Народно благостање — додатак

да danas, vodeći računa о рготепјепој kursnoj vrednosti dinara, još uvek nije dostigla ranije visine. Godine 1928. nominala akcije povišena je od 100 na 200 dinara tako da je danas podeljena glavnica na 60.000 akcija po nominalnoj vrednosti od 200 dinara. Beogradska trgovačka banka ima staru i dobru praksu da svoje rezervne fondove svake godine u veoma izdašnoj meri dotira. Tako su rezervni fondovi, koji su 1927. godine iznosili još 6,45 miliona dinara, u 1930. godini porasli na 8,42 miliona dinara. Bančin fond za činovnike popeo se od 80.000 na 100.000 dinara. Sem toga banka iskazuje 1929. godine i fond za razlika na kursu hartila od vrednosti u visini od 2,5 miliona dinara. 1930. godine taj se fond povećava na 2,6 miliona dinara. Prema tome, svi fondovi zajedno iznose preko 11 miliona dinara. Ako uzmemo u obzir da glavnica iznosi 12 miliona dinara, onda dostižu fondovi bančini preko 90% njezine glavnice; a njezina sopstvena sredstva 23 miliona dinara. Prema 1927. godini to je povećanje od preko 11 miliona dinara. Ulozi na štednju u stalnom su porastu: od 21,9 miliona u 1927. godini porasli su u 1928. godini na 25,8 miliona, a u 1929. god. na БЛ, miliona dinara. U poslednjoj godini porast je nešto sporiji, što je analogno privrednoj situaciji a drugo zbog znatnog spuštanja kamatne stope. I taj mali porast, koji vidimo u 1930. godini od nešto preko 200.000 dinara, smatramo kao ” veoma povoljan znak, jer je veliki deo srbijanskih novčanih zavođa pokazivao u poslednjoj godini opadanje uloga na štednju. Sem uloga na štednju Trgovačka banka iskazuje još i račun, koji nosi ime „žiro račun i tekući računi”. Mi smo prilikom analiziranja bilansa za 1929. pa i za 1928. godinu kritikovali način vođenja tog računa i objasnili razliku, koja postoji međ jednim i drugim računom. Ova je pozicija, prema poslednjim trima godinama, u porastu i ako još nije dostigla onu visinu koju je imala u 1926. godini, kada je bila rekordna. Potraživanja stranih korespodenata koja u 1928. i 1929. godini nisu iskazana, pojavila su se u 1930. godini sa neznatnim iznosom od 109.000 hiljada dinara. Od svih tuđih sredstava kretanje reeskonta kod Narodne banke pokazuje najinteresantniju sliku; od 7,5 miliona, koliko je iznosio 1927. godine, smanjen je ma 620.000 dinara u 1928 .godini. To je bilo u doba kad se banka gušila u novcu. U 1929. godini reeskont je povećan na 5,6 miliona, a u 1930. godini porastao je za preko 100% na 11 miliona dinara. Reeskont kod Državne hipotekarne banke, koji je 1927. godine iznosio 1,95 miliona dinara, u narednim godinama više nije iskazan. Iz gornje tablice možemo videti, da su strana sredstva, kojima banka raspolaže, u 1927. godini iznosila 39,4 miliona dinara. U 1928. godini ona su se smanjila na 33,6 miliona, ali su u 1929. godini porasla na 41 milion dinara; u poslednjoj 1930. godini povećana su za 7 miliona i iznose 48 miliona dinara.

Odnos sopstvenih i tuđih sredstava veoma je povoljan: felacija je 1:2. A ukupna sredstva, kojima banka raspolaže iznose preko 72 miliona dinara.

iPlasman {ih sredstava pokazuje nam bančina aktiva. Najveća pozicija u bančinoj aktivi su hartije od vrednosti, koje iznose 23,48 miliona dinara. Povećanje te pozicije išlo je vanrednim fempom; ako pogledamo gornju tablicu, onda vidimo, da su još pre 4 godine iznosile 7,8 miliona a krajem 1930. godine već {ri puta više. 1928. godine hartije od vrednosti bile su treća najveća pozicija, a bile su za polovinu manje no što su krajem 1930. godine; 1929. godine one su porasle na 21 milion i zauzimaju prvo mesto u aktivi; to su mesto održale i u 1930. godini.

I kod ove pozicije mi smo već dva puta stavili svoje primedbe. Kazali smo, da bi se s obzirom na visinu fe pozicije u godišnjem izveštaju morala podneti jedna mala specifikacija fih papira, kako bi svi akcionari pa i cela javnost mogla da ceni bar od prilike, njihov. bonitet. Baš kod hartija od vrednosti mogućna je velika razlika između efektivne vrednosti i one koja se pokazuje u bilansu.

