Народно благостање — додатак

зе је fabrika „Merima” oprostila kredita (mnogo skupljih) kod privatnih novčanih zavoda i da se u зуе većoj meri služi kreditom Narodne banke, koji je svakako jeltiniji.

Kod „Merime” postoji još jedan specijalitet, koji se ne može dovoljno pohvaliti. Sve instalacije, nepokretnosti, roba, polufabrikati, mašine i 1. d. izvršene su vlastitim sredstvima, tako da se tuđim sredstvima finansiraju jedino dužnici Tabrike.

Ako pogledamo bilansiranu vrednost nekretnina, mašina, nameštaja, alata i pribora, laboratoriuma i kartonaže, onda pri-

mećujemo, da se je ona prema 1927. godini smanjila od 9.4 mi--

liona na 5.59 miliona dinara — kao posledica snažnog Otpisivanja. Tome na suprot pak je porasla iskazana vrednost SirOvina, maferiala, polujabrikata i gotove robe od 3.64 miliona u 1927. na 6.47 miliona u 1930. godini — pre svega zbog kozmetičkog odelenia, koje je osnovano u 1928. godini i zbog većeg stoka polutabrikata.

Dužnici su prema 1927. godini porasli u 1930. godini za 1.3 miliona dinara, a prema 1929. za nepunih 300 hiljada. To je relativno veoma malo i dokazuje, da je preduzeće u pogledu kreditiranja veoma rigorozno. Da iznose dužnici već dve godine skoro mepromenjeno nešto preko 6 miliona dinara, dozvoljava pomisao, da su to 'krediti, odobreni stalnim fabričnim komitentima, koji su poznati i kod kojih je riziko dubioza veoma malen. Ali pošto ima „Merima” već po samoj branši veoma mnogo mušterija, nepoznatog platežnog kapaciteta, to опа svake godine veoma rigorozno oOlpisuje svako i najmanje sumnjivo potraživanje. Tako je a 1930. godini otpisano od dužnika, tekućih računa i „raznih osoba” svega 662 hiljade dinara, a od već OtDisanih potraživanja naplaćeno je poslednje godine 80 hiljada dinara. Za četiri godine tako je otpisano svega 1.9 miliona dinara, a naplačeno 233 hiljade, što čini 13%.

“Iz računa gubitka i dobitka vidimo, da su u 1930. godini znatno smanjeni režijski troškovi. Tako i mora biti u godinama privredne depresije. Ušteda na ovim troškovima iznosi 500 hiljada dinara, a ukupan iznos je 2.20 miliona dinara. Amortizacija nepokretnosti i mašina ie u 1930. godini za preko 100% veća no u 1929. godini i iznosi 1.14 miliona dinara. | to je veoma pravilan i mudar postupak.

Bruto prihodi iznose u 1930 .godini 5 miliona dinara, te su prema 1929. godini za 800 hiljada dinara veći; prema 1927. godini porast iznosi skoro 2 miliona dinara.

Čista dobit je iskazana sa 895 hiljada dinara, od čega je 800 hiljada na raspoloženje akcionara, a 95 hiliadđa dotiraće se rezervnom fondu. Prve dve godine života kao akcionarsko društvo nije plaćena dividenda; postignuta čista je dobit bila upotrebliena u potpunosti za ojačanje fondova. U 1929. godini pristupilo se isplati 6% dividende, a uspeh rada u 1930. godini omogućio je diviđendu, koja je za sadašnje prilike više no odlična i koja iznosi 8%.

Upravu „Merime” sačinjavaju sledeća gospoda: pretsednik Ilija P. Mihajlović, potpretsednik Hista Pantić, a članovi su: L:St, P. Mihajlović, Stevan Nikolajević, Vaclav Kužel, Шја Капkić i Aks. S. Martić; u nadzornom odboru nalaze se g. g.: Čeda Ćović, Svet. Vučković i Milutin Budinović.

