Народно благостање — додатак

68

' прошлој години толико рапидан да тешко да га је премашио ма који завод истих димензија.

Од куда долази толики и тако нагли развитак Посавске штедионице 2 Привредне прилике у Сиску и околини нису баш тако сјајне. Ратарска продукција доминира над сточарством иако не у истој мери као у источним крајевима државе а код такове привредне структуре прошла година није била најповољнија. Нагли развитак Посавске штедионице датира од онога дана кад је код ње дошао до уплива велеиндустријалац г. Петар Теслић и кад је постао њезин претседник. А мало за коју варош толико значи једна особа колико Петар Теслић за Сисак. Не само што је у Сиску подигао једну од наших највећих творница шпиритуса и ликера него што читава привредна иницијатива Сиска и околине почива на Теслићевим леђима. Трагајући за нафтом наилази на богата врела минералне воде и он за неколико месеци постаје и на том пољу највећи продуцент. А сада иде за тиме да у најближој околини Сиска подигне један велики санаторијум и бању будући да минерална вода коју дају сисачки извори има неке нарочите вредности за лечење.

Поверење које поклањају Петру Теслићу Сисак и окодина наравно да се преноси и на Посавску штедионицу. Поготову што у управи седе најодличнији привредници и јавни радници Сиска. Док у многим другим местима, становништво не показује много поверења у локалне и домаће новчане заводе и своје уштеде рађе поверавају филијалама страних завода или јавно-правним новчаним ·установама, у Сиску свако има поверења у Посавску штедионицу и расположиве износе радо тамо пласира.

једино тако можемо протумачити да су улошци прошле године порасли за скоро 90%, и на концу 1930. године износе скоро три пута више него 1928. године. Такав развитак не може показати ни један наш новчани завод.

Биланца за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива : 1939 1929 1928 1927 Благајна 534 638 498 495 Новчани заводи 492 186 29 618 Менице 20.441 15.546 10.004 6.756 Дужници 13.188 7.991 5.884 5.240 Некретнине 180 180 180 180 Ефекти 50 25 · 09 108 Пасива :

Главница 2.000 2.000 2.000 2.000 Резерве 790 760 730 700 Улошци 28.446 15.049 10.921 10.056 Разно 109 332 395 2 Текући рачуни 372 2.314 1.136 – Реесконт 2.363 3.475 928 Добитак 410 297 298 291 Укупна биланца 34.886. 24.567 16.696 13.400

Пораст биланце износи преко 10 милиона према 8 милиона у 1929 години. Кад би сви наши новчани заводи у прошлој години показали исти развитак као и Посавска штедионица, 1930 година била би рекордна у нашем новчарству.

Како је завод у 1930 години располагао са далеко више сретстава него 1929 године то је и у кредитирању наше привреде могао да пласира више сретстава него раније. Есконт меница порастао је за 5 милиона динара и данас је двапута већи од пре две године. Поред тога су и дужници порасли са преко 5 милиона динара. Посавска штедионица спада у ред оних завода који посвећују једнаку пажњу меницама и конто-коренту. То значи да су поред сељачких кредита, који највише имају форму менице, знатни износи пласирани и међу јаче привреднике који подржавају текуће рачуне.

Реесконт који је од 1928. на 1929. годину био порастао од 928 хиљада на 3 милиона 479 хиљада динара прошле је године опао на 2 милиона 363 хиљада ма да је есконт меница био много већи. То значи да је завод био ликвидан и

да није требао да реесконтом меница повећава расположива сретства. Можда су прилике и такове да се није ни могао форсирати менични посао. И без ослона на Народну банку, Посавска штедионица могла је (водећи рачуна о њеном реноме-у и о уској вези коју има са једним водећим новчаним заводом Загреба) да редисконтира и половину свог меничног портфеља.

Ефекти износе само 50 хиљада динара. Осим акција Привилеговане аграрне банке тешко да има других ефеката. Код провинциских новчаних завода у западним деловима државе ангажман у ефектима па и државним папирима не долази толико у обзир. Вероватно ради тога што се то не може сматрати ликвидним ангажманом јер нема сигурности ломбарда. А ако се већ сретства не пласирају (водећи рачуна о ликвидитету) онда есконт много боље конвенира.

Чисти добитак износи преко 400 хиљада према 297 хиљада 19209 и 1928 године. Макар је прошле године тенденција | снижења каматњака, нарочито дебитно, била јака, ипак се је знатно повећање промета морало одразити и на повишењу чистог добитка. Посавска је штедионица један од ретких пречанских завода где получени чисти добитак износи 20% дионичке главнице. И у том погледу Посавска штедионица предњачи многим заводима.

Развитак Посавске штедионице најбоље показује како добро вођени провинциски заводи врше једну веома по-. требну функцију у нашој народној привреди.

САКОМАСКА-МЕРШМОРБКА 5ТЕШМОМСА Р. 2. САКОУАС.»)

I Čakovačka-međimutrska štedionica pokazuje u prošloj godini znatan porast uložaka. Mnogo veći nego ma koje ranije godine. To znači, da privredne prilike pretežnog dela Međimurja u 1930. godini nisu bile nepovoljne.

Međimurje ima znatno stočarstvo. U prvom redu konjo- . gojstvo i ono krupne rogaie marve. A ta je prošle godine imala povoljnu konjunkturu. Cene su bile kao i ranijih godina a troškovi izdržavanja bili su usled pada cena krme mnogo niži.

Međimurje ima mnogo više radne snage, što sam kraj može uposliti, zbog čega je emigracija, u prvom redu sezonska, veoma znatna. Jedan deo stanovništva traži rad u proleće po našim većim centrima, u prvom redu u Zagrebu. Pored toga Međimurje daje i znatan broj radnika koji idu u Francusku i Belgiju. Prošla godina bila je veoma povolina za sezonsku emigraciju. Zagreb je zbog velike građevne delatnosti primio više radnika nego drugih godina, a i emigracija u Francusku i Belgiju je bila rekordna.

U najnovije vreme Čakovac se razvija u jedan jači tekstilni centar. Najveća tvornica trikotaže u našoj državi nalazi se u Čakovcu. Prošle godine, preuzimanjem nekih manjih tvornica ona se je još i raširila. Podizanju industrije mnogo je doprinelo što je Čakovac priključen na vod elektrane u Fali, pak ima dovoljno i jeftine energije.

Svi ti momenti delovali su i na porast uložaka dotično ukupni razvitak poslova Čakovačke-međimurske štedionice.

Bilansa za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1930. 1929. 1928. 1927. u hiljadama dinara

Blagajna 650 659 691 502 Мате 78 53 15 9 Novčani zavodi 5.167 2.305 1.040 655 Efekti 1.236 712 676 667 Menice. | 13.785. 12712 10.571 10.071 Dužnici 10.256 11.799 12.192 9.033 Nekretnine 500 500 500 45

Pasiva Glavnica 1.500 1.500 1.500 1.500

*) Bilanc za 1929. godinu je analiziran u 11. broju, str. 52. dodatka „Narodnom Blagostanju” za 1930. godinu.