Народно благостање — додатак

88

leta 1928. godine. Ali 1930. godina pokazuje nov polet, obrtni kapital se ponovo povećava za skoro milion dinara i to povećanjem sviju pasivnih pozicija kako uloga na štednju (od 3,9 miliona na 4,27 miliona dinara) tako i rezervnog fonda i fekućih računa (premda kod poslednje pozicije najmanje). Struktura pasive ostaje dakle gotovo nepromenjena (jer se, kao što vidimo, sve pozicije ravnomerno povećavaju). To isto važi za strukturu aktive — upravo promena je u toliko što se eskont povećava za skoro 900.000 dinara, a hartije od vrednosti za 1,200.000 dinara, dok se tekući računi smanjuju za skoro 1,400.000 dinara. Povećanje eskonta odgovara povećanju Sop'stvenih sreistava, a povećanje sopstvenih hartija od vrednosti došlo je kao posledica smanjenja tekućih računa. Tekući računi su opali verovatno zbog toga što se smanjio broj mušterija po lombardu hartija od vrednosti, te je sasvim logički da se ораdanje te pozicije aktivnih poslova naknadi povećanjem sopstvenim hartijama od vrednosti.

Kao naročiti specijalitet Diskontne trgovačke banke treba napomenuti rapidno povećanje njezinog rezervnog fonda (o tome će biti govora malo docnije kad budemo bacili pogled na račun gubitka i dobitka).

Bruto dobit je opala prema 1929. godini. Opadanje obuhvata obe pozicije ravnomerno: kamate i provizije. Ali i ako je bruto dobit smanjena prema 1929. godini, ipak je čista dobit veća za skoro 190.000 dinara (od 467 na 597 miliona dinara). To je došlo pre svega usled opadanja pasivnih kamata, zatim usled smanjenja otpisa i velike uštede u režiskim troškovima.

Diskontna i trgovačka banka deli ove godine prvi put dividendu od 5%., (25 dinara po akciji glasećoj na 500 dinara). Ona je mogla i u 1928. godini deliti istu dividendu, pa i u 1929. godini približno istu, ali ona to nije uradila, već je sve do ove godine celokupna zarada pa čak i celokupna tantijema unošena u rezervni fond. Rezervni fond iznosi 1,613.000 dinara odnosno 16% od poslednje glavnice. Formiranjem tolike rezerve "за pet godina, 2d kojih dve padaju na početne godine, koje su obično nerentabilne kod svakoga poduzeća, pa i bankarskog posla, a tri na nepovoljnu konjukturu za bankarski posao, odaje takođe težnju uprave za što boljim fundiranjem banke. To mogu da urade akcionari, koji ne žive od dividende. Redovno dotiranje za to vreme iznelo je samo 203.000 dinara, a sve ostalo su vanredne dotacije. Vrednost rezervnog fonda su (sem akcija Narodne banke) državne hartije od vrednosti.

Na kraju da napomenemo da Diskontna i trgovačka banka održava intimne veze sa nekoliko novčanih zavoda u inostranstvu, od kojih bi mogla, kad bi joi bilo potrebno, da povuče vrlo velike kapitale. Direktor Diskontne i trgovačke banke je g. David Jeušua, koji je evropski bankar i poliglot. Kroz desetak godina on će biti vodeći berzijanac na beogradskoj berzi.

PRVA PUČKA DALMATINSKA BANKA — SPLIT*)

U aktivi bilanse Prve pučke dalmatinske banke u Splitu za 1930. godinu nalazimo poziciju ,,VVrednostni papiri” sa iznosom od 25 miliona dinara, Od toga otpada:

20,063.028 din, na državne papire;

4,356.395 din. na papire koji kotiraju na domaćim berzama i

582.477 din. na razne ostale papire.

Dionička glavnica Prve pučke dalmatinske banke iznosi 10 miliona dinara. Rezervni fondovi iskazani su sa 4.5 тиona dinara. Po tome u državne papire plasirano je dvostruko više nego što iznosi dionička glavnica i 33% više nego što iznose sva vlastita sredstva sa kojima zavod raspolaže. A kad bi ostali novčani zavodi sledili primeru Prve pučke dalmatinske banke, sva diskusija o unutrašnjem zajmu bila bi

*) Za 1929. godinu bilans je analiziran u dodatku „Narodnog blagostanja” od 29. marta 1930. godine broj 13. str, 59, a za 1928, godinu u broju 36. od 12. oktobra 1929. god., str. 591.

suvišna. Potražnja na našim državnim papirima bila bi takova da bi mogla slediti emisija za emisijom. Naravno da bi kod takvog angažmana u državne papire, iznosi koji bi stajali na raspoloženje privredi bili mnogo manji nego što su sada i to bi opet nepovoljno delovalo na naše opšte prilike.

