Народно благостање — додатак

_ МЕ зто и пабој arhivi sačuvali bilanse Beogradske sirotinjske zadruge za 1905. godinu zbog toga što je to bilo najmanje akcionarsko draštvo u Srbiji. Evo kako izgledaju glavne pozicije iz опата Beogradske sirotinjske zadruge 1905. godine:

u predratnim dinarima

Glavnica 25.408 Ulozi na štednju 16.559 Rezervni fond 605 Eskont 33.455 Lombard 1.946 Prihodi 5.256 Rashodi 5.099 Čista dobit 157

Iz ovih pozicija, jedinih koje je sačuvalo uredništvo „Narodnog Blagostanja” vidi se da je celokupna glavnica bila svega 25 hiljada dinara (što još uvek odgovara danas sumi od skoro 300 hiljada dinara), a celokupan eskont bio svega 33 hiljade dinara. Brufto dobit je iznosila 5246 dinara, a čista 157 dinara.

Dalje se u jubilarnom izveštaju Industriske kreditne banke kaže da je od 1906. godine dobila akcionarsku osnovu i da je radila pod firmom Savinačke banke sa glavnicom od 47 hiljada dinara. Mi nemamo mogućnosti da kontrolišemo ovaj podatak, ali koliko se mi sećamo i prema onome što mi imamo na raspoloženju čini nam se da to neće biti tačno. Savinačka banka postala je iz Savinačke zadruge, takođe osnovane početkom 20. veka, a koja je 1906. godine pretvorena u Savinačku banku i kao takva dalje radila. Kako se od 1911. godine više ne pojavljuje Savinačka banka, to je lako mogućno da su se ove dve banke spojile, premda u to doba spajanje nije bio običaj kod beogradskih novčanih zavoda. U 1910. godini pojavljuje se ona u obliku „Vračarske založne banke”. U izveštaju se kaže da je te godine kupljeno i imanje koje i danas pripada Industriskoj kreditnoj banci. Izveštaj veli da je ona 1910. godine imala uplaćenu glavnicu od 138 hiliada dinara. Evo kako su izgledale važnije pozicije u bilansu od 1911. godine:

Pasiva Glavnica 160.000 Rezervni fond 4.450 Ulozi na štednju 239.148 Dug 113.751 Ostale rezerve 407

Aktiva Blagajna 8.078 Menice 473.000 Sumnjiva potraživanja 4.80 ' Lombard 30.979 Tekući računi = Ostala aktiva 41.000 Ukupni prihodi 54.198 Rashodi 33.000 Čista dobit 21.198 Dividenda 8%

Kao što vidimo glavnica je već bila uplaćena sa 160.000 din.; ulozi na štednju dostigli su 239.000 din. i dug po tekućem računu 113.000 dinara; ukupan reeskont 433.000 dinara (sa lombardom preko pola miliona dinara). Ukupni prihodi su bili 54.000 dinara, a dividenda je deljena 8%. Vračarska založna banka bila je potpuno stala na svoje noge. Za ondašnje prilike ona je već bila konsolidovana banka. Tada je bilo četiri banke koje su imale manju glavnicu od nje, a jedna je imala toliku istu (Zanatliska kreditna zadruga).

Izveštaj ističe takođe da je za sve vreme života Industriske kreditne banke pre rata bila ona poprište za malo da

49

kažemo krvavih borbi o većinu. Sve su banke u okolini Slavije izdržale po nekoliko teških borbi o većinu. To je glavna karakteristika sviju banaka na Vračaru. Godine 1922. dobija ona ime Industriska kreditna banka sa glavnicom od milion dinara a 1923. godine povećava se na 2 miliona.

U „Narodnom Blagostanju” broj 8. od prošle godine analiziran je njezin rad u 1929. godini.

Da vidimo kako su se razvijali poslovi u Industriskoj kreditnoj banci u toku 1930. godine. Toga radi molimo čitaoce da bace pogled na sledeću tablicu:

Aktiva. 1927. 1928. 1929. 1930. и ћијадата Фпага_

Blagajna 153 212 161 244 Menice u portfelju 4,014 5,922 5,977 8,627 Zajam na zaloge 68 190 627 935 Tekući računi 1,085 1,428 3,298 4,413 Nepokretnosti 287 510 499 701 Hartije od vrednosti R. Е. 151 357 453 799

Pasiva Glavnica 2,000 2,000 [2,000 3,000 Fondovi 502 813 1,088 1,297 Ulozi po knjiž. i tek. rač. 2,823 4,674 7,146 10,460 Čista dobit 400 532 511 458

Rezultat Gubitak i dobitak 1,003 1,334 1,698 2,088 Dividenda 10% 10% 10% 10% Dotacija fondovima 140 252 235 164

Retko nam dolaze do ruku poduzeća ma koje vrste, kod kojih se poslovni volumen ovako sistematski iz godine u godinu razvija kao što je slučai kod Industriske kreditne banke. Što se fiče glavnice ona je u toku prošle godine povećana od 2 na 3 miliona dinara. Međutim ovogodišnji zbor akcionara od 14. februara odlučio je da se glavnica poveća na 5 miliona dinara. Kao što vidimo za Industrisku kreditnu banku ne postoji kriza na fržištu kapitala. Ona povećava glavnicu u doba kad se smatra da je vrlo redak dugoročni kapital.

Ali ono što je karakteristično za razviće banke to je kretanje uložaka. Godine 1927. oni su iznosili 2,8 miliona dinara, 1928. god. 4,6 1929. god. 7,1 i 1930. godine 10 miliona dinara. Ta se pozicija povećava iz godine u godinu za 68% tako da se za četiri godine povećala ukupno za 271%. U 1927. godini su ulošci po knjižicama i tekućim računima iznosili nešto više od ukupne glavnice sa rezervama; u 1930. godini, i ako je glavnica povećana, ta ista pozicija iznosi 2 i po puta više od prve. Isto je tako sistematski i obilno povećavana теzerva od 500 hiljada 1928. godine na 1,30 miliona 1930. godine. Rezerva je rasla nešto malo slabijim tempom od uloga, ali mnogo brže no što bi to bilo potrebno prema razviću glavnice i ostalih poslova. Još 1927. godine ukupni obrtni kapital iznosio je 5,3 miliona dinara, a 1930. godine 14,7 miliona.

Ta su sredstva ovako raspoređena:

Menice u portfelju 8,6 miliona (za 130% više no što je bilo 1927. godine). Potraživanje po tekućem računu popelo se od 1 miliona u 1927. godini na 4,4 miliona. A najjače je porasla pozicija zajam na zaloge, — Što je u ostalom karakteristično za sve naše banke u 1929. i 1930. godini — i iznosi skoro mid lion dinara.

U nebankarske delove aktive računamo nepokretnost, i hartije od vrednosti rezervnog fonda. Prvo iznosi 700 hiljada dinara, a drugo skoro 800 hiliada dinara. Mi smo u prošloj analizi malo opširnije govorili o nepokretnosti Industriske kreditne banke. Da ovom prilikom samo kažemo da račun gubitka i dobitka pokazuje da su te nepokretnosti donele ukupan prihod od 113,7 miliona dinara, što čini, na iskazanu vrednost od 700 hi-