размене у разној монети 159.414

по пар. приврем. размене у раз-

ној монети 68.410 по разним рачунима 367.719 Обавезе: по жиро-рачунима 493.199 по разним рачунима 318.349 Фондови банчини: резервни 11.237 за купов. злата за главницу 83.055 за попуну дивиденде 29.869 за амортизацију непокрет. 21.354 за зидање антрпота 2.851 за потпомагање пољопривреде 475 за потпомагање пољопр. књижевности 308 Збир активе и пасиве 15.398.348

71.932

18.816

6.123 21.451 130.924

95.469 17.578

1.311

266.619

1.491.208 23.201

1.287.528 230.120 4.153.084 83.918 41.574

30.000 5.817.965

205.899 99.641

1.250.061 160.829

12.010 83.055 37.684 25.642 3.023 467

309

15.206.800

68.368

16.019

7.068 32.494 123.951'

98.575 17,581

1.100 118.855

537.382 21.051

1.433,683 203.472 4.020.905 86.548 44.698

30.000 5.396.532

126.263 59.385

667.234 195.619

12.964 83.055 44.620 30.743 3.384 443

328

13.832.629