Bilansa Prve pučke dalmatinske banke pokazuje ı za prošlu godinu zameran razvitak. Ne tako rekordni kao 1929. ali ipak daleko povoljniji nego kod većine naših novčanih zavoda. Porast uložaka i verovnika iznost oko 7 miliona dinara prema 10 miliona u 1929. godini. Međutim ako imamo u vidu privredne prilike u 1930. godini i ako ih uporedimo sa prilikama u 1929. godini, onda porast poverenih sredstava za 7 miliona u 1930. godini za pojedini zavod ima veće značenje nego porast od 10 miliona u 1929. godini. Koliki bi zavodi bili sretni kad bi koncem 1930. godine mogli pokazati isti iznos uložaka kao i 1929. godine.

Ukupna bilansa Prve pučke dalmatinske banke iznosi 90 miliona. Ako odbijemo transitorne stavke i garancije ostaje preko 80 miliona dinara. Provincijalne naše novčane zavode koji bilasiraju sa tolikim iznosom možemo izbrojati na prste. Prva pučka dalmafinska banka ne samo što je najveći novčani zavod Dalmacije, odnosno na čitavom našem Primorju, nego je i jedan od najsolidnijih naših zavoda uopšte. Što se tiče likviditeta, držimo da ni jedan naš novčani zavod nije u tako povoljnim kondicijama Као Ргуа риска да танизка banka. Na uloške na knjižice u iznosu od 40 miliona dinara imamo gotovinu za 3.8 miliona a državne papire za 20 miliona. Naša tržišta efekata, bar što se tiče državnih papira, ipak toliko funkcioniraju da se 20 miliona dinara dade realizirati bez većeg potresa kurseva.

Bilanca za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1930. 1929. 1928. ·. 1027. u hiljadama dinara

Blagajna 3151 2.686 3.638 2.492 Menice 9.196 5.962 6.441 5.739 Efekti 25.001 | 18.922 · 11.690 9.481 Dužnici 41.899 44.806 34.385 33.776 Nekretnine 3.938 3.938 4.018 3.700

Pasiva Glavnica 10.000 10.000 10.000 10.000 Heserve 4.500 3.650 3.000 2.011 Ulošci 51.597 47.318 38.779 36.561 Vjerovnici 7.925 5.419 2.939 4.495 Кеезкоп! 6.754 7.228 с Dobitak 2.455 2.536 2.328 1.374 Ukupna bilanca 90.762 83.588 15172 67.526

Kako smo već naglasili ulošci su porasli za preko 4 miliona a sa verovnicima oko 7 miliona. Prema tome poverenih sretstava stajalo je na raspoloženju za 7 miliona više nego konсет 1929. godine. Reeskont je za pola miliona dinara manji, ma da je pozicija menica porasla za 50%. To znači da je zavod raspolagao znatnim likvidnim sretstvima i da nije bilo potrebno iskorišćavati reeskonti. Kod gotovine od 3.8 miliona dinara, zavod nije toliko upućen na reeskont osim da preko njega želi da proširi svoje poslovanje. -

Eskont menica je porastao od 5.9 na 9.2 miliona dinara. To je neobična pojava kod jednog novčanog zavoda na Primorju, gde je menica tako nepopularna i gde se svaki ozbiljni privrednik ustručava da je potpiše. Još pre 5 godina u eskont menica bilo je plasirano samo 3 miliona dinara. Potrostručenje eskonta menica moglo bi značiti da usled pogoršanja opštih privrednih prilika banka za svoja potraživanja traži meniću kako bi eventualne procese pre svršila nego što je to ako se dižu konto-korentne parnice. Pored toga kod eskonta menica ima se redovito dvojicu-trojicu od kojih se može tražiti pokriće.

· Prošle godine reeskont menica bio je iskazan za 6.8 miliona dinara a menična zaliha sa 9.2 miliona dinara. To bi