Народно благостање — додатак

značilo da su iri četvrtine menica reeskontirane. Međutim 1928. godine reeskont je bio iskazan sa 7.2 miliona a eskontirane menice sa 5.9 miliona. Po tome reeskont bi bio veći od eskonta. To daje naslučivati da su kao aktiva iskazane зато опе menice koje nisu reeskontirane i koje se nalaze u portfelju zavoda. Po tome, vodeći računa o reeskontu, koncem prošle godine bilo ie eskontiranih menica ukupno za skoro 16 miliona ili pet puta više nego 1926. godine. Izgleda da i dalmatinsko novčarstvo ide tragom novčanih zavoda ostalih krajeva i da forsira eskont теnica. To se vidi i po tome što su potraživanja po tekućem računu prošle godine opala za 3 miliona dinara.

Porast efekata iznosi 6 miliona dinara. 1929. godine porast efekata iznosio je 7 miliona dinara. Pozicija efekti u dve poslednje godine više je nego podvostručena. Državnih papira bilo je koncem 1929. godine za 17.4 miliona dinara. Koncem prošle godine za 20 miliona. Porast ie od 2.5 miliona dinara. Predpostavljamo da pored znatnog iznosa dinarskih državnih papira Pučka dalmatinska banka ima i znatan iznos naših dolarskih papira. Funte i dolari na Primorju, gde ima emigracije i pomorstva tako su popularni kao i nacionalni dinar pak nije čudo ako vlada upravo tamo jak interes i za naše dolarske papire.

Čisti dobitak iznosi 2.45 miliona dinara. Račun gubitka i dobitka za poslednje četiri godine ovako izgleda: ~

Dobitak 1930. 1929. 1928. 1927. Катан 4.352 4.561 4.165 3.280 Razni prihodi 1.299 1.425 1.509 1.707 Nekretnine 987 428 241 393

Gubitak Kamati 2.411 2.081 1.768 1150 Upravni troškovi 1.052 976 877 739 Porezi 721 840 947 1.485 Dobitak 2.455 2.531 2522 1.319

Čisti dobitak je za 80 hiljada dinara slabiji od dobitka u 1920. godini. Međutim dividenda je ostala ista, naime 14%.

Neto prihod od kamata znatno je podbacio. Godine 1929. neto prihod kamata iznosio je 2 i po miliona dinara. Prošle godine ispod 2 miliona. Vidi se da je kamatnjak za potraživanja pao u većoj meri nego na uloške. Jer eto usprkos znatnog porasta uložaka neto prihodi od kamata podbacuju za 20%.

Znatno je porastao i to za preko pola miliona dinara prihod od nekretnina. To je omogućilo da je dividenda ostala ista. Nekretnine su u bilanci iskazane sa oko 4 miliona dinara. Prihod od nekretnina u iznosu od skoro milion dinara značio bi da nekretnine, pored toga što banka iu ima svoje prostorije, nose oko 25%. A kirije nisu nigde tako visoke dotično vrednost nekretnina tako niske da bi omogućile taj rentabilitet. Nekretnine Prve pučke dalmatinske banke vrediće najmanje 10 miliona dinara, ako ne i više. To najbolje pokazuje prihod od najamnine .

Rezervni fond iznosi 4.5 miliona dinara. Iz čistog dobitka za 1930. godinu doznačuje se redovnoj rezervi iznos od Din. 795.856. Po tome rezervni fond iznosi danas preko pet miliona dinara.

U prošloj godini nameravno povišenje dioničke glavnice izvršiće se u najkraće vreme. Tom prilikom upotrebiće se i jedan dio rezervnog fonda. Po tome i po vlastitoj glavnici, Prva 'pučka dalmatinska banka zauzimaće vodeće mesto među provincijskim novčanim zavodima. A njena afirmacija na našem Primorju doćiće još više do izražaja.

(U upravnom odboru se nalaze 2. 2.: Predsednik: Grgić Dr. Eduard, podpredsednik: Stalio Dr. Ivo; Članovi: Dubravčić Dr. Niko, Katalinić Florio, Mirković Ljubomir (poslovni ravna-

telj), Rismondo Vjekoslav, Šimeta Pave, Vio Hamlet; a u nadgwornom odboru g. g.: Manger Dušan, Mikačić Dujam, Urukalo "Sergije,

89

TEHNIČKA BANKA A. D. — BEOGRAD.

