Народно благостање — додатак

обнована су у Загребу 1921: године. Код оснивања суделонали' су Есконтна банка и Прва хрватска штедноница, затем Јужна железница из Беча и индустријалац Мавро Драх. Складешта су подигнута код јужног колодвора (Сава). Окда јужна железница још није била преузета по начпој држави. А како смо царинску робу увозили поглавито са запада, та fe готово сва царинска роба долазила у Загреб јужном же= љезницом. Ради тога.су и тамобила подигнута складишта, Јужна жељезница суделовајући код оснивања тога подузећа, ишла је са тиме, да на своју пругу скрене што већи робни саобраћај. | : Биланса за последње четири године изгледа овако:

Актива 1020 |) 1028 ıl | кап m. || 1026. r. Некретнине 18.000 18.000 18.000 18.000 Инвентар 150 200 7.220) 220 дужници — 938 1.319 2.110 Благајна 767 190 — 162 Кубитак — — 165 225

Пасива | Жлавница 7.500 7.500 7.500 7.500 Фонд амортизације 650 275 —— Веровници 10.644 11.153 12.216 13.173 Добитак 417 382 | —-= Укупно 19.212 19.332 19.796 20.124

Развитак првих година био је неповољан. Тек за 1929. годину плаћана је прва дивиденда и то од 5 од сто.

Акцијски капитал износио је 7.5 милиона динара. Инвестиције 18 милиона. То значи, да је преко 10 милиона било гтално позајмљено код новчаних завода. А камати код банака за читаво ово време били су превисоки. [о је деловало ва пословни успех. И данас подузеће трпи од тога, да је код банака задужено за 10 милиона динара. И то у дугорочним иевестицијама. Излаз би био или повишење главнице или пак дугорочни хипотекарни зајам уз ниски каматњак. Међутим узгледа да време за такве операције још није дошло.

Ситуација се је ипак побољшала. Задужење код баsaka је у опадању. Данас је 2.5 милиона мање него пре 4 године. Опадање веровника има се приписати редукцији дужника (данас се све ради за готово) као и формирању амортизационог фонда. Док је пре 4 године губитак износио 200 хиљада динара, данас се већ плаћа и дивиденда. Изгледа, уколико не дође до знатног смањења трговине са иноземгтвом, да су се прилике дефинитивно средиле.

Са извесне стране ради се на томе, да царинска и јавна складишта преузме општина Загреб и да их води као комуналну институцију. С обзиром да општина није увек добар руковалац и вођа привредних подузећа држимо да би Било најбоље кад би општина преузела само један део акнија тако да би приватна иницијатива и даље имала одлучан ттицај на вођење подузећа.

Иде се за тим да се Царинска и јавна складишта још ин прошире. Не можда толико територијално колико у погледу пословања. Имало би се уредити и издавање варанта по новом закону о јавним складиштима. Поред тога имало бе се уредити оделење где би се увезена роба могла манипулирати без да се плаћа царина. Поред тога имала би се уредити и реекспедиција. Наиме да роба која је увезена у те атагацине и за коју није још плаћена царина, може да се заље и даље у иноземство без икакових нарочитих потетткоћа и формалитета. Већ данас имају неке наше фирме заступство страних предузећа за читав Балкан. Кад би имали и таквих складишта, у која би се могла сместити увезена роба и онда даље инстрадирати без плаћања царине, таква би заступства временом добила већу важност.

За Загреб значи веома много што има своја Царинска и јавна складишта. Кад се она још изграде њихово значеље ис развитак трговине Загреба биће још веће.

"ВРАЊСКА ПРИВРЕДНА БАНКА, ВРАЊЕ

Врањска привредна банка је средње-велики провинциски новчани завод, који због свог развоја и интересантног полета заслужује пуну пажњу. Банка је у кратко време успела да у своме округу постане највећа и најутицајнија и то упркос многобројне конкуренције, захваљујући способностима своје управе. ' а | | Основана је у лету 1923. године са главницом од : милиона динара, која је стално повећавана уписом нових емисија, тако да је крајем 1929. године достигла 4 милиона Me нара. Сви акционари 2., 3. и 4. емисије доплатили су при упису својих акција сразмеран део резервног фонда, чиме су акције све четири емнсије изједначене у свим: својим правима. | Упоређење главних билансних позиција, које доносимо прегледа ради, за 1925., 1927., 1929. и 1930. годину —

показују полет у пуној мери — добијамо следећу слику:

Рачун изравнања.

Актива 1925. г. 1927. г. 1929. г. 1930. г. у хиљадама динара | Благајна 135 273 325 328 Менице 3.303 11.800 13.202 15.021 Зајмови на залоге 187 · 229 329 167 Потраж.. по тек. рач. 82 1.999 4.870 6.126 Хартије од вредн. — 246 · 768 648 Конзорцијални послови 100 — ——— Вред. рез. фонда 295 281 847 993 Намештај 24 57 80 13 Непокретности 36 36 36 36 Гаранција 700 8.324 16.445 20.545 Пасива . | Главница 1.000 2.000 4.000 . 4.000 Фондови 104 281 863 1.058 Улози на штедњу 2.438 9.868 12.675 16.337 Текући рачуни 136 2.148. 2.300 820: PeecKOHT — —— — 508 Чиста добит 173 207 322 426 Збир билансе 4.876 23.248 36.903 44.975 Рачун губитка н добитка. Расходи Плате 89 | O“ 253 265 Трошкови 83 199 322 344 Камата 220 1.093 1.665 1.651 Добит 136 207 322 426 Приходи: Пренос добити 5 — —— Камата 350 1.006 1.764 2.002 Провизије 281 590 7198 685: Збир прихода и расхода 637 1.596 2.563 2.687

Рапидно повећање билансне суме пада у очи: од 4.87 милиона у 1925. години (другој од почетка банчиног рада) повећала се до краја 1930. године на 44.97 милиона динара односно на десетороструки износ за време од пет година. Таквих завода има код нас веома мало. Из горњег упоређења се види стално и снажно повећање волумена послова, које ни десолатне привредне прилике последњих година не могу да успоре. У својим извештајима за 1929. и 1950. годину управа банчина подвлачи, да и она осећа велику н'2апссленост капитала, да располаже великом готовином и т. Д. због чега је била принуђена, да приступи снижењу каматне стопе за улошке ; за старе за 1 од сто, а за нове за 2 од сто. У току 1930. године, тај је каматњак још неколико пута снижен. Ипак се то снижење у самоме билансу ни најмање не одразује: улози на штедњу и даље расту, од 12.67. милиона у 1929. години на 16.33 милиона у 1930. години. Го докаIO да код комитената — улагача Врањске привредне банке.