Народно благостање — додатак

ГОДИНА Ш

Садржај:

Vračarska štedionica — Beograd Београдски кредитни завод — Београд

Пародно: БЕОГРАД, 7 МАРТ 1931.

ye

БРОЈ 10

Трговачко-индустријска банка — Београд

Ејек то-Мав а. 4. — Beograd Посавека штедионива — Сисак

Čakovačka-međimurska štedionica d. d. — Сакоуас

VRAČARSKA ZAĐRUGA — BEOGRAD*)

U nekrologu Voji Velikoviću mi smo istakli da je on samo kratko vreme bio direktor Vračarske zadruge i da je to davno prestao biti. Pa ipak se ne može pisati o Vračarskoj zadruzi a da se ne pomene pokojni Voja Veljković. On je njezin arhitekt i građevinar. On je celoga veka sarađivao na njezinom poslu i uzimao inicijativu u važnijim momentima naročito kad se pristupalo novim poslovima.

Mi smo u ranijim analizama bilansa napomenuli da je Vračarska zadruga imala burnu prošlost, i to u dva pravca: prvih nekoliko godina bila je ona poprište borbe o većinu kao i većina naših banaka u prvim godinama svoga života. Posle dolaska pod upravu familije Veljković nastala je idealna konsolidacija u personalnom pogledu. Ono što je bilo burno u njenom razviću posle toga, to pada u takozv. „krug poslova bančinih”. Vračarska zadruga se oprobala u nekoliko raznovrsnih poslova, koji ne spadaju u regularne bankarske poslove, i koji su delimično daleko od njih. Ona je to mogla da radi iz razloga, što nije imala nikakvih obaveza prema masi trećih lica, — pošto je gro njezinih akcionara i poverilaca bio njezin upravljač. Vračarska zadruga je bila upravom imovine jednog uskog kruga ljudi i kao takva bila je izraz njihovih pogleda. Ona nije bila banka za to da bude konkurencija bankama „već zbog toga što је fo bio najpogodniji oblik za ostvarenje njenoga glavnoga cilja, t. |. uprave imovinom njezinih gospodara. Vračarska zadruga je bila i ostala trgovačko preduzeće u bankarskoj formi, ali koje zahteva sebi slobodu da ulazi i u nebankarske poslove, ako oni odgovaraju postulatu sigurnosti, koji je kod familijarnih poduzeća mnogo važniji nego onaj likviditeta.

Inicijativu za oglede u raznim oblastima privredne delatnosti uzimao je obično sam Voja Veljković. On je prethodno proučavao uslove one privredne grane u kojoj je Vračarska zadruga imala delimično da se okuša, on je pravnom odboru davao razloge za odlučivanje za posao ili za neulazak u isti. Voja Veljković je bio poslovni kapetan u punom smislu reči. On je uvodio banku u nove poslove i kad bi oni pošli normalnim tokom, onda bi predavao upravu svojim saradnicima.

I danas Vračarska zadruga ima velikih koristi od nebankarskih poslova inaugurisanih inicijativom i fundiranih srdačnom saradnjom Voje Veljkovića. Zbog toga ie ovogodišnja skupština Vračarske zadruge imala više fizionomiju jednoga pomena no zbora akcionara, koji ima da rešava o završnim računima i podeli dobiti. Od neregulisanih bankarskih poslova Vračarska zadruga ima hotel „Srpski Krali' u Beogradu, koji eksploatiše u sopstvenoj režiji i jedan vinograd u Smederevu. U potpuno

*) U 1930. godini bilans je analiziran u dodatku 13, broja, strana 58; a u 1929. godini u 7. broju, str. 101.

· regularnoj formi učestvuje Vračarska zadruga u pivari Đorđa

Vajferta sa 50% i u prvom akcionarskom mlinu u Beogradu sa, verovatno, svih 100%.

Dok je veliki broj banaka u toku prošle godine usporio tempo napredovanja ili stacionirao, dotle je Vračarska zadruga vršila redukciju volumena poslova — što je danas lu modi u svima velikim industriskim zemljama. Tako na primer 31. decembra 1929. godine ukupan obrtni kapital Vračarske zadruge iznosio je preko 69 miliona dinara, a 31. decembra 1930. godine ispod 66 miliona. Možda bi obrtni kapital u prošloi godini bio manji, da nije bilo porasta uložaka. Oni su iznosili u 1929. godini 30 miliona dinara, a u 1930. god. 34 miliona dinara. To su verovatno ulozi na štednju lica, koja stoje u intimnoj vezi prema Vračarskoj zadruzi i koja se zbog toga ne mogu odbiti. Time su ulozi na štednju Vračarske zadruge dostigli rekordnu visinu, ier su za 2 miliona dinara veći no u 1928, godini, koja je dotle bila rekordna.

Bremzujući posao i izbegavajući naročito proširenje aktivnih bankarskih poslova Vračarska zadruga je morala na drugim tačkama pasive da vrši redukciju, kad nije mogla na ulozima. Tako vidimo na primer da је stavka u pasivi pod imenom „Obaveze” smanjena od 13,4 miliona na 5,7 miliona dinara — za skoro 8 miliona dinara. Glavnica je ostala nepromenjena od 20 mil. dinara, a i rezerve gotovo nepromenjene na 5 i po miliona dinara. Taj obrtni kapital od skoro 66 mil. dinara plasiran je većim delom u regularne bankarske poslove i to: 16 mil. dinara u eskont i 19.7 mil .dinara u tekuće račune. Može se reći da je u ta dva posla zajedno sa lombardnim uloženo okruglo 36 mil. dinara. U sopstvena i afilirana preduzeća Vračarske zadruge uloženo je okruglo 31 milion dinara, i to oko 11 mil. din. akcije pivare i Akcionarskog mlina ,a 16 mil. din. u nepokretna imanja. U to naravno spada i zgrada u kojoj se nalazi zadruga, koja efektivno ne donosi nikakav prihod. Kao što iz ovoga vidimo Vračarska zadruga još uvek pretežno ulaže svoj kapital u regularni bankarski posao. Što se tiče eskonta i tekućeg raсипа (и se primećuje da se eskont smanjuje, dok tekući računi stoje u glavnom na istom nivou. Kod nas je eskont, specijalno u Beogradu, odavno pokvaren posao (uslužni potpisi i jašalice) zbog čega se sve više izbegava. Iz izveštaja se ne vidi da li su sopstvena preduzeća kreditirana preko tekućih računa, premda je to vrlo malo verovatno, pošto sopstvena preduzeća, u koliko su pravno samostalna prema zadruzi, mogu dobiti povoljnije kredite, no što ih može dafi zadruga. Lako je mogućno da je preko tekućih računa knjižen jedan deo obrinog kapitala „Sıpskog Kralja”.

Bruto prihod kreće se za poslednje tri godine ma istom nivou, premda je u 1930. g. nešto veći no u 1929. Povećanje dolazi od Parne pivare Đorđe Vajfert, koja je povećala dividendu