Народно благостање — додатак

50

ljada dinara, 16%. Kao što vidimo Industriska kreditna banka ne bi mogla da se žali na krizu kućevlasnika u Beogradu. Ukamaćenje od 16% na novac uložen u nepokretnosti za danas izgleda u celoi Evropi nepostižni i može se smatrati za najidealniji plasman. Nepokretnosti daju banci skoro 4% na celokupnu glavnicu. Što se tiče hartija od vrednosti u svojini rezervnog fonda, tu spadaju takođe prvoklasni papiri državni i državom garantovani čija je vrednost takođe iskazana nešto niže no što je bila po kursu tako da se i u tome krije znatna tiha rezerva kao i u iskazanoj vrednosti nepokretnosti. .

Ukupna bruto dobit takođe je rasla iz god. u godinu. Od milion din. 1927. udvostručila se, popela se na 2 mil. u 1930. god. Čista dobit iznosi pak u 1930. god. 458 hiljada din. na 512.000 u 1929. i 532.000 u 1928. godini. Mi smo već videli u poslednjim analizama da je opadanje čiste dobiti obična pojava, ali da se pojavljuje najčešće kao posledica opadanja bruto dobiti čak i prema nepromenjenim froškovima. Kod Industriske kreditne banke kao što smo videli bruto dobit znatno je porasla, te zbog

·' toga freba uzrok smanjenju čiste dobiti tražiti na drugoj strani. Ona se nalazi u politici procena aktive prilikom zaključenja bilansa. Mi smo već ranije istakli da Industriska kreditna banka vrši vrlo obilne otpise i vrlo verovatno da ona time stvara neku vrstu tihe rezerve. U 1929. godini otpisala je 192.000 nezavisno od redovnih otpisa od inventara. Ukupna otpisana suma iznosi 1,4% od ukupnog potraživanja po eskontu i tekućem računu. A to je maksimum koji se može otpisati, izuzev slučaja kad se dogodi kakav gubitak, što kako izgleda nije bio slučaj sa Industriskom bankom u prošloj godini. Pri tome treba imati u vidu da |{e banka dofirala redovno i vanredno svoje fondove sa 164 hiljade dinara odnosno za 1,2% celokupne lukrativne акtive. Kod ovako predostrožne politike mora poslovna baza da bude vrlo solidna.

Banka deli 10% dividendu nepromenjeno od 1926. god.

SPLOŠNA STAVBENA DRUŽBA D. D„ MARIBOR-TEZNO.

Osnovana je 1921. godine sudelovanjem austriskih inteTesenata i domaćih novčanih zavoda, Prve hrvatske štedionice iz Zagreba, Ljubljanske kreditne banke i Zadružne gospodarske banke u Ljubljani.

Glavnica je iznosila 5 miliona dinara. Godine 1924. je povišena na 10 miliona dinara koji je iznos bio i uplaćen. Меđutim kako je za ere deflacijone krize poduzeće imalo znatnih gubitaka, 1927. godine zaključeno je sniženje glavnice od 10 na 5 miliona dinara smanjenjem .nominale dionice od 100 па 50 dinara. To je sniženje provedeno kroz bilansu 1926. godine.

Spnlošna stavbena družba bavi se u prvom redu izradniom gvozdenih konstrukcija naročito mostova. Tako je ona izradila mostove za Željezničke pruge Krapina—MHogatec i na liniji za Mursku Sobotu. Međutim u novije vreme izradila je i neke veće mostove na novim prugama Prokuplje—Pločnik te Казка—Кгајеуо дЧонспо Raška—Košovska Mitrovica. Pored toga izradilo je i neke Željezne mostove na novim cestama u prvom redu u Srbiji.

Pored odelenja za gvozdene konstrukcije poduzeće ima i jednu tvornicu šarafa na Teznu kod Maribora. U industriji šarafa konkurencija je veoma jaka. Prvo što imamo već nekoliko domaćih tvornica šarafa a drugo što inozemstvo čak i dumping-cenama nastoji, da održi svoju poziciju na našem tržištu. Sada se neka strana poduzeća, koja su do sada plasirala svoje produkte u našoj zemlji, spremaju da u samoj zemlji počmu sa vlastitom fabrikacijom. Novosadska fabrika šarafa koja je prešla u interesnu sferu Jugoslavenskog Burko odnosno A. G. Brevillier et Co, Wien, već se proširuju. ·

Pored tvornice šarafa pre dve godine ufeđeno je i odelenje za izradu sitnijih artikala iz željeza u prvom redu raznog orudja i alata.

