Народно благостање — додатак

Горња таблица нам показује да се бруто приход наше Народне банке креће неравномерном линијом. У 1929. години је већ био но у 1928. а у 1930. готово исти као у 1928: износи 123,9 милиона динара и за 6 милнона је мањи но у 1929. Ако потражимо у рачуну добитка позиције које пока-

зују мањак, онда ћемо констатовати. да су то оне у којима. „се књижи приход од нормалног банчиног посла“ интерес од“

кемата на менице и на залоге. Те две позиције заједно до-

| неле су. 1928. године 101 милион, 1929. 96, а 1930. године 84

милиона. Између 1928. и 1929. пад је био свега 5 мил., а између 1929. и 1930. пуних 12 милиона динара. Тај мањак има Ава узрока: први лежи у опадању тих двеју позиција (то се наравно не може да види из рачуна изравнања због тога што он показује само стање на дан 31. децембра); а

други у смањењу каматне стопе за пола од сто а за три

четвртине 1930. године. Обадва су узрока дејствовала са по 50 од сто т. ј. пола је дошло услед смањења портфеља, а пола услед смањења каматне стопе. Као што смо видели емањење бруто прихода износи свега 7 милиона динара што се објашњава тиме да остале две позиције у рачуну добитка (а то је зарада по разним пословима као и потраживање државе по рачуну обртног капитала) дају вишак од 5,3 мил. према 1929. години и тиме се укупно смањење бруто прихода своди на округло 7 милиона динара.

За расуђивање о рачуну губитка и добитка код На-

родне- банке битно је знати какве је природе добитак који. (се показује у позицији зараде по разним пословима, јер се 'И3 тога тек може закључити да ли ће се они моћи повећати

иди смањити у будућности.

На то питање не можемо дати одговора. То је једна збирна позиција која садржи све остале облике случајне и

__ редовне зараде Народне банке, У њој је једна врло важна по-

зиција, а то је приход од девиза. Тај приход варира између 10-и 20 милиона динара. Према томе сматрамо да не одговара правилима о састављању биланса, да се са приходом од девиза као трећим важним приходом извора Народне бавке мешају и остали извори прихода. То није добро ни због тога што је потребно, као што рекосмо, да се тачно зна који су важнији извори прихода, сем оних од камате по пословима у земљи. Колико је загонетна таква једна позиција може се ценити по чињеници да зарада по разним рачунима у којој приход од камата од девиза игра најважнију улогу, треба да буде много мањи но у 1929. години, пошто је и износ девиза у овој години био много мањи. Међутим зарада по разним рачунима показује вишак од 5 милиона динара. Значи да је банка морала на неким другим пословима заражити више милиона динара. А један приход који износи два три милиона динара треба да буде показан по правилима биланса засебно већи због тога што он износи 50 динара. по акцији. Укратко догод буде постојала у рачуну добитка збирна позиција „зарада по разним пословима“, дотле се никад неће моћи добити правилан суд о изворима прихода Народне банке и о шансима истих у будућности.

Упознали смо кретање бруто прихода. Бруто приходи по себи не значе ништа. Лако је могућно да у повећаном бруто приходу буде мањи чист приход и обрнуто. Оно што је на крају крајева за акционара битно то је износ чистог прихода. Због тога је потребно да анализирамо рачун губитака (расходе) да бисмо видели износ чистог прихода. Највећи део бруто прихода отишао је на „укупне трошкове“. Та је позиција стално у порасту. У 1929. према 1928. пораела је за скоро 5 мил., од 1930. за 2 мил. и износи 41,3 мил. дин. И о овој позицији не може се дати тачан суд, нити се она може лако упоређивати са сличним категоријама код других новчаничних банака због тога што је и она збирна позиција. У њој су исказани сви лични и материјални издатци, који: се; разумеју под режијом. То би могло ићи заједно. Али

се у тој позицији налазе и трошкови око штампања новианица. По нашем скромном мишљењу, та је позиција морала бити безусловно издвојена у рачуну губитка. Она не спада под појам режије, јер претставља фабрикациони издатак и због тога је морала бити показана засебно. Две су разне ствари: да ли је позиција укупних трошкова порасла због тога што су порасли трошкови по фабрикацији новчаница, или су они сами по себи порасли. У другом случају се на„меће проблем висине трошкова уотште, у који се ми овде не би хтели да упуштамо.

Амортизација износи 7 милиона динара; У 1930. гоДини нешто мало више но у 1929. Отпис сумњивих потраживања 6,9 милиона, преко 2 и по милиона динара мање но у 1929. Остатак добити износи 68,5 милиона динара према 75 милиона у 1929. години и 79 према 1928. Као што видимо

|чиста добит је такође опала. Од тога је 4.1 милиона отишло

на тантијему, 38,6 држави а 25,7 за акционаре. У 1928. го„дини је држава добила 446 милиона, а акционари 29,7 милиона, а у 1928. прва 42,3 милиона, акционари 28,2 милиона. У 1930. години акционари добијају 2,400.000 мање но у 1928. години.

Готово све новчаничне банке у Европи, чије смо за-

|вршне рачуне за 1930. г. имали у рукама, показују смањење

добити. Код Француске банке оно. је врло велико. Нешто мање је код Чехословачке и Аустриске. Последње су смањиле и дивиденду за 1930. год.

Народна банка има 60.000 комада акција; дивиденда од 400 динара по комаду захтева 24 милиона динара. Према томе је и у овој години 1,781.000 динара више но што је потребно за дивиденду.

Било би на реду да говоримо о шансима кретања чисте добити Народне банке у будућности, а нарочито у вези са позицијом дуговања државе Народ. банци пошто је она једна од најутицајнијих на резултат рада Народне банке. Али ми мислимо да би тај разговор био потпуно беспредметан. Тешко је и замислити да ће Народна банка дочекати и крај 1931. године, а да се не изврши законска стабилизација динара. Та је пак транзакција везана са великим структурелвим и пословно-политичким променама у Народној банци. Мења се из основа метална подлога, поставља се нова база а што је најглавније отварају се врата новој пословној политици, а пословна политика пак може и мора бити од огромвог утицаја на рачун губитка и добитка. Од величине контингента у оптицају, у колико је он дат путем есконта и ломбарда с једне стране, од висине каматне стопе с друге и најзад од величине девизног стока и споразума с државом 'O теме коме припада камата од истога као и најзад од тога да ли ће кључ поделе добити остати исти, зависи какав ће бити резултат рада Народне банке у будућности и то у то ликој мери да би свакако бесмислено било правити ма-какве прогнозе док немамо пред собом пројект новог уговора из= међу државе и Народне банке.

У рачуну изравнања немамо ништа да кажемо, што би непосредно тангирало интерес акционара. Управо две су ствари најважније: једна је из пасиве, друга је из активе. Иг пасиве видимо да су укупни фондови Народне банке порасли на 171 милион у 1930. години према 158 у 1929.: за пуних 13 милиона динара. Толико износи пораст фондова и у 1929. год. према 1928. колико је порасла чиста имаовина банчина. Имаовина Народне банке се повећала за 13 милиона динара. - ION

Друга важна позиција је дуговање државе. Оно стално: опада: од четири милијарде двеста десет милиона динара у 1928. години спало је на четири милијарде двадесет мили“

она динара у 1930. години. iji