Народно благостање — додатак

на сортирање и паковање робе ке може полагати она пажња као раније кад су прилике биле повољније.

Знатан развитак показује оделење за календаре. Пораст прихода износи од године на годину 50 и више %. Поред „југографике“ нема других подузећа која би се у већој мери бавила израдом календара. Ту је нека врста монополног положаја. Одио „Нарцисус“ који је у 1929 години био знатно подбацио, опет се је подигао.

Код издатака порасли су камати. То је у вези са порастом акцепта као последица нових инвестиција те повишења позиције роба и дужници. Отписи су доста знатни. Преко пола милиона годишње. Услед тога стварна вредност инвестиција, особито некретнина, далеко је већа него што се исказује у биланци. |

Чисти је добитак једнак ономе из 1929 године, тако да Be се моћи исплатити дивиденда од 6%.

БАНКА ЗЛАТИБОР А. Д. — БЕОГРАД.

Година 1930. јубиларна је за банку Златибор: 1. новембра она се уселила у свој нови дом односно палату, коју је подигла на углу Кнегиње Љубице и Чика Љубине улице. Шта значи усељавање банке Златибор у сопствену палату подигнуту у сред београдског ситиа, разуме се, кад се имају у виду мале и скромне прилике из којих је изникла и преко којих се она у релативно кратко време попела до висине једне одлично репутиране средње београдске банке.

Развој банке Златибор веома је интересантан; она је на пример за 12 година четири пута дотеривала своју фирму саобразно фазама кроз које је пролазила.

У јануару 1914. године основано је друштво Златибор, са циљем узајамног помагања. Статуте друштва потврдила је полиција. За човека који познаје законодавство предратне Србије биће веома изненађујуће саопштење да су правила једнога имовинског друштва потврђена од полиције под режимом једнога слободоумног устава 1903. године. И то само од полиције. Тада су полицији пријављивана само хумана друштва за забаву и увесељење и т. д. Свакако да полиција није разумела своју функцију јер је она требала де пошаље осниваче суду. Али оно што је овде интересантно то је да су оснивачи сами отишли полицији. Значи, да ни они сами нису желели да оснивају имовинско друштво; оно је требало да буде нека врста „удружења Ужичана> за међусобно помагање из заједничких сретстава, пошто се пре рата није знало за другојаче међусобно помагање т. ј. из туђе касе, већ само из сопственог џепа. (Оснивачи Златибора нису очекивали да их држава и општина помогну, већ су сами уплаћивали у ту сврху. Али кад је већ једанпут томе друштву дат карактер имовински, овда је било неизбежно да друштво пре или после пође колесеком којим иду сва имовинска друштва за штедњу. На дан мобилизације имовина друштвена износила је 3775,50 предратних динара формираних из недељних уплата од по 1 динар. После рата друштво отпочиње рад на бази те имаовине а са месечном уплатом по уделу од 5 динара. Штедљивост Ужичана нашла је у друштву Златибор захвалио поље. Имаовина је расла и у јулу 1923. године друштво Златибор — у правном смислу — узима облик задруге а под фирмом „Задруга Златибор за штедњу и кредит"..

У јануару 1924. године уписани су нови удели од по 200 динара (356 чланова уписало је главницу од 1.269.000 динара).

Јануара 1925. године претворена је задруга Златибор у акционарско друштво „Златибор а. д. за штедњу и креMT”, којом је приликом повишена главница на 3 милиона динара.

Опет јануара, а 1928. године фирма се поновно и последњи пут мења, у „Банку Златибор" а главница се по-

већава на 5 милиона динара на тај начин, да су акционари уплатили један милион а други је уплаћен из прихода банчених из 1927. године и употребом фондова.

Плац за своју нову зграду купила је банка 1929. године, за цену од 1.25 милиона динара од кога је до априла 1930. године, кад се почело рушењем старе зграде и подизањем нове, имала месечни приход у виду кирија од око 12 хиљада динара. Нова палата од пет спратова и мансарде, а чије су просторије већ у напред биле издате, коштала је са плацем свим инсталацијама, сефовима и т. д. 3.36 мил. дин. а њезин годишњи рентабилитет изкоси око 500 хиљада динара односно 15%.

Што се тиче развоја банчиних послова, за четири последње године, даје нама доња таблица упоређења главних билансних позиција карактеристичну слику:

Рачун изравнања.

Актива 1927. 1928. 1929. 1939. у хиљадама динара

Бгагајна 353 794 592 804 Менице 11297. 12:219 9.680 8.369 Текући рачуни 1.372 1.448 1.591 2.025 Зајам на залоге 412 134 1.970 1.234 Непокретности — — 1.280 3.364 Намештај 45 61 54 120 Хартије од вредности — — 238 629 Гаран., ост., кауц. итд. 8.178 12171 14.734 14.645 Пасива

Главница 3.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фондови 7112 689 994 1.109 Улози на штедњу 6.266 6.570 6.781 8.075 Реесконт 2.832 1.952 1.918 2.820 Тек. рач. код П. шт. 508: 966 589 Дуг код Држ. Хип. бан. — — 198 Добит 1.000 900 750 424 Збир акт. и пасиве 22.451 28.864 30.204 32.141

Рачун губитка и добитка

Расходи

Укупни трошкови 548 181 723 666 Камата 113 869 719 680 _ Отписи 25 199 237 208 Приходи

Камата 1.475 1.834 1.665 1.786 Разни приходи 2.281 2.150 2.189 1.980 Дивиденда 30 map ЗОдин. 20дин. 12.дин

Према 1927. години сопствена су средства у 1930. години већа за скоро 90%, и износе 6.1 милион динара прво услед повишења главнице од 3 на 5 милиона а друго због појачања фондова, који у 1930. години износе 11 милион динара. Туђа средства такође су у порасту, од 9.5 милиона на скоро 11 милиона. Од тога отпада на улоге на штедњу преко 80%; видимо да су у свим годинама у порасту: од 6.26 милиона у 1927. години порасли су до краја 1929. године на 6.78 милиона. У 1930. години имамо скок од преко 13 милиона на 8.07 милиона динара. То је за банку један веома повољан знак у погледу поверења које ужива; прилив уложака био би сигурно још и много већи, да их није управа, као што то у свом извештају подвлачи врло нерадо примала, а врло често и одбијала, нарочито веће износе, Према 1929. години повећан је и рсесконт код Народне банке, од 1.9 на 2.8 милиона. Текући рачун код Поштанске штедионице, који износи у 1929. години још 590 хиљада ди-