Poduzeće je kao pretežni dio naše metalne industrije

'kazuje se gubitak od 2109 hiljada dinara. ·gubitak eliminiran i iskazan je dobitak od 111 hiljada. Koncem

upućeno u prvom redu na državne liferaci|e. Od njih kao i o načinu isplate tih liferacija zavisi uspeh poduzeća u pojedinoj godini.

Родихесе је штајо 1 одејепје ха duboke gradnje kao i vlastitu pilanu. Međutim to je poslovanje napušteno. isto je tako napušten interesman kod Brodarskog i bagerskog a. d. u Beogradu.

Bilansa za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. u hiljadama dinara

Nekretnine 3.711 3.067 3.181 3.245 Mašine 3.421 3.817 4.635 4.840 Inventar 103 158 240 713 Roba 3.982 2.179 3:722 4.470 Polufabrikati 102 95i 322 508 Blagajna 57 6 38 46 Dužnici 11.144 8.419 4.728 3.686 Etekti 172 172 2.199 2.181 Gubitak — — 219 —

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Banke 11.292 „10.488 12.048 11.349 Verovnici 5.861 3.173 1.790 3.360 Dobitak 541 111 — "Ukupna bilansa 22.695 18.773. 18.838. 19.754

Investicije iznose nešto preko 7 miliona dinara. Po tome one nisu potpuno pokrivene vlastitim sredstvima. Šteta što prilikom redukcije glavnice od 10 na 5 miliona kad se je otpisao gubitak, koji je nastao za ere deflacije, nije dionička glavnica opet povisila na 10 miliona. Dugovanja prema bankama dosta su znatna, i pokazuju tendenciju staDiliteta. Pohvalno je od poduzeća da dugovanje prema bankama posebno iskazuje. Kad bi tako radila sva industrijska poduzeća došlo bi se do dragocenih podataka o finansijskoj strukturi naše industrije.

Poduzeće se je u 19209. godini naročito povoljno razvijalo. Ukupna suma bilanse porasla je za 4 miliona dinara. Pored zalihe gofove robe naročito su porasli dužnici. To su u prvom redu potraživanja prema državi za izrađene mostove i gvozdene konstrukcije. Kad bi država sve svoje poručbine plaćala odmah po isporuci robe dotično kad bi se dobiveni bonovi mogli lako i uz povoljne uslove eskontirati, finansijska struktura onog dela naše industrije, koja radi za državu bila bi daleko povoljnija nego što je u stvari. Visoki bankarski dugovi imaju se u pretežnom. delu pripisati načinu državnih isplata.

Prošle godine, pored povišenja dugovanja bankama za 800 hiljada dinara, porasla su za skoro 3 miliona dinara potraživanja ostalih poverioca. To su u prvom redu liferanti sirovina i polufabrikata. Pojačana delatnost naravno da vuče za sobom i veće povlačenje materijala što opet povećava potraživanja liferanata.

Poslovni resultati bitno su se popravili. Godine 1927. isGodine 1928. taj je

1920. godine dobitak već iznosi 541 hiljadu dinara. Nakon pauze od 5 godina, poduzeće je ponovno počelo plaćati dividendu i to u visini od 7%. Prosperitet poduzeća kao Što su Stavbena družba zavisiće u buduće u prvom redu od intenziteta javnih radova. Ako ovi budu znatni, poslovi biće veći a po tome i uspeh, jer velike konkurencije nema. Pored toga povolina je činjenica za poduzeća ove struke što će državne nabavke na račun nemačkih reparacija u buduće biti sve manje i manje da za 8 godina sasvim prestanu. Našoj industriji železne robe za sada su glavni konkurent nemačke reparacije. Kad one prestanu biće mnogo bolje nego što je sada.