Народно благостање — додатак

Садржај:

Пова хрватска штедионина — Загреб Hrvatska banka d. d. — Zagreb Beogradska tegovačka banka — Beograd

одатан „ародноћ i BEOTPAJI, 14. МАРТ 1931.

Благостању“

БРОЈ 11

Fabrika sapuna „Merima” d. d. — Krušev ac

ческословенска банка д. д. — Загреб

Славонска аграрна штедионица д. д. — Осијек

ПРВА ХРВАТСКА ШТЕДИОНИЦА — ЗАГРЕБ»)

Анализирајући биланс Прве хрватске штедионице за годину 1929. казали смо: „Прва Хрватска штедионица може и те како бити задовољна па чак и поносна са својом билансом за 1929, јер та још једном показује шта значи Праштедионица у нашем новчарству“. Оно што смо казали за 1920. годину вреди у још већој мери за 1930. годину. Ма да су наше опште привредне прилике прошле године непримерно биле лошије но 1929. године, развитак пословања Прве хрватске штедионице био је рекордан. Укупни пораст билансе износи у прошлој години 350 милиона динара према 290 у 1929. години, 14 у 1928. години и 180 милиона у 1927. години. Улошци на књижице, главна пословна грана Праштедиона, порасли су прошле године за 176 ми'лиона динара према 150 милиона у 1929. години и само 10 милиона у 1928. години. Са улошцима што на књижице, што

на текуће рачуне од скоро 2 милијарде динара претставља |

она за наше прилике један колос.

Почетком прошле године Прва хрватска штедионица отворила је три нове филијале: у Нишу, Госпићу и на Рабу. Данас је она једини наш новчани завод који има филијала у свих 9 бановина наше државе. Интересантно је да јак развитак показују нарочито филијале у источним деловима државе. Филијала у Скопљу једна је од највећих филијала Прве хрватске штедионице а и нишка показује тенденцију да се развије у јаку кредитну установу. Колики углед ужива Прва хрватска штедионица нарочито у Србији најбоље показује чињеница, да знатан део тамошњих новчаних завода на свом птисаћем папиру означује, да поред жиро рачуна Народне банке и броја чековног рачуна Поштанске штедионице, подржава и везу са том или оном филијалом Прве хрватске штедионице. Нарочито београдска филијала Прве хрватске штедионице стоји у пословној вези са далеко већим бројем новчаних завода Србије него ма који београдски завод. То најбоље показује поверење које има провинција у Прву хрватску штедионицу.

У извештају Прве хрватске штедионице за 1929. годину био је, додуше у главним цртама, изнесен програм будућег рада овог нашег највећег завода. Наравно да се један волуминозан програм не може тако брзо провести. Али је главно да се на његовом остварењу интензивно ради. Нарочито је тешко повлачење од индустријских ангажмана, поготово ако још и конјунктура није најповољнија. Може се чак и десити, да се за неко време улази и у нове ангаж-

жу За 1929. год. биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања“ од 15. марта 1930. год. број 11. стр. 49 а за 1928. год. у броју 6: страна 87 од 16, марта 1929. године,

мане. Тако и код Прве хрватске штедионице видимо да упркос тенденције повлачења од интензивног ангажмана У индустрију, пласман властитих средстава у акције индустријских подузећа износио је прошле године око 150 милиона динара према 139 милиона у 1929. години. Али то су били специјални случајеви који су силили да се повећа ангажман. У прошлој години нарочита је пажња посвећена комуналном кредиту. Поред учествовања у синдикатима који су дали краткорочни зајам општинама Београда и Загреба, Прва хрватска штедионица извела је самостално и неке веће

трансакције на пољу комуналног кредита. Тако је граду

Осијеку у заједници са осјечком Градском штедионицом поделила зајам од 73 милиона динара, при чему је њен удео износио 53 милиона. Поред тога у прошлој години закључен је зајам са општином Дубровник у износу од 40 милиона динара од којег се је износа у фебруару 1931. године изложило јавној супскрипцији 30 милиона динара. У биланси за 1930. годину наилазимо на једну нову позицију активе а то је „Зајмови општина“. Та је позиција билансирана за 79 милиона динара. Општински зајмови постаће за Праштедионицу као и за неке друге заводе веће поље рада лукративне делатности кад буде могуће емитирати и пласирати веће износе комуналних обвезница. Овако док се комунални зајмови подељују из општих сретстава са којима завод раслолаже, постоји извесно ограничење. Међутим постоји гледиште да је водећи рачуна о нашим приликама у ствари ликвидитета једног новчаног завода много боље кад у својим трезорима има неколико десетака милиона динара комуналних обвезница, него ако тај износ има у меницама и то сељачким или конто-корентним потраживањима мањих и слабијих привредника. У случају веће напетости новчаног тржишта, ако су те обвезнице од наших већих градова, моћи ће их бар ломбардирати и то на страни, док са сељачким меницама незна шта би заправо започела. Изгледа да и други већи заводи, можда и у помањкању других већих трансакција у најновије време посвећују нарочиту пажњу комуналним кредитима, Поред укамаћења које одговара нашим приликама, закључак једног комуналног зајма обично је условљен и јачом провизијом. На годишњи успех Праштедионе у 1930. години деловали су у јачој мери и профити ревализирани код склапања комуналних зајмова. |

Биланса Прве хрватске штедионице за 4 последње године овако изгледа:

Актива 1930. г: 1929. г 1928. г 1927. LD. у хиљадама динара

Каса и банке 208,886 166.580 179.668 163.216

Ефекти 307.249 267.524 230.506 227.311