Народно благостање — додатак
AH
Додатан „Народном Благостању“
ГОДИНА Ш
БЕОГРАД, 2!. ФЕБРУАР 1931.
Садржај:
Градска штедионица — Загреб Српско-швајцарска банка — Београд 'Opšta trgovinska banka — Beograd
Текстилна индустрија д. д. — Вараждин
Хрватски општи вересијски завод д. До Industriska kreditna banka — Beograd
Splošna stavbena družba d. d., Мапбог-Те 210
ГРАДСКА ШТЕДИОНИЦА — ЗАГРЕБ
И ове године, Градска штедионица прва је од водеMMX новчаних завода Загреба објавила своју билансу за прошлу пословну годину.
Година 1930. има за загребачку Градску штедионицу једно нарочито значење: те је године добила ранг највеће комуналне новчане институције наше државе и то по висини уложака као и по укупној суми билансе. Тај завидан положај постигла је Градска штедионица за релативно кратко време. Она постоји тек 17 година од којих 5 првих пада на период рата.
Још концем 1929. године, Местна хранилница у Љубљани имала је за 4 милиона динара више уложака него загребачка Градска штедионица. Међутим како су улошци Градске штедионице у Загребу прошле године порасли за преко 70 милиона динара а они Местне хранилнице у Љубљани само за: 35 милиона динара, улошци Градске штедионице у Загребу премашају оне Местне хранилнице у Љубљани за неких 30 милиона динара.
Чак је врло велика вероватност да ће дистанца између ње и осталих комуналних штедионица временом бити све већа, |
Улошци Градске штедионице у Загребу износили су концем прошле године 475 милиона динара, према 403 милиона концем 1920. и 323 милиона концем 1928. године. По томе годишњи пораст уложака износи око 75 милиона динара. И то још у доба кад привредне прилике нису најповољније и кад код знатног броја новчаних завода опажамо стагнацију у погледу уложака, ако не чак и назадовање. Осим Прве хрватске штедионице, Поштанске штедионице и можда Државне хипотекарне банке ни један наш новчани завод н може забележити толики и сигуран пораст уложака као Градска штедионица у Загребу. Тај. пораст у толико отскаче што Градска штедионица у Загребу не подржава филијале па по томе улошци не притичу из читавог државног територија него само из Загреба и његове најближе околине. А то уједно показује повољан развитак Загреба и његове околине. Бар према другим крајевима наше државе.
Биланса за 4 последње године овако изгледа:
Актива 1930: n. 1929. 5. 1928. г.. 1927. Г Благајна 87.177 68.072 · 48.993 46.880 Дужници 263.459 238.544 184.104 164.197 Електрични трамвај 11.718 12.310 10.318 3.774 Менице 69.633 60.736 53.699 36.604 Хип. и амор. зајм. 34.119: 25.638 19.629 9.125 Некретнине 20.310 17.874 18.239 17.153 Ефекти 13.523 5.049 3.617 5.306
БРОЈ 8 Загреб Пасива :
Улошци на књиж. 375.813 315.785 259.668 233.562 Улошци на тек. рач. 99.425 87.114 63.534 41.671 Реесконт — — 8.805 6.182 Повериоци — 1131 4.092 Добитак 5.421 3.159 2.438 2.230
Улошци на књижице порасли су за равно 60 милиона динара. Године 1929. пораст је износио 56 милиона а године 1028. само 26 милиона. Никада до сада пораст уложака на књижице није био тако знатан као прошле године. о је нарочито карактеристично кад се има у виду да на уложне књижице Градске штедионице улаже претежно нижи и сре дњи сталеж. Управо код овог сталежа највише долази до изражаја тежња за штедњом и улагање уштеђених износа у новчане заводе. Рекордни пораст уложака Градске штедиокице у Загребу више је резултат ове све то јаче тенденције за штедњом него можда повећања прихода.
У погледу финансирања градске општине прошле је године ситуација кренула на боље. До сада град Загреб готово све своје инвестиције покривао је позајмицама код Градске штедионице. А исто тако и градске привредне установе као електрична централа и плинара. Потраживање Градске штедионице према граду и градским подузећима већ је прошло 150 милиона динара. Прошле године међутим град Загреб био је већ приморан да своје кредитне потребе од 40 милиона динара покрије зајмом код 9 загребачких банака. У том конзорцијуму суделовала је и Градска штедионица са једном деветином. А из првог већег зајма имао би се регулирати сав дуг градске општине према Градској штедионици. Тек онда моћи ће она развити пуно своју делатност. Највећи део својих и поверених средстава пласира Градска штедионица у хипотекарне зајмове. Из биланса се то тако јасно не види. Поред редовитих хипотекарних зајмова ту су и амортизациони зајмови. Али највећи део отпада на хипотекарне меничне кредите и тек. рачуне који су исказани скупа са осталим потраживањима као дужници дотично менице.
Међутим из самог извештаја излази, да је прошле године подељено разних врсти хипотекарних кредита за 115 милиона динара према 50 милиона динара 1929. године. Ови хипотекарни кредити отпадају у највећем броју на новоградње. Године 1930. Загреб је имао рекордну грађевну делатност. Нарочито тро-и вишекатница. Та интензивна грађевна делатност има се добрим делом приписати хипотекарним кредитима Градске штедионице. На загребачком тр-