Народно благостање — додатак
86
сли за. 11,8 милиона динара односно за пуних 12%; док су депозити по текућим рачунима опали за скоро 20%. Значи дг је пораст уложака већи но што би износило њихово укамаћење у току 1930 г. Значи да се на партији уложака на штедњу формирао нов капитал; док је смањен обртни капитал трговаца и индустријалаца.
Кад се има у виду да је укупна пасива Панчевачке пучке банке у 1930 години (према 1929. години) порасла за непуна два милиона динара, а да су депозити порасли за преко 8 милиона, онда излази да су остали извори обртног капитала морали бити смањени.
, То је било са ставком повериоци, која је смањена од 6,6 на 6,4 милиона динара. Панчевачка пучка банка ради у главноме са својим сопственим капиталом (који износи 15,35 милиона дин.: 10 главнице и 5 резерве) и депозитима у износу од 121,8 милиона динара. Једино се још користи есконтом, вероватно код Народне банке, и то са 6,8 милиона динара у 1930. години — према 7,5 у 1928. години. Панчевачка пучка банка по пасивним својим пословима једна је од најчистијих депозитних банака у Југославији, јер остали извори обртног капитала сем сопствених сретстава
привредници су свакако у 1930 години примили за своју привредну делатност толико мало да можда нису могли да истерају ни трошкове, али зато је остала непокретност и пољопривредни инвентар. А Панчевачка пучка банка истиче да је још увек цена земљишта у Доњем Банату — и ако нешто опала према прошлој години — толико висока да ни у колико не одговара приносу од пољопривреде. Сељак још увек плаћа земљиште по цени која се као капитал не може укаматити ни са 1% из пољопривредног газдинства. Док у индустрији вредност непокретности иде паралелно са рентабилитетом, дотле у пољопривреди, нарочито где је сељак, по старом искуству цена земљишта пада много спорије од пољопривредног газдинства. Ту солидност пољопривредника као дужника, коју „Народно Благостање“ истиче од свога постанка, потврђује још један податак који нам пружа годишњи извештај Панчевачке пучке банке. Наиме од 28.465 комада меница плативих од !. јануара до 31. децембра 1930. године, свега је 310 комада морало бити протестирано ради неисплате и од тога је 265 накнадно уређено, тако да је 45 остало да буде наплаћивано судским путем. То није ни 2% |
и уложака, износе свега 1,4% укупне пасиве.
Опадање активних послова по текућем рачуну стоји у неколико у корелантној вези са опадањем и депозита по
АКТИВА ПАСИВА 8 Ф Вредносни Е вз : 5 Е У за
Е 5 i папирп, Е S а Е | 8. = 9 На 5 58 5
= o bi |S} = e = о а 5 2 6 E 5 = Б = <
x о Е купони н el m 95 o Е 2 = Бо “8 85 a 5 = монете = == КЕ ~ > = Mo же =- =.
у хини љада ма круна 1921 5.042 21.912 6.482 12.043 58.170. 6.000 3,130. 28.851 6.740 10.107 1,635 58170 1.080 у хиља дама дина ра
1922 1.182. 10.032 1.826 8629 24947 2,500 1.787 10.987 3338 5,142 698 24.947 4%0 1923 1489 10.932 1 730 7617 27.846 2.500 1.845 14,804 2.660 4.263 1.027 27.846 700 1924 4.444 14.673 1.755 21 520 48. 64. 5.070 3077 25784 3.493 8.613 1.657 48.664 1.400 1925 6738 25772 1.776 28.658 67.698 5.000 3.204 52.725 3.430 871 1.677 67.998 1.400 1926 17, 13 39606 2.156 53788 106855 5000 3332 76.268 6.542 1248% 1.764 106.85 1.400 1927 8.916 54.138 3.745 60.403 133,996 10000 4.925 102.151 6.355 . 7.480 1.767 133.996 1.400 1928. 12.414 53.850 4.243 59.380 136430 10000 5.059 102.794 7.557 7.496 2075 136.430 1.750 1:29 15537 60749 4,339 6252 14675: 10.000 5.187 113.428 7,309 6.65: 2.411 146.751 200 1930. 16610 70.212 6.111 51832 148,612 10.000 5.349 121.806 6.556 6,455 2.4:1 148,12 2,000
Та су њезина средства подељена у главном на четири, истом рачуну — доказ да се необично срозао обртни ка-
позиције: есконт на 70.2 милиона динара, дужници на 51,8 милиона динара, готовина 16,6 милиона и сопствене хартије од вредности, купони и монете 6,1 милион динара (некретHHHe износе 3,4 милиона динара непромењено већ пет година). На челу стоји ексонт. По том послу су муштерије пољопривредници, занатлије и мањи трговци; али свакако у главном пољопривредници. То је све до половине 1930. године био најинтересантнији банкарски посао, с обзиром на привредну депресију, која је била захватила трговину и индустрију тако да су готово све наше веће банке из Jyгославије отвориле O у Војводини ради обављања тога посла,
Криза појединих грана земљорада није умањила есконт, на против он је повећан код Панчевачке пучке банке према прошлој години за 16 милиона односно за 14%, док су текући рачуни смањени од 62 на 51,8 милиона за 17%. Изгледа мало необично на први поглед да Панчевачка пучка банка развија и даље посао са меницама, који као што рекосмо у главном тангира пољопривреду, и ако се сматра да је у 1930. години ова дошла у много тежу кризу него индустрија и трговина, (док се редуцира посао према последњима који тек посредно могу бити повучени у депресију). Па ипак је то врло разумљиво. Трговина је много осетљи-
вија; код ње су губитци много катастрофалнији. Код по-|
љопривредника је супстанца много јача него код трговца. На пример трговци пољопривредним производима могли су у ланској години изгубити целокупан свој капитал, Пољо-
питал трговине и обим њезиних послова.
Ми смо већ раније истакли да се Панчевачка пучка банка одликује врло великим и врло марљивим неговањем ликвидитета. Она стално одржава велику благајну — преко 12% од укупне активе. На дан 31 децембра 1930. године њена благајна је износила 16,6 милиона динара. а то је више но што износи обртни капитал нарочито једне средње банке у провинцији па и у Београду.
Пада у очи да сопствене хартије од вредности систематски расту; оне су скочиле од 3,7 милиона. 1927. године на 4,3 милиона 1929. и 6,1 милиона 1930. године. Последњи пораст долави искључиво од државних хартија од вредности,
Како је Панчево још увек јак извозни центар пре свега из саобраћајно-техничких разлога, јер лежи на Дунаву, друго због тога што је финансијски центар Доњега Баната, а пошто се Панчевачка пучка банка бави у великом обиму финансирањем извоза, то готово свакодневно долази диспопент Панчевачке пучке банке на београдску берзу. Тако да се она по својим девизним пословима може сматрати за београдску банку. Али се не може знати у ком ће правцу она отпочети своју пословну експанзију. Уосталом Доњи Банат се постепено индустријализира, индустрија штирка је прешла у врло јаке стране руке; Французи подижу индустрију стакла, а једна индустрија повлачи другу за собом и тако је врло лако могућно да ће она моћи у новој индустрији свога реона наћи пуну запосленост свог обртног капитала .