Народно благостање — додатак

цитет код акционарских друштава, а у које н ми спадамо. Као што рекосмо, мало их је који стоје на гледишту Трговачко-индустриске банке и нашем, али оно у чему је банка тукла рекорд све године, то је квалитет њезиног извештаја. Кад је реч о релативним стварима онда је немогупе дати апсолутан суд; али по нашем мишљењу извештај Трговачко-индустриске банке за 1930. годину најбољи је од свију акционарских извештаја, који су нама до сада дошли до руку. Он је граматички, стилски, терминолошки и стручно и по опширности првокласан. Ми не можемо бити толико нескромни и тврдити, да је тај извештај писан у стилу „Пародног Благостања“, али ако писац тог извештаја не би познавао страну литературу, онда бисмо ипак изашли из скромности и тврдили да је „Народно Благостање“ и посредно и методолошки допринело горњем извештају.

Трг-индустриска банка лањске године је прославила на својој стругари на Макишу десетогодишњицу. То је био један мали догађај у Београду. То је било весеље. Други "важан догађај за банку био је пожар на стругари на Макишу, који је такође нашао одјека међ многобројним пријатељима у Београду, а који је банка тако сјајно пребродила да је у тој истој години имала и максимум произ« водње струганог дрвета.

Једанаестогодишња историја Грговачко-индустриске

се да: објаснити чињеницом, да је Трговачко-индустриска банка не правно него фактички један јаван ортаклук, другим речима једно подузеће којим руководе неколико пословних капацитета, добрих пријатеља и сложних сарадника. Банку је основао г. Васа Т. Кнежевић, који је после рата био једини сопственик старе велике и разгранате гвохбарске трговачке радње на Сави. Та је радња спадала у групу оних подузећа, која су више личила на ренту од капитала него на трговачка подузећа. | |

Млади г. Кнежевић није био задовољан положајем рентијера и због тога је напустио радњу и са неколико пријатеља „основао Грговачко-индустријску банку. Само њезино име каже, да су оснивачи имали намеру да се баце на трговину, а нарочито на индустрију. Можда је ту било мало оосанског атавизма, пошто је г. Кнежевић родом из Босне, јер је главни посао, коме се посветила банка, био експлоатација шуме у Босни. Но тај дрварско-индустриски посао није могао да окупира сву енергију и радну снагу оснивача; због тога их видимо, да се истовремено бацају на друге трговачко-индустријске послове у којима је коњунктура била толико неповољна да се нису могли окончати са зарадом. У последњем извештају Трговачко-индустријска банка отворено признаје, да је имала и неуспелих послов-

банке у пифрама.

== Sre TITU 5 ха ЕЛВЕ: 1920. | 1921, 1922. 1923. | 1924, 1925. | 926. 1927. | 1928. 29.) 1930, | Напомена Актива: У хнљадама динара Готовива 140 481 300 137 150 136 206 490 507 5291 1.119 Хартије од вредности — 194) 1.821 1,748) 1.385) 1,371| 1.148 14 3. 221... 5:222 Бред. рез. фонда Е- — — — 220 220 190 116 377 4141 1.092 Есконтоване менице — 101} 1.058/ 1.144 226) 1.332) 1.697. 2.440) 211: 2.274) 2.440 Текући рачуни 81! 2.275 1.211. 2.470] 2.030] 1.963) 1.926] 3185] 3403) 2454) 15.348 Индустр. предузећа — 3,550! 6.875) 10.048] 13.105] 12758) 13.015] 18.777) 26.228 28.853: 15.482 12.391" Робни посго 1,860 7441 — = — — = = = | Разни кореспонденти — 482! 1.704 821} 1.205] 1.459 585 264 132 — = Преносне поште = — 187 72 64 102 — e — Намештај и прибор 22 21 20 20 20 32 28 43 71 70 63 Пасива: Главница 900) 3000! 3,000) 3.000) 3.000] 3.000) 3000] 5.000) 5.00 | 5.000) 10.000 Резервни фондови 120| 379) 546) _ 696] 72 752). 752] 99 1.180) 1523) 2.365) Аморт. фондови O __ == 781} 1.000] 1.222 1.583] 2209 3506) 4998] 4295 1 825% Улози на штедњу i144| 255] 174| 259 915] 3.065) 4.280 4.014] 6.563] 9.306] 11.100 Текући рачуни 326] | 2,20] 5.243] 7690] 8.410) 616] 3.870) 9.907| 10864] 10.375] 1171: Меничне обавезе -— | 1,770) 2.400) 3.420| 3.875] 4.692| 5.294) 2.730] | 2.118] 2.768] 500 Разни кореспонденти ćial ___ | 240) 5043) атар. 12 дон | 2345. — = Дивиденда |_ 180) _ 300) _ 300) _ 300] _ 300] — 420] _ 500] _ 500) 5001 Тантијеме BN 65! 76 112 81 a) 142 190 205 215 Збир билансе 2. 04| 7.861! 12.991! 16,847] 18.419] 19342! 18.900 | 25 333] 32.870] 34.617) 40.765 Однос сопствен. сретст. | ; ; ; ; : ; према LO 1:1.06|. 1:125| 1:2.73| 1;323| 1:357| 1:3.73| 1:36) 1:2.82] 1:3.64] 1:3.43 1:1.87

= Напомена: пренето на Електро-Макиш А. Д. Београд.

"Грговачко-индустриска банка је једна од најмлађих "банака у југославији и Београду. Основана је 1920: године. Првобитна главница била је предвиђена на 3 милиона динара од чега је 900.000 динара било уплаћено 1920. године а цела главнина 1921. године. Годину 1930. завршила је та иста банка са главницом од 15 милиона динара (10 милиона сопствена главница и 5 милиона главница Електро-Макиша а. д. њезине афилијације). А у 1931. години имаће концерн Трговачко-индустриске банке главницу од 25 милиона динара, пошто је на овогодишњем збору акционара ЕлектроМакиша а. д. одлучено да се главница повећа за 10 милиона динара. Овај темпо развића је одиста американски. Он

них експеримената и да је у свему заједно за десет година отписала, односно изгубила капитал раван двострукој глав» ници. То је била нарочита отежавајућа околност по развиће банке, па ипак је она успела да се развије нечувено

брзим темпом као што смо видели. У последњем извештају

износи она податке о темпу, којим су се развијали њена два индустријска посла и један банкарски. Тако су, наприMep, улози на штедњу порасли од 1920. г. до 1930. год. на 7.700% или 77 пута. Посао Стругаре порастао је од 1922. до 1930. год. за 662%, а онај Електричне централе од 1925. де. 1930. год. за 2200%. Код овако огромног напретка, код развића посла оваквом брзином постоје две опасности, које