Народно благостање — додатак
ин. у 1930. години показују 5,1 милион динара. То исто важи и за вредности резервнога фонда.
Стабилизација волумена послова и пословне структуре Београдског кредитног завода није резултат случајности, већ свесне пословне политике. Подлежући утицају времена и Београдски кредитни завод је пре неколико година убрзао темпо развића својих послова, и тим поводом добио једну лекцију, о којој смо већ говорили у анализи раније билансе, која је само дала доказа да је конзервативност у духу, у коме је живео тај завод 50 година, сигурнија метода — ако не и уноснија, но нагла експанзија према моментаном полету коњунктуре.
Стара банка има и старе пословне везе, а то Једу ствари највећи капитал једнога старог трговачког подузећа уопште а банке специјално. Ми смо дубоко уверени да се цеђ комитентима по пасивним рачунима налазе врло ретко промене код Београдског кредитног завода; другим речима да су по рачунима уложака на штедњу, — то је за сада једини њезин извор капитала, — (сем сопственога, пошто од текућих рачуна и рессконта не чини употребу) готово иста лица а готово и исти износи. И у активним пословима банка има један круг својих старих комитената, али су ре волуционарне промене после рата морале донети промене и у томе. Природно је да је Београдски кредитни завод у току времена изгубио доста старих муштерија, било услед ликвидације или што га је одвукла бујна конкуренција после рата, и да је због тога био приморан да тражи нове муштерије. А код тога задатка појављују се све тешкоће функције савременог директора једне банке. Некада је важило као основна карактеристика положај директора банке, тражење што више и што повољнијих туђих сретстава а пласман није пружао никакве тешкоће, ни главобоље. После рата, под овако немирном и променљивом коњунктуром, какву смо проживели за последњих 11 година, функције су се из основа измениле. Има више од 4 године како није вештина наћи изворе јефтиног капитала, кога на пример Београд“ ски кредитни завод може добити довољно и код Народне банке, чији је он оснивач, већ је пословна вештина наћи сигуран пласман према природи саме кредитне установе.
Године 1927. 8. и 9. била је много већа тражња за кредитом него 1930. године. Разлог је врло прост, било је много више радња, јер се велики део подузећа, како трговачких тако и индустриских изгубио са лица земљиног 1920, године —- како то показује статистика стечајева и искуство код банака. Међутим оно је био лажни просперитет.
У 1930. години, а услед знатно смањеног броја радње у Србији, смањила се и тражња за кредитом.
Из последњих извештаја Београдског кредитног 3авода између редова да се разумети, да то не значи да ће се са нашег новчаног тржишта потпуно изгубити тражња за кредитима и да ће банке бити приморане да ликвидирају услед смањења тражње за кредитима од стране наше народне производње. На против тражња је мала због тога што је погоршана коњунктура и код оног броја подузетника који су остали живи и здрави и тако смањила рату зараде да и они сами смањују обим својих послова избегавајући да плате "високу каматну стопу. Другим речима ако би се код нас могла да спусти каматна стопа за активне послове, онда би се могао добити нов полет у банкарском послу. То је гледиште засновано на познатој монетарној теорији о економској кризи. На том истом гледишту стоје данас и претседник Северо-Американских Држава Хувер и многи економисти, који сматрају да данас треба спустити стопу што ниже како би ниска стопа служила на потстрек за нов полет производње и трговине.
Намеће се питање зашто банке не приступе смањењу активне каматне стопе. По себи се разуме да оне могу то да учине само у случају да изврше прво смањење пасивне
63
каматне стопе т. |. камате коју они плаћају својим улагачима. Ако би се према данашњим приликама, каже Београдски кредитни завод у свом извештају, приступило даљем смањењу каматне стопе, радило би се без зараде. А да је Београдски кредитни завод у току 1930. године снажно смањио каматњак на своје потраживање, за то имамо доказ у његовим завршним рачунима : из њих се на пример види да је бруто приход у години 1930. био 3,47 милиона динара, на супрот 4,3 милиона у 1929. години и на супрот 4,54 милиона у 1928. г. — и ако је у свима тим годинама радио мање више исти обртни капитал. Према 1929. години приход од камате је опао за 23%, скоро за |, и то искључиво услед смањења камате на активне послове. Тиме је Београдски кредитни завод убацио у нашу стручну јавност централни проблем нашег банкарства од кога зависи његово будуће развиће. Није овде место да се упустимо у проучавање тога питања о коме је уосталом код нас врло много писано, о коме је Народна банка држала две конференције
"за последње 4 године, о коме се данас пише и размишља.
Међутим то решење тражи извесне напоре од стране јавноправних кредитних установа и евентуално извесне велике организаторске потезе у недрима нашега банкарства.
Што се тиче структуре биланса Београдског кредитног завода, показује се иста тенденција, као и код великог броја · београдских банака, на име смањење ангажмана у есконту меница, а повећање онога у текућем рачуну. Док су 1927. „менице“ са више од 2 милиона веће од ангажмана у текућим рачунима и залогама, дотле је у 1930. год. обрнуто: тек. рачуни и залоге износе 14.3 милиона а есконт 12.6 мил, На треће место долазе хартије од вредности у износу Од 5.17, а са онима резервног фонда 8 мил. динара сопствених хартија од вредности. То је 75% укупнога ангажмана у меницама, односно 25% ангажмана у кредитним операцијама. Најзад 1,3 мил. дин. пада на непокретности. Укупно бруто приходи износе у 1930. г. 4 мил. динара, мањи су за пуних 900.000 динара од оних у 1929. год. Главно смањење пада на ставку камата и провизија које су, као што смо мало пре видели, опале скоро за 900.000 дин., таман за онолико за колико су смањени бруто приходи. Пасивни камати су мањи само за 2—300.000 дин. То је доказ да Београдски кредитни завод није могао да редуцира камату својим повервоцима онако, како би желео, — о чему он опширно говери у свом извештају.
У 1929. год. био је врло велики отпис сумњивих потраживања од 672.000 динара, у 1930. год. само 190.000 динара. Смањењем отписа и нешто мало пореза, а великом компресијом издатака, Београдски кредитни завод је успео да покаже чисту добит од 931.000, од чега је употребљено 05.000 на дотацију резервног фонда, 187.000 на тантијеме и 4,6 хиљада додељено фонду чиновничком, а 650.000 ynoтребљено је на дивиденду, 65 дин. по акцији. Како Београдски кредитни завод има 10.000 акција по 600 дин., то износи дивиденда 10,8%.
ТРГОВАЧКО-ИНДУСТРИСКА БАНКА — БЕОГРАД“)
Поједина акционарска друштва придају разну важност годишњем извештају који се подноси збору акционара као коментар завршних рачуна. Има друштава која га уопште не подносе и ако то изрично тражи србијански закон о акционарским друштвима. Има их која ту дужност квитирају без много одушевљења и без литерарних велеитета. А има их и таквих чије управе полажу максималну важност на формалну и материјалну страну годишњег извештаја. У последње спада и Трговачко - индустријска банка. То заслужује велику похвалу са стране оних, који су за публи-
#у За 1929. годину биланс је анализиран у додатку 16. броја, страна 69, а за 1928 годину у 4 броју, страна 57.