Народно благостање — додатак
62
u ovoj godini, usled čega se iskazuje u bilansu Vračarske zadruge višak prihoda na hartije od vrednosti od skoro 800.000 dinara. Koliko je izvršeno pomeranje poslednjih godina u unosnosti pojedinih oblika poslova Vračarske zadruge može se lepo videti iz računa gubitka i dobitka. Prihodi od nepokretnosti su nepromenjeni, a isto tako i razni prihodi. Prihodi od kamata pokazuju manjak od 400.000 dinara, a prihodi hartija od vrednosti, kao što rekosmo, pokazuju višak od skoro 800.000 dinara. 0
Račun izravnanja.
Aktiva 1927. 1928. . 1929. 1930. Blagajna 580 : 682 455 455 Žiro kod Nar. banke 2.028 3.040 2111 1.984 Menice 26.026 18.812 16.945 16.039 Zajmovi na zalog. hart. od -
vrednosti 427 189 92 93 Tekući računi 14.210 19.201 21.719 19.774 Nepokret. imanja — 15.845 16.177 16.177 Hartije od vrednosti 10.930 12.471 14.620 14.620
Pasiva Glavnica 10.000 20.000 20.000 20.000 Rez. fondovi 18.776 3.564 5.566 3.582 Razlika na kursu | = - O: 1.944 "Tekući računi 9.269 6.154 1.486 1.602 Ulozi na štednju 19.660 25.947 28.929 32.729 Obaveze 17.143 10.998 13.435 5.154 Zbir aktive i pasive 116.256 · 135.872 139.872 130.178
Račun gubitka 1 dobitka
Rashodi Kamata 2.380 2.913 2.869 2.167 Plate i troškovi 1.550 2:055 2.650 2.494 Tantijeme 500 750 750 750 Dividenda 2.000 3.000 3.000 3.000
Prihodi Prihodi od hart. od vred. 2.913. 2.908 2.188 Kamata 2.904 3.860 4.056 3.644 Prihodi od nepokr. 375 533 563 563 Prihodi od hartija od
vrednosti 2.913 2.908 2.188 2.972 Razni prihodi 848 2.011 1.866 1.831 Zbir prihoda 7.011 9.314 8.674 9.012
Računi Vračarske zadruge pokazuju veliku stabilnost. Izdaci na kamatu su smanjeni za oko 100.000 din., a troškovi i plate za skoro 150.000 dinara. Na tai način je omogućeno u 1930. godini, koja važi za najnepovoljniju godinu za bankarski posao od kako postoji naša Kraljevina, da se pokaže nešto veća dobit.
Glavnica Vračarske zadruge iznosi 20 miliona dinara a podeljena je na 100.000 akcija po 200 dinara. Poslednje tri go-
dine deli Vračarska zadruga dividendu od 30 dinara po akciji,
odnosno 15 od sto. Jedan mali deo akcija Vračarske zadruge nalazi se u publici. Poslednje vreme kotiraju one preko 400 dinara. Znači da se akcije ukamaćuju sa ciglo 7%. Međutim ima vrlo mnogo velikih banaka u Jugoslaviji čije se akcije ukama-– ćuju sa 8 i 9%. Nisko ukamaćenje akcije Vračarske zadruge dokaz je da publika smatra da ona ima vrlo bogate tihe rezerve i da može u svako doba da poveća dividendu.
БЕОГРАДСКИ КРЕДИТНИ ЗАВОД — БЕОГРАД“)
Велике пертурбације цена, а и осталих економских категорија за време и после Рата, уродиле су једном новом школом у Политичкој економији, школом названом стабилизационом, чији је творац у ствари Фишер, американски економист. Стабилизација цена па и осталих економских односа сматра се, по схватању те школе, за идеално стање
#у За 1929. годину биланс је анализиран у 28. броју, стр. 123; а за 1928. годину у 6. броју стр. 88.
народне п светске привреде. Ако је стабилизација идеалан постулат, онда га Београдски кредитни завод задовољава готово 100%-но.
Рачун изравнања.
Актива 1927. па | 19285. 1929. 5 1930: 5: у хиљадама динара Благајна 887 791 847 987 Менице 15.850 14.955 11.034 12.640 Зајмови по тек. рач.
и залогама 13.137 15515 16.421 14.387 Хартије од вред. 4.125 4158 5.467 5.179 Непокретности 806 790 790 1.346 Вред. рез. фондова 1.160 "1.229 1.405 1.673 Држ. ликвид. банк __—— 148 83 83 Намештај 1 1 1 1
Пасива Главница 3.000 6.000 5.000 6.000 Фондови 4.257 2.846 3721 3.771 Улози на штедњу 23.563 24.841 23.322 24.497 Тек, рач. и реесконт 2.170 2.454 1.031 619 Чиста добит 1.494 1.435 1.077 935 Збир -
пасиве или активе 55.284 82.895 77.542 73.874
Рачун губитка и добитка.
Расходи | Плате и трошкови — 3.293 1.217 758 756 | Камата 1.897 2.044 1.834 Дубиози — — 682 190 Порез — 447 31 267 .
Приходи | Камати и провизије 4.147 4.454 4.341 3.474 Приходи од непокрет. 288 260 244 263 Приходи од хартија
од вредности 352 342 349 305 Збир прихода или
расхода 4.787 5.057 4.934 4.043 Дивиденда 20% 16.66% 12.50% 10.833%
Погледајмо само на горњу таблицу која садржи изводе из његових биланса за последње четири године. Улоза на штедњу на пример износе крајем 1927. г. 23,5 милиона и осцилирају између 23,3 и 24,8 милиона, 1930. година показује износ од 24,5 милиона и тиме се приближује четворогодишњем максимуму. Текући рачуни и реесконт показују истина пад од 2,1 1927. г. на 0,6 1930. године, али ако се узме да су улози на штедњу скочили од 1929. до 1930. године за преко милион динара, онда излази да је опадање пасивних текућих рачуна и реесконта ишло на то да одржи стабилизацију туђих сретстава.
Обртни капитал Београдског кредитног завода не показује готово никакве вариације за последње 4 године, он се окреће између 40 и 34 милиона динара. То је одиста идеална стабилност. | | Исту слику пружа и актива за последње 4 године. Есконт, као најважнија ставка у активи варира између 11 и 15,8 милиона динара, али за последње две године вариација је нешто мало већа од милион динара. Исто тако активни текући рачуни варирају између 131 и 16,4 милиона динара ; у 1930. години показују износ 14,3 који се такође налази у средини између четворогодника максимума и ми-
нимума. Хартије од вредности варирају између 4,1 и 5,4 мил. .