"Tehnička banka je osnovana 1923. godine sa glavniconi od 5 miliona dinara, koja je 1924. godine povišena na 10. па liona dinara, podeljeno u 10.000 akcija a 1000 dinara nominale. I ako ona obavlja sve vrste bankarskih operacija, ipak ima ona iednu naročitu zadaću, koja joj pridaje karakter specijalne banke.

(Ona u glavnome poznaje jednu jedinu vrstu poslovnih prijatelja, mušterija, a to su inženjeri i građevinarski preduzimači. Ona vidi svoju glavnu privrednu funkciju u tome, da se bavi finansiranjem isključivo tehničkih radova raznih vrsti, kao i finansiranjem njezinih izvršilaca. Međutim banka sama ni na koji način i ni u kome vidu ne učestvuje za sopstveni račun kao izvršilac samih radova.

Finansiranje tehničkih radova i preduzeća implicira velike rizike; ali je to pitanje kod Tehničke banke u Beogradu vanredno povoljno rešeno, jer njome upravljaju ljudi, poznati kao prvoklasni tehnički stručnjaci. Uprava sama najbolie poznaje sve vrste radova, koje bi imala banka da finansira; ona daje stručno mišljenje o sposobnostima izvršioca odnosno ртеduzimača kao i o samim radovima i t. d. i time. omogućava banci da svoje poslove uspešno obavlja i razvija.

U svome godišnjem izveštaju banka se opširno bavi Dprivrednim pitanjima u vezi sa uslovima za razvoj građevinske delatnosti i dolazi do zaključka, da se uprkos nepovoljnim privrednim prilikama građevinska delatnost ipak u priličnoj meri razviiala. Konstatuje se, da je izvršeno čak i više tehničkih radova no što se moglo očekivati i to inicijativom države odnosno ministarstava, Uprave Monopola, a |oš više za račun pojedinih banovina kao i privatnih lica. O beogradskoj opštini čitamo, да je nastavila ranije započete radove i da je u prošloj godini osigurala zajmom, pri čijem ostvarenju je sudelovala i banka, izvršenje mnogih novih radova.

Osmatran sa opšte tačke gledišta, izveštaj Tehničke banke, naročito u pogledu tehničke radinosti, sadrži puno уеоma interesantnih detalja, koji u ranijim godinama nisu iznešeni. U pogledu delovanja same banke, ističe se, da je ona u 1930. god. u finansiranju tehničkih radova na raznim mestima naše države, dostigla maksimum, što najljepše dokazuje, kako je цргаva bančina umela, da proširi krug svog rada. Kao nepovoljna okolnost podvlači se, da je način kojim se tehnički radovi izdaju — naime putem utakmice — imao za posledicu, da se ti radovi izvršavaju skoro redovno po najmanjoj ceni, u kojoj ie zaračunata minimalna zarada. Ove je godine, zbog maloga broja poslova, utakmica bila vrlo velika i često su utakmičari uzimali poslove, bez zarade, samo da održe organizacije i pokriju režijske troškove. Ovakve prilike pa i teški uslovi likvidacije poslova kao i naplate tražili su da se u radove investiraju velika sretstva, Što je već i onako malu zaradu još više smanjilo.

Banka je svojim dužnicima u toku cele godine posvećivala najveću pažnju, što je imalo za posledicu, da je uprkos znatnog povećanja volumena poslova imala u prošloj godini relativno najmanje teških i prinudnih naplata. Tako isto je i iznos otpisanih sumnjivih potraživanja bio u ovoj godini najmanji.

O samom radu bančinom — gledano kroz ekonomskobankarsko-političke naočare, daje nam upoređenje glavnih bilansnih pozicija, koje objavljujemo za poslednje četiri godine, veoma preglednu sliku:

Račun izravnania.

Aktiva 1927. · 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Gotovina 2.496 1.946 4.163 2.193 Hartije od vrednosti 1.468 1.642 1.788 1.816 Menice 16.103 16.434 13.559 13.000 Tekući računi 12.794 11.979 11.865 13.264 Zajam na zaloge 60 65 138 557 Nepokretnosti 2.168 2.182 2.350 5.030 Inventar 122; 145 133 213 Prelazne pozicije 68.451 70.925 68.653 66.684