Народно благостање — додатак

Поред повишења дионичке главнице од 5 на 7,5 милиона дил). псвишеци су и веровници од 6.2 на 12.9 милиона динара или на више него на двоструко. Инвестиције су за 70% покривене властитом главницом. Али будући да су све дионице у рукама оног који и финансира подузеће дотично који му омогућује кредит то је прилично ирелевантно какав је однос између инвестиција и властитих средстава и дали ови последњи сасвим покривају прве.

Најинтересантније је код биланце Арко Емаил да оно ни године 1929. ни године 1930. не исказује добитка ни губитка. Међутим ако мало боље погледамо биланцу видимо да разлику између збира активе и пасиве покрива „амортизација“. Године 1929. амортизиране су инвестиције за 60 хиљада а прошле године за 354 хиљада динара. Да није извршена амортизација а она код творнице која је тек у развитку не би била ни потребна 1929. година била би сврIma са добитком од 600 хиљада а 1930. година са добитком од 314 хиљада. Међутим сав тај износ до последње паре употребљен је за амортизацију.

Код подузећа код кога су све акције у једној руци ирелевантно је колико износи чисти добитак и колика је исплаћена дивиденда. Сопственик подузећа најбоље зна који му начин биланцирања највише конвенира.

Рачун добитка и губитка исказује на једној страни што је све примљено за робу а на другој што је све издано почевши од сировине па до исплаћених радничких надница. Тиме се добија јасан поглед у развитак подузећа јер се тачно види колико је робе пласирано. Прошле године за 11.2

милиона динара према 5.2 милиона 1929. године. Ту се нај-

беље види леп напредак подузећа.

КРОМОЛИТОГРАФСКА ТВОРНИЦА РОЖАНКОВСКИ И ДРУГ Д. Д. — ЗАГРЕБ.

Кромолитографска творница Рожанковски и друг у Загребу, највеће подузеће те струке у нашој држави, прошле је године знатно проширила свој уређај. У години 1930 извршене су нове инвестиције за око 2 милиона динара. Како све радње нису довршене и ова година донеће ново повишење инвестиција.

Кромолитографска творница Рожанковски састоји се заправо од 4 дела. Већ од пре постоје литографија и картонажа. И преузећем творнице „Нарцисус“ придошло је оделење тискане папирне робе и творница календара.

У прошлој години нарочито је проширена литографија. Педигнут је сасма нови дио творнице у којем је смештен нови дио литографије. Литографија је данас тако уређена да је у стању вршити и тискање на лиму из којег се онда израђују разне кутије.

Биланца за 4 последње године овако изгледа:

Актива : 1930 1929 1928 1927 Некретнине 2.416 1.849 1.849 1.849 Стројеви 5.239 4.238 4.157 3.937 Уређај 12219 1.184 955 735 Po6a 3.469 2.851 3.140 2.341 Дужници 9.360 8.520 7.156 6.342 Благајна 210 211 236 385 Пасива :

Главница 6.000 6.000 6.000 1.500 Резерва 197 175 157 147 Фонд амортизације 3.212 2.160 2.218 1.106 Вјеровници 4.54 4.412 4.098 10.712 Акцепти 8.269 5521 5.405 1.985 Добитак 439 441 342 169 Укупна биланца 22.806 19.488 18.310 16.309

Укупна биланца порасла је прбшле године за 3,5 милиона динара. Ранијих година повишење биланца износило је годишње највише 1—2 милиона динара.

Повишење биланце има се у првом реду приписати новим инвестицијама. Позиција некретнине, која је већ неколико година на истом нивоу повишена је ради изградње новог оделења за литографију за пола милиона динара. Стројеви су повећани за један милион динара а уређај за 100 хиљада.

Инвестиције представљају вредност од око 9 милиона динара. Међутим фонд амортизације износи 3.2 милиона динара. По томе нето вредност инвестиција износи нешто испод 6 милиона динара. А како главница износи 6 милиона динара то су инвестиције заједно са оним из прогиле године потпуно покривене властитим средствима. То значи да је подузеће данас на сасвим здравим темељима. јер први је предуслов за здрав развитак једног индустријског подузећа да су све инвестиције покривене властитим средствима.

Залиха робе повишена је прошле године за 0.6 милиона динара, а дужници за 0.8 милиона динара. То је у складу прво са све то већим развитком подузећа а друго са приликама тржишта. Ван сваке је сумње да је инкасо прошле године био слабији него раније. У пасиви веровници су остали на готово истом нивоу. Позиција акцепти порасла је од 5.5 на 8.3 милиона динара. На терет те позиције ишло је прошле године повећање позиције инвестиција, робе и дужника.

Изгледа да се потребни прометни капитал подузећа састоји у првом реду акцептима дотично редисконтирањем добивених меница. Позиција акцепти која је 1926 године износила само 400 хиљада динара, порасла је на 8.3 милиона. А у самој прошлој години за 2.8 милиона. Изгледа да новчаном заводу који финансира ово подузеће боље конвенира ако тражи акцепте уместо да подељује обичне контокоренте кредите. Финансирање индустрије помоћу акцептног кредита које акцепте есконтира сам завод који врши финансирање, уобичајено је у многим државама. На тај начин новчани заводи добивају у руке добар менични материјал који. могу по потреби редисконтирати. Невоља је код нас да ми немамо одговарајућег меничног материјала. Акцептима великих индустријских и трговачких подузећа створио би се одговарајући материјал.

Рачун добитка и губитка овако изгледа :

Добитак 1.930 1.929 1.928 1.927 Пренос 2 1 1 1 Литографија 3.582 3.662 3.091 3.085 Картонажа 2.149 2.264 1.903 1.980 Календари 1.375 978 556 „Нарцисус“ 1.955. „960 1.489 1 Губитак

Трошкови 5.928 5.747 5.040 3.617 Пореви 147 177 164 136 Камати 990 957 980 | 821 Отписи 552 542 511 232 Добитак 439 442 324 169

По бруто приходима на првом је месту литографија. У прошлој години литографија је нешто подбацила. То је у вези са градњом новог оделења. У будуће, кад овај одио буде радио пуном паром, приходи од литографије биће још већи него што су сада.

И код картонаже видимо једно незнатно назадовање бруто прихода. У индустрији картонаже конкуренција је доста знатна. Постоји неколико творница које су се у најновије време знатно прошириле. Међутим, с обзиром на привредну депресију потрошња кутија је много мања. Данас се