U analizi bilansa za 1928. i 1929. godinu kazali smo, da je Beogradska trgovačka banka plasirala jedan veliki deo

77

svog obrinog kapitala u hartije od vrednosti, u koje se inače plasiraju samo gotovine raznih fondova. U tome je možda ona. prošle i pretprošle godine bila pionir; danas vidimo, a naročito. kod posmatranja bilansa za 1930. godinu ostalih novčanih zavoda, da su one tom primeru u veliko sledile. To je jedan tipi-. čan pojav za vreme privredne depresije, odnosno za prelazno stanje u kome se nalazimo. Da Beogradska trgovačka banka u 1930. godini nije povečala još i razne kredite, naročito po tekućim računima, mi bismo mogli konstatovati, da je ona te godine postala rentijer. Prema dobivenim autentičnim informacijama, Beogradska trgovačka banka raspolaže hartijama od”

'vrednosti, koje su prvoklasne i pupilarno sigurne. One su za ~

akcionara i ulagača vanredno obezbeđenje. Nama izgleda da će Beogradska trgovačka banka tom svojom politikom da se razvije u tipičan depozitni zavod. Ona će i u tom pogledu biti prva.

Krediti dati na menice bili su 1927., 1928. i 1929. godine druga najveća pozicija u bančinoj aktivi. Oni su se u 1928. БО- _ dini prema 1927. snizili za oko 600.000, ali su u 1929. godini porasli na 18,8 miliona dinara. U 1930. godini sniženi su za oko. 100.000 dinara, te iznose 18,7 miliona. Ali ova pozicija više nije druga, nego treća. Na njezino mesto došli su krediti, dati po te-. kućim računima, koji iznose 19,5 miliona dinara. Sve od 1927. godine pa na ovamo, imali smo kod tih kredita opadanje od. 18 miliona u 1927. godini na 15,3 miliona u 1928. 1 na 12,3 miliona | u 1929. godini. To je značilo da je banka likvidirala razne svoje angažmane, odnosno bežala od njih. U 1930. godini povećan je. · iznos za 7 miliona dinara. U tu poziciju je verovatno ubrojen i. zajam, koji je u toku 1930. godine odobrila Beogradska #20-' vačka banka Beogradskoj Opštini a u visini od 3 miliona dinara (kao deo opšlinskog zajma od 75 miliona dinara, koji je · Beogradska opština sklopila sa beogradskim bankama). Е

Krediti dati na ime zaloga (pre svega na hartije od vred- | nosti) u 1930. godini smanjeni su za oko 500.000 dinara, a iznose 2,5 miliona. iskazana vrednost rezervnog fonda nepromenjena je u 1929. godini i iznosi 4,7 miliona. Вапстпе пеpokretnosti su u bilansu, posle otpisa iskazane sa 2,4 miliona; u te nepokretnosti pre svega se ubraja bančina palata, i svake: zna da se u foj poziciji kriju velike tihe rezerve bančine. Na-" meštaj je otpisan u celosti a iskazan sa jednim dinarom. 5

Bruto dobit iznosi u 1930. godini 6,6 miliona dinara, te je · prema 1929. god. smanjena za 400.000 dinara. To se objašnjava smanjenim prihodima od kamata i provizija. Dubiozna potražiА koja su u 1929. godini otpisana za 315.000 dinara, iznose

u ovoj godini 100.000 dinara. ·

Čista dobit iznosi 2,14 miliona dinara. Od toga otpada na, dividendu 1,5 miliona dinara prema 1,8 miliona u 1929. godini, · što čini po akciji za 1920. godinu 15%, a za 1930. godinu 12,59%...

Uprava Beogradske trgovačke banke sastavljena je od sledeće g. g.: Pretsednik: Stevan J. Jovanović-Resavac trgovac; potpretsednik: Dobra S. Petković, advokat; Tanasije Zdravković trgovac, Dimitrije Mirković izvoznik, Mladen I. Obradović . trgovac, Pavle J. Matić trgovac, Dobrivoje T. Lazarević trgo=. vac; direktor: Dimitrije Bogojević; a nadzorni odbor: pretsednik: Toma Radenković trgovac, potpretsednik: Franja Bailoni. industrijalac; Milan Parivodić direktor Narodne banke, Aron. Alkalaj gl. sekretar Drž. hip. banke, Žika S. Popović trgovac. ,

FABRIKA SAPUNA „MERIMA” D. D. — HRUŠEVAC*)

Među našim industrijskim preduzećima, fabrika sapuna „Merima” gotovo je prva objavila svoje završne račune kao i izveštaj o radu u 1930. godini. Ona je već 22. februara održala svoj godišnji zbor akcionara. Pošto smatramo, da su privredne prilike ili bolje rečeno privredne neprilike i njihove posledice

*) Za 1929. godinu bilans je analiziran u dodatku NAI rodnog Blagostanja” broj 41, strana 177, od 11. oktobra 1930, godine, ИЕ