ЧЕСКОСЛОВЕНСКА. БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБУ)

Ческословенска банка је на најбољем путу да ce y најкраћем времену развије у новчани завод јачих димензија и да постане финансијска концентрациона тачка чешкословенског живља наше државе. За разлику од неких наших већих новчаних завода који се ослањају на велике новнане институције Чехословачке, Ческословенска банка ослања се једино на чехословачки живаљ, који је стално насељен у нашој држави. Према томе њу можемо убрајати међу чисто домаће заводе.

#) За 1929. год. биланс је анализиран у. додатку „Народног Благостања“ од !. марта 1930. год. број 9. страна 41., а за 1928, год. у 45 броју, страна 743 од 14 дец. 1929. године.

79

Ческословенска банка основана је 1921. године у Дарувару, по тамошњим Чехословацима. Затим оснива филијалу у Беловару и експозитуру у Херцеговцу. Међутим развитак послова приморао је банку да се етаблира у Загребу, камо је 1929. године пренела и централу. Од доласка у Загреб датира и јачи развитак завода.

Прошле године преузета је Словенска банка у Шиду, и претворена је у филијалу. Тако Чехословенска банка има данас већ 4 филијале односно експозитуре.

На главној скупштини која је одржана дне 8. марта 5. тачка дневног реда гласи: „Питање фузије са словачким заводима“. 1е фузије у начелу су закључене и сада ће се порадити на њиховом остварењу. Колико смо информирани ради се о фузији са следећм новчаним заводима:

ау Сремско-словачка банка у Илоку са филијалом у Ердевику;

67 Ковачичка ратарска банка, Ковачић са филијалама у Падина и Словачки Арадац, и

u) Петровачки штедионица, Петровац, са филијалама у Пивница, Селенче, Кишац и Нови Сад.

Овим фузијама, Чехословачка банка добиће — у претпоставци да се филијале горенаведених завода претворе у филијале, дотично експозитуре Чехословенске банке, десет нових филијала односно експозитура. По броју филијала, Мехословенска банка доћи ће међу прве наше новчане заводе.

Ова три завода са којима би се фузија имала извршити у скоро време, имају дионичку главницу од 1.959.000 динара. Њихови улошци износили су концем 1929. године вето преко 25 милиона динара а укупна сума њихових биланса износила је концем 1929. године динара 36 милиона. По томе, по извршеној фузији, можемо очекивати знатан пораст укупне билансе а нарочито уложака. Водећи рачуна ·) природном порасту у билансама чехословенских завода, можда већ кондем 1930. године укупна сума билансе свих завода који ће се окупити око Чехословенске банке изно сиће 100 милиона а улошци којих 70-80 милиона динара.

Укупна сума билансе за 1930. годину износи 52.2 милиона динара према 39.4 милиона концем 1929. године. По- | раст по томе износи 13 милиона динара. Како је у току 1929. године преузета Словенска банка у Шиду билансирала концем 1029. године са 3.9 милиона то видимо, да главни део пораста долази од деловања саме Чехословенске банке а не. од фузија. Ретко који наш новчани завод показује ове неко: лико последњих година тако јак развитак. Биланса од 1930. године готово није за успоредити са билансом од пре 4—5 година. |

Биланса за 4 последње године овако изгледа:

Актива 1930 па 10295 1928. 5. [920 5 у хиљадама динара

Благајна 1.813 894 833 885 Новчани заводи 4.387 2.863 2.180 1.972 Балуте и девизе 371 330 176 220 Ефекти 973 234 95 50 Менице 22.869 13252 9.699 7.855 Дужници 20.274 20.802 16.025 13.008

Пасива Главница 5.000 5.000 2.500 2.500 Резерве 1.129 1.030 506 468 Улошци на књижице 34.469 25168 20.866 20.177 Веровници 1.524 491 693 289 Добитак 766 · 394 386 373 Укупна биланса Бо Та 301474, |) 29:61 23.993

Улошци су порасли за скоро 9 милиона динара. Во'дећи рачуна о томе да је прошле године преузета Словенска