Народно благостање — додатак

ОЕКОКМТМА 1 TRGOVAČKA BANKA A. D. — BEOGRAD*)

Po personalnoj struktari svojih organa Diskontna i trgovačka banka ima sličnost sa Vračarskom zadrugom i njoj je cilj uprava imaovinom familije, čiji su članovi njezini osnivači. Ali ne samo da je ukupnost akcija u rukama njezinih osnivača, već je za ljude, koji poznaju izbliže prilike na beogradskoj čaršiji, notorna stvar da su oni samo jedan deo svoje imaovine uložili u Diskontnu t trgovačku banku. Veliki deo njihove imaovine nalazi se uložen u gotovinu i u hartije od vrednosti. Ta je činjenica bila od uticaja na razviće poslovne politike Diskontne i trgovačke: banke. Stara je stvar da je svaki rentijer pola berzijanac. Rentijer po prirodi stvari prati berzanske kurseve i izveštaje sa berzanskih sastanaka, čita prognozu O razviću kurseva i s vremena na vreme proda po koji paket papira, da ih kupi docnije jeftinije. Tako se vežba u berzanskom poslu. Osnivači Diskontne i trgovačke banke kao imaoci hartija od vrednosti bili su još pre njezine pojave vezani za berzu, te je pojamno, da je banka veliki deo svoje delatnosti takođe upravila ka: berzi. To se ne vidi na prvi pogled iz samih završnih računa, već kad se pažljivo pročita ceo godišnji izveštaj.

U svom godišnjem izveštaju za 1930. godinu objavila je uprava statistički pregled rada podeljen u pet grupa, od koje su najvažnije: efekti, eskont, ulozi na štednju i tekući računi. Po toj statistici efekti pokazuju u toku 1930. godine obrt od 56,7 miliona dinara, dok na primer eskont pokazuje samo 20 miliona dinara. Znači da je u hartijama od vrednosti banka napravila mnogo veći obrt nego u eskontiranim menicima. Dalje, statistika pokazuje da je· obrt po tekućem računu u 10930. godini bio 120.3 miliona dinara, a to je skoro samo 150% više no što je obrt u hartijama od vrednosti. Kad se ima u vidu koliko je pokretan jedan tekući račun i koliko se može da obavi transakcija preko njega za godinu dana, onda se može da razume šta znači obrt od 56 miliona dinara u efektima pri obrtu od 120 miliona dinara po tekućem računu. I to nije sve.

Prava slika poslova Diskontne i trgovačke banke može da se dobije u tome kad se sazna kakve su vrste poslova obavljene po tekućem računu. Veliki deo njezinih potraživanja po tekućem računu pokriveno je hartijama od vrednosti. Ta su potraživanja berzansko-bankarski dvojakog porekla: jedna su [отbard, a druga su repor. Zaloga preko tekućeg računa znači da komitent želi da periodično podiže hartije i vrši transakcije efektima, značk da. su komitenti ljudi koji se sami bave trgovinom hartije od vrednosti. Mi smo u analizi Diskontne i trgovačke banke za 1929. godinu istakli da ona preko tekućeg računa obavlja i repor. Ona ima mogućnosti da vrlo velike svote plasira u repor i vrlo veliki broj beogradskih berzijanaca nalaze se međ njenim mušterilama. Ako uzmemo dakle da od ukupnog obrta po tekućem računu od 120 miliona dinara najmanje polovina pada na obrt na osnovu. hartija od vrednosti, bilo za račun

lombardnih komitenata bilo putem repora, onda izlazi da od

ukupnog obrta po: aktivnim kreditnim operacijama. od: okruglo 200 miliona. dinara 120 miliona dinara pada na hartije od vrednosti bilo za sopstven račun bilo za račun komitenata po tekućem računu i berzijanaca. Očigledno да se banka sve više specijalizira na poslu sa: hartijama od vrednosti i to u vezi sa berzanskim operacijama. Nije potrebno da naročito ističemo da је to najbolji posao i po sigurnosti i po likviditetu od sviju regularnih bankarskih poslova. Po sigurnosti zbog toga što dolaze u obzir samo pupilarno sigurne hartije. A po likviditetu zbog toga što. je repor sam po sebi najlikvidniji posao.

