Народно благостање — додатак

Менице 457.248 409.824 274.490 323.065 Ломбард 218.795 57.385 43.192 29.0) Дужници 1.492.943 1.532.831 1.451.568 1.364.780 Општински зајмови 78.901 — — Хипотеке 41.513 37.125 24.620 9.127 Некретнине 177.730. 177207 148.181, — 100.887

Пасива . | Акцијски капитал 75.000 75.000 75.000 75.000 Резерве 81.684 80.077 78.661 57.220 Улошци на књиж. 1.658.327 1.482.742 1.332.697 1.322.278 Улошци' на тек.

рачуне 296.347 255.696 191.522 170.358 Веровници 802.243 674.581 ' 610.729 540.198 Згложнице 37.876 32.781 23.066 7.455 Добитак 16.609 16.476 16.324 16.828 Укупна биланса 3.013,589 2.662.035 2.371.819.. 2.230.254

Сума укупне билансе прешла је три милијарде динара. Концем 1926. године Праштедионица билансира са 2 милијарде. Кроз 4 године имамо пораст за једну милијарду ди__ нара. Како су властита сретства остала иста, осим неког повећања резервног фонда, то тај пораст волумена билансе дслази искључиво од пораста поверених сретстава.

У прошлој години улошци су порасли за 176 милиона динара. Поред тога улошци на тек. рачуну порасли су за нешто преко 40 милиона динара. Код веровника имамо пораст од 128 милиона. По томе поверена сретства порасла су у прошлој години за скоро 350 милиона динара!!

Интересантно је са опште привредног гледишта, од куда тај тако знатан пораст поверених сретстава. Поготову кад година није била најповољнија — у неким крајевима била је чак и изразито лоша.

Пораст уложака на књижице долази од ситних штедиша. То је гро улагача Праштедионице и они су јој верни готово кроз генерације. Ми смо видели и код биланса неких других новчаних завода из западних крајева државе да су улошци у порасту. У погледу уложака, Прва хрватска штедионица највише се ослања на западне делове државе. Највећи део уложака отпада на саму централу у Загребу. А привредне прилике Загреба, у првом реду оног сталежа, који своје уштеђене износе полаже у Прву хрватску штедионицу нису биле лоше. И да није било интензивне грађевне делатности, нарочито мањих кућа, пораст уложака био би код Праштедионице још много већи.

Пораст уложака у тек. рачуну, нарочито веровника, можда је у вези и са привредном депресијом. Поједини јачи привредници који раде са властитим капиталом, у свом пословању требају данас услед стагнације мање капитала него раније па су следствено њихова потраживања на, текућим рачунима већа него што су била пре годину или две. Пораст веровника наиме много је већи него што је био ранијих година па би ова претпоставка могла бити тачна.

У активи порасла је „каса и банке“ од 166 на 208 милиона динара. С обзиром на структуру нашег новчаног тржишта завод калибра Праштедионице мора имати знатне износе у благајнама и по жиро рачунима. Ослон на новчаничну банку код нас је много слабији него што је то слу-

чај У другим привредама, где се ликвидна сретства могу

пласирати у есконт и државне папире. У ефекте пласирано је прошле године 307 милиона динара према 267 милиона динара 1929. године. Пораст износи 40 милиона динара. Према специјалној спецификацији коју налазимо у извештају ти папири били су по групама овако полељени:

група концем 1930 г. концем 1929. г. државни папири 52.768 7: 30.392 46.850. 40.900

деонице нов. завода

150.000 139.000 53.000 47.000

У државне папире пласирано је нових 22 милиона. Стање државних папира је у прошлој години за две трећине веће него 1929. године. А кад узмемо у обзир и државне беснове о којима ће касније бити говора, пораст је далеко већи и укупни пласман у државне папире прелази 100 ми-

деонице инд. подузећа остале деонице

| лиона динара.

У есконт меница пласирано је 457 милиона према 409 милиона динара. Пораст је испод 50 милиона динара. Водећи рачуна о сретствима са којима располаже Праштедионица, процентуално има меница много мање него већина наших новчаних завода. Зато форсира конто-корентни посао. Кад је могућност реесконта код Народне банке ограничена нема ни: правог резона форсирати есконт меница. Поред есконта исказаног у биланси са 457 милиона динара концем године било је редисконтирано код Народне банке још 57 милиопа данара. По томе у есконт је пласирано нешто преко пола милијарде динара или шестина свих сретстава.

Ломбард је у јаком порасту. Од 57 милиона динара на 218 милиона или скоро четвороструко. Прилике на нашем тржишту ефеката нису у прошлој години биле такове да би оправдавале толики пораст ломбарда.

Међутим то је један ломбард нарочите врсте. Бару свом главном делу. Наша држава у најновије време врши многе радове и лиферације уз почек хоноришући их боновима који доспевају за 1—5 година. Подузећа која имају уске везе са великим акционарским банкама, један део тих бонова ломбардирају код тих својих банака. Новчани заводи с обзиром на ликвидност новчаног тржишта пласирали су знатне износе у те бонове. А да постоји могућност редисконтирања или ломбарда код Народне банке, опи би још веће износе пласирали у државне бонове.

Праштедионица имала је концем 1930. године ломбардираних државних бонова за 60 милиона динара. То су бонови властитог индустријског концерна, у првом реду Бродске творнице вагона које су они примили за државне лиферације и пласирали код Праштедионице.

Ломбардирање државних бонова равнатељство Прве хрватске штедионице оправдава тиме „јер предстоји доношење закона о банкама, у којему је предвиђено, да банке имају становити проценат својих сретстава инвестирати у државне папире“. По томе ће Праштедионица, кад тај закон ступи на снагу, бити у положају, да покаже да је тим прописима већ удовољила. Ми на овом месту не мислимо улазити у критику новог закона о банкама, јер још није познат ни у главним цртама. Тиме што наш.највећи уложни завод

без даљњега усваја идеју да становити проценат уложака

има бити пласиран у државне папире много ће олакшати надлежним факторима да то и проведу. Како је ломбард порастао за 150 милиона динара, а ломбард бонова износи 60 милиона, то значи да је сем бонова ломбардирано још 90

„милиона динара, од чега је лако могућно. један део комунал-

них обвезница.

Дужници у текућим рачунима су опали за неких 40 милиона динара. То су контокорентни послови, у првом реду са афилираним индустријским подузећима па је добро да дужници нису више у порасту. Извесна · резервисаност одговара данашњим привредним приликама.

ЖХипотеке су порасле за 10 милиона динара. Кад буде решено питање пласирања хипотекарних обвезница а то ће бити по извршеној стабилизацији динара, могућност за пласирање хипотекарних обвезница биће повољна. Онда ће и ангажмани ове'пословне“гране ићи у стотине милиона. Хипотекарни и комунални посао Прве хрватске штедионице играће једног дана исту ону улогу коју је играо пре рата.

Збир активних кредитних операција Прве хрватске штедионице износи концем“ прошле године преко две