Народно благостање — додатак

милијарде динара, док исте код Народне банке не износе ни милијарду и по. Према томе у кредитирању наше лривредне делатности улога је Праштедионице далеко већа него Народне банке. А и ломбардни посао Праштедионице прелази ту пословну грану Народне банке.

Према извештају Народне банке дознаке наших емиграната износиле су прошле године 739 милиона динара, према 887 милиона у 1929. години или за 148 милиона динара мање. Преко Прве хрватске штедионице дошло је протаде године емигрантских дознака за 415 милиона динара или за 50 милиона динара више него у 1929. години. То значи да не само преко половине емигрантских дознака долази преко Праштедионице него да њезина улога у тој пословној грани знатно расте и да добива доминантни положај. Поверење које се има у Праштедионицу одразује се ето и на емигрантским дознакама.

Чисти добитак без преноса износи 16.6 милиона динара или за 200 хиљада више него 1929. године. Получени добитак после обилне дотације резервном фонду и преноса од 14 милиона ка нови рачун омогућава исплату дивиденде ол 16% као и прошлих година.

Рачун губитка и добитка за последње 4 године овако изгледа :

Приходи 1930. г. 1929. г. 1928. п.. 1921. Г. у хиљадама динара

Камате 41.9 48.1 27.4 39.5 Лобитак филијала

и провидба 35.5 32.5 45.6 43.1 Приход од кућа 6.5 S. 4.8 4.5

расходи Камати 42.6 36.4 30.2 32.4 Порези и прирези 5.2 6.1 5.0 4.5 Плате 16.4 16.9 16.5 16.8 Управни трошкови 6.3 5:2 5.4 5.4 Отписи 2.9 5.3 4.4 5.0 Чисти добитак 16.6 16.4 16.3 16.8

Рачун губитка и добитка не пружа потпуну слику. Приходи и расходи филијала нису детаљно изложени. То се већ види и по томе што су издатци на каматама исказани за 42 милиона динара што је немогуће код уложака од 2 милијарде динара јер би то значило да Праштедионица плаћа само 2% камата на улошке, У рачуну добитка и губитка исказан је само коначни добитак, односно губитак поједине филијале и то заједно са провидбом, тако да мањка прави преглед. У рачуну губитка и добитка изнесени подаци односе се само на пословање централе. То се види и по отписима који су исказани само са 2.8 милиона иако су стварно износили 5,3 милиона, јер на отписе филијала отпада 2,5 милиона.

Приходи на каматама централе износили су 1929. године 48,1 милион а расходи 36.4 милиона пак је по томе резултирао активни салдо од скоро 12 милиона. 1930 године приходи на каматама износили су 47.9 милиона а расходи 42.6 милиона пак је по томе активни салдо износио само 6 милиона. Добитак филијала дотично провидба били су већи за преко 3 милиона и то у првом реду услед провизије код комуналних зајмова. Издаци на порезу били су за 1 милион мањи, приходи од кућа 1 милион већи а како су и отписи смањени за преко 2 милиона пословни је резултат 1930 године ипак повољнији од резултата 1929 године.

· Под крај прошле године јаче је снижен каматњак на улошке. Сада се спрема поновно. снижење. У извештају се наглашава да ће се ресултат снижења уложног каматњака осетити тек у биланци за 1931. годину. .

75

HRVATSKA BANKA D. D. — ZAGREB*)

Ukupna suma bilance Hrvatske banke per 31. decembra 1931. godine izkazana je sa 440 miliona dinara. Međutim kad odbijemo pozicije koje se nalaze u istom iznosu u aktivi i pasivi i koje samo mogu značiti eventualne obaveze, dotično koje sa bilancom u užem smislu reći nemaju ništa zajedničkoga, ukupna bilanca iznosi nešto oko 290 miliona dinara. Dionička društva sa područja austrijskog, mađarskog i hrvatskog trgovačkog prava u svoju bilancu, bar ne u glavnu kolonu, ne unašaju pozicije. kao „garancije” „Vjerovnici u efektima u pologu” ili „Vjerovnici po mjenicama u pologu”.

Kad smo pročistili bilancu od onih pozicija koje u bilancama prečanskih novčanih zavoda ne nalazimo i kad smo po tome stvorili podlogu da možemo vršiti upoređenja sa bilancama drugih zavoda, našli smo da Hrvatska banka bilancira sa 200 miliona dinara. Po tome ona bi po volumenu svoje bilance dolazila u red naših većih zavoda. Međutim, i to moramo naglasiti, njezina je uloga na našem novčanom tržištu mnogo veća nego što to izgleda po bilanci. Prvo što ona pored filijale na Sušaku koja baš nema bog zna koliko posla, čitavo poslovanje koncentrira na jednom mestu pa po tome iznos od skoro 300 miliona dinara :dolazi jače do izražaja. Drugo što joj njeno iako zaleđe na Banca Commerciale Italiana daje.jednu naročitu. poziciju. A treće je van svake sumnje da je upravo Hrvatska banka bila onaj zavod koja je ponudama jeftinijih kredita najviše doprinela da je kamatna stopa na zagrebačkom tržištu u poslednje dve godine u konstantnom opadanju.

Ukupna bilanca Hrvatske banke iznosila je bez pro i kontrastavaka 120 miliona dinara. Koncem 1929. godine ukupna suma bilance iznosi nešto oko 250 miliona dinara ili dvostruko od iznosa krajem 1928. godine. Koncem 1930. godine ukupna bilanca iznosi oko 290 miliona dinara. Porast u 1930. godini iznosi samo 50 miliona prema nešto preko 100 miliona u 1920. godini. Budući da su Hrvatskoj banci, s obzirom na usku vezu koju podržava sa Banca Commerciale Italiana, stajala i prošle godine na raspoloženje znatna sretstva, to se uspoređenje razvitka poslova ima u prvom redu pripisati intenciji zavoda, da viae ne forsira sa poslovima u onoj meri kao što je to bilo u 1929. godini. Osim sušačke filijale, nove filijale nisu osnovane. Imalo se je u vidu osnivanje nekoliko filijala, u prvom redu u Beogradu. Ali razvitak privrednih odnošaja uslovio je izvesnu rezerviranost tako, da se sa otvaranjem novih filijala, ako do toga uopšte dođe, mora još neko vreme. pričekati. -

Bilanca za poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1930. 1929. 1928. 1927. Blagajna 36.374 33.302 13.204 6.006 Efekti 1.812 2.233 5.550 1.272 Mienice 54.089 34.564 21.886 2.112 Dužnici 189.125 163.226 70.336 19.880 Nekretnine 6.312 6.194 5.483 5.432

Pasiva Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Reserve 2.860 2.842 2.830 2.810 Ulošci . 130.359 130.681 91.562 11.643 Vjerovnici u stranoj valuti

valuti 132.457 82.606 — __ Dobitak (bez prenosa) 287 183 20 116

· Prošle godine Hrvatska banka plasirala je oko 50 miliona dinara novih kredita. To je s obzirom na privredne prilike za prošlu godinu jedan znatan iznos. Od tih 50 miliona dinara otpada 20 miliona na eskont menica koji sada iznaša 54 miliona dinara. U tekućim računima plasirano je 26 miliona dinara novih kredita.: Potraživanja na tim računima su za preko tri puta veća

*) Za 1929. g. bilans je analiziran u dodatku „Nar. Blagostanja od 21. juna 1930. g. br. 25, str. 113, a za 1928. g. u broju

Га str. 571, od 7. septembra 1929. god.