Račun izravnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Blagajna 350 1.035 1.193 1.145

Menice 2.055 2.575 3.479 4.357

*) U 1930. godini analizirano u br. 10. od '8. III. 1930. str. 45, a u 1929, godini analizirano. u br, 120. od 27. IM. 1929 str, 184,

67

11.882

Tekući računi 13.517 16.464 · · 10.417 Etekti 192 4.440 4,240 5.408 Zajmovi na zaloge — — 887 708 Razno 165 136 603 · 586 Nepokretnosti — — 295 289 inventar po otpisu 57 52 47 59 Pasiva Glavnica 5.000 10.000 10.000 10.000 Rezervni fond 84 418 1.092 1.613 Pensioni fond 16 32: 42 54 Ulozi na štednju 3.422 3.206 3.899 4.277 Tekući računi 7.617 10.319 6.369 6.560 Васип gubitka 1 dobitka. Rashodi Kamata — — g10 668 Otpisi 235 187 590 339 Troškovi 572 758 693 545 Dobit 246 616 467 511 Prihodi Kamata 193 829 1.810: 1.421 Provizije 533 418 381 208 Кагпо 100 107 469 500 Kursna razlika 269 260 — Dividenda — — — 5%

Gornja tablica nam pokazuje da banka ima sopstvenih hartija od vrednosti skoro 5 i po miliona dinara. To su državne hartije od vrednosti. Ako se ima u vidu da je najmanje polovina tekućih računa od 60 i po miliona dinara, ako ne i više, takođe pokriveno hartijama od vrednosti, onda izlazi da je najveći deo obrtnog kapitala bančinog zasnovan na pupilarno sigurnim državnim i drugim hartijama od vrednosti. Van svake je sumnje da su poslovi zasnovani na državnim hartijama od vrednosti najsigurniji i najlikvidniji oblik bankarskih poslova. Ali, rećiće kogod, oni su i najmanje unosni, a banka je za to tu da postigne što veću dobit. To je tačno i Diskontna i trgovačka banka sama priznaje u svom izveštaju da hartije od vrednosti daju prosečnu kamatu do 8%, a da repor (koji je ona uostalom u godini 1930. povećala prema 1928. za 50%) donosi 8 pa čak i samo 7%. Ali kako je prema iskustvu koje su imale banke za poslednje dve godine kod potraživanja neizbežan: gubitak to se može uzeti, da ostali aktivni poslovi donose 1—11| 2 manje no što je efektivno ukamaćenje a fime se razlika izmeđ manje rentablnog a više sigurnog plasmana sužava i približava nuli.

Drugo preimućstvo ovakvog plasmana leži u likviditetu, koji omogućava prelaz u druge poslove, kad se konjunktura bude popravila. Kod pitanja o tome da li se pri plasiranju novca veća pažnja treba da obraća bonitetu ili rentabilitetu, ima da odgovori kod akcionarskog društva akcionar: šta više volt ili dobro da spava i rđavo da jede ili rdavo da spava i dobro da jede. Prirodna je stvar da kod Diskontne i trgovačke banke kao familijarnogz poduzeća čiji su akcionari i inače гепtijeri preovlađuje težnja za što slađim snom, po cenu lošijeg kosta. Da bacimo jedan pogled na poslovnu strukturu i evoluciju Diskontne i trgovačke banke. Pre svega treba imati u vidu da je ona stara samo pet godina, — da je u 1925. godini otpočela svoju delatnost. Gornja tablica nam pokazuje da je ona u 1928. godini dostigla vrhunac razvića; u toj godini njezin obrtni kapital dostiže maksimalan iznos od 24 miliona dinara. Zatim nastaje obrt konjunkture u 1929., pri kojoj Diskontna trgovačka banka brzo saobražava svoju poslovnu politiku novostvorenom stanju odnosno pogoršanoj konjunkturi. Ona mnogo smanjuje u 1920. godini svoj obrtni kapital preko jedinog računa, preko koga je to njoj jedino mogućno, a to su tekući računi u pasivi (pošto su ulozi na štednju verovatno familijarni, pa se ne mogu ofkazivati). Mi smo u analizi bilansa za 1929. godinu već istakli tu činjencu, da se banka nalazi u stanju redukcije svojih poslova — posle iskustva koje: je doživela u periodu po-