Народно благостање — додатак

нара, и дуг код Државне хипотекарне банке (за подизање зграде) у висини од 200 хиљада динара су у току 1930. године већ ликвидирани.

Укупна банчина средства, која достижу у 1930. години 17 милиона динара, пласирана су у следеће активне послове: 8.37 милиона дато је на меничне кредите. Ако бацимо поглед на горњу таблицу, видимо, да су ти кредити у 1928. години били максимални: 12.3 милиона динара, што значи, да су у 1930. години смањени са скоро 4 милиона динара. Ово смањење волумена есконта је знак велике предострожности. У текућим рачунима пласман је у последњој години порастао за преко 400 хиљада динара на 2.02 милиона. У зајмове на залоге, који су према 1927. години у 1929, години порасли за преко 1.5 милиона динара, и који су смањени у 1930. години за 740 хиљада динара, пласирано је 1.23 милиона. Хартије од вредности, које у 1927. и 1928. години у активи билансе уопште нису објављене, а у 1929. години са 240 хиљада, порасле су у 1930. години на 630 хиљада; то су искључиво обвезнице Ратне штете и акције Народне банке. Вредност непокретности је због већ поменуте куповине плаца у 1929. години и подизања зграде у 1930. порасла на 3.36 милиона динара.

Према до сада изложеном, излази, да су се упркос рђавим привредним приликама послови банке Златибор у последњој години повољно развијали, иако је постигнута зарада знатно смањена. Разлог лежи у следећим чињеницама: због привредне депресије смањен је волумен лукративних кредитних операција; каматна стопа и провизије последње две године осетљиво су смањене и коначно је банка у подизању зграде имобилизирала велике износе, за које је остала без прихода преко 7 месеци.

Добит износи 424 хиљада динара (у 1927. години ] милион) али то не сме да изненади, нарочито, ако се има у виду, да је банка посвећивала велику бригу дотацијама резервних фондова, односно јачању својих супстанција.

Ригорозност банчина види се и из енергичних отписа свих најмање сумњивих потраживања. Последње три године укупни су трошкови, као што то видимо из рачуна до-

Goričane za čitavu Jugoslaviju, sa izuzetkom Slovenije. To је zastupstvo osigurano naročitfim ugovorom na duže vreme. Pored toga ono ima i generalno zastupstvo Zagrebačke tvornice papira za čitavu državu. Pošto Zagrebačka tvornica papira izrađuje skoro potpuno druge vrste papira nego Vevče, nema nikakve opasnosti, da jedna te ista firma zastupa i Slatkogorsku tvornicu celulose i kartona.

Razvitkom poslova po čitavoj državi, bila je Hrvatska industrija papira prinuđena, da i u drugim gradovima otvori svoje filijale i svoja skladišta. Takova filijala postoji i u Beogradu. dilanca za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. Blagajna (5) 109 56 117 Efekti 989 309 309 309 Inventar 34 38 47 52 Dužnici 8.950 6.158 9.041 13.727 Roba 5.513 4,731 3.519 6.325 Nekretnine 158 158 158 Gubitak — = = 155

'Pasiva Glavnica 3.750 37150 3.750 3.750 Кехегуа 120 106 106 106 Verovnici 8.722 4,478 3.575 8.698 Вапке 2.999 2.149 3.399 4,591 Menice — 682 2.291 3.580 Dobitak 243 221 19 = Ukupna bilanca 15.835 11.511 13.167 20.726

Ukupna bilanca koncem 1929. godine prelazi 15 miliona dinara, što najbolje pokazuje jakost poduzeća. Prema 1928. godini u svim se pozicijama primećuje znatan porast. Posle stagnacije, koja je nastala sa uvođenjem deflacije, poslovi ponovno dobivaju veći obim.

Bilansa Hrvatske industrije papira odlikuje se od bilansa drugih trgovackih poduzeća time, što ona tačno pokazuje ko-

GHrTKa H ryOHrxa, y cTaMHOM OmaMalby; TaKO HCTO H pacxo/UH HO—--ljka su potraživanja banaka a koliko poverioca u užem smisli

камати.

Због смањене добити, мања је дивиденда: у 1927. E 1928. години плаћено је на име дивиденде 30 динара, у 1929. години 20 динара а у 1930. години 12 динара.

HRVATSKA INDUSTRIJA PAPIRA D. D. — ZAGREB.

Po imenu poduzeća dalo bi se zaključiti, da se ovde radi o jednoj ftvornici papira. Međutim, Hrvatska industrija papira bavi se samo trgovinom papira, i ona je naše najveće trgovačko poduzeće te struke. A i financijski najbolje situirano.

Hrvatska industrija papira osnovana je kao akcionarsko društvo 1919. godine. Ona je zapravo nastala preuzimanjem radnja Lavoslava Kleina i Lavoslava Taussiga, oba iz Zagreba.

Glavnica je iznosila 2 miliona kruna. 1920. godine povišena je na 6 miliona kruna. U istoj godini sledi još jedna emisija i to na 10 miliona kruna. Godine 1922. je glavnica povišena na 15 miliona kruna. I kad se je izvršio prelaz od krune na dinare, 15 miliona kruna pretvoreno je u 3 miliona 750.000 dinara, koliko iznosi i danas.

Odmah u početku svoga rada kao akcionarsko društvo, poduzeće je bilo kupilo i jednu fvornicu celulose i kartona. Меđutim već 1921. godine taj se odnošaj raskida. Godine 1923. poduzeće je bilo preuzelo većinu akcija jednog skladišnog i spediterskog poduzeća. Međutim i taj je odnos 1927. godine prekinut.

Danas se bavi poduzeće зато irgovinom papira. Ona ima generalno zastupstvo Tvornice papira Vevče, Medvode i

reči, dakle liferanata robe. A to je od velike važnosti. Nije svejedno koliko se duguje bankama a Коко Шегапшпа. Dok se za dugovanja kod banaka plaća visoka kamata to kod potraživanja liferanata nije slučaj. Ili bar ne za vreme od nekoliko meseca. Dugovanje od 3 miliona dinara novčanim zavodima kod bilanse od 15 miliona dinara nisu znatna. Teško je tek onda kad potraživanja banaka pretstavljaju polovinu ukupne sume bilanse. A ima i poduzeća gde su potraživanja banaka još i veća.

Катшје је родихесе орепгајо ! за тешсата, донспо акceptima. Takav način finansiranja postepeno je napušten, dok nisu prošle godine menice kao pasivna pozicija sasvim eliminirane. Ni u aktivi menice nisu iskazane. Verovatno da su ubrolane međ dužnike.

Poslovni uspeh je mnogo bolji nego pre nekoliko godina. Godine 1926. bilansa je zaključena sa gubitkom od 155 hiljada dinara. 1927. godine pokazuje se dobitak. A 1929. godine dobitak je već iskazan sa skoro 250 hiljada dinara. Kako je u papirnoj branši prošla godina bila veoma povoljna, je za očekivati, da će poslovni uspeh biti još povoljniji.

Pretsednik poduzeća je g. Ernest Grinwald, veletrgovac ugljena i pretsednik Saveza trgovaca Savske banovine. Već „njegova ličnost i njegov znatan angažman u tom poduzeću daje Hrvatskoj industriji papira jedno naročito mesto međ našim veletrgovcima hartije.

Шарште Шародно Благостање