Народно благостање — додатак

БЕОГРАД, 11. АПРИЛ 1931. |

У Li Љиљећ 'SA4%, KREMUVRIKC:

__ БРОЈ 15.

_ Садржај o o

Državna hipolekaran Банка — Beograd

era M eM. KJRA+K YANA: SAX, KEKS

Trgovački fond i njegova hipotekarna banka — Пн

Штедионица и заложни завод Општине града Београда - — Београд Хрватска свеоппа кредитна банка — Загреб По Кредитни завод за трговино ин индустр ијо — Јубљана.

JŠyODOPE ка пркованка банка — Дубровник

DRŽAVNA HiPOTEKARNA BANKA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE — BEOGRAD*)

· Čovek koji voli da proučava bilanse: poslovnih родиZeća i da-iz onih hemih cilara rekonstruiše njihovi poslovnu zgradu, sa гадоу olistvomi će čitati, godišnje izveštaje Poštanske .. Štedionice 4. Državne hipot ekarne banke, toliko si Oni pregledni, iscrpni i јаз, Кад зе ima u vidu da ne postoji nikakya fnogttć-

nost za javno mnenje да јаупо-ртаупе depozitne i kreditne ustanove :Batera ha podnošenje opšitnih izveštaja, onda njihovi ||

šelovi za metod polaganja fauna žaslužuju priznanje. Naši čitaoci. dobro znaju ko је 4 šta je Državna hipote'Ккатпа banka; o tome је kod·nas već mnogo puta pisano, kako

u dvama ranijim analizama bilansa, tako i u pojedinim člancima ,

odnosećim se na naše tržište kapitala. U hijerarhiji naših depozitnih ustanova Dižavna hipotekarna banka dolazi na drugo mesto (kao depozitna banka), odmah posle Prve hrvatske Šštedionice, ·sa ikrtpnim privatnim ulozima na štednju od 529 'miliona dinafa okruglo. U.tome je malo: izmakla ispred Srpske banke u Zagrebti. Ali kao kreditna i novčana ustanova, po vOJU· menu kreditnih poslova, ;dolazi ona na prvo mesto, јез: Narodna banka zbog specijalnosti svoje: ne .može „uopšte 44 зе TaZVIstava sa ostalim kreditnim i деро ит ustanovama. Ništa manje od. 3274 miliona. dinara iznose ukupni plasmani Državne hipotekarne banke . :

Najvažniji izvor Oobrinog - Пера РАИ hipotekarne

banke su razni javni fondovi. Ta pozicija pokazuje za poslednje 5 O godine porast·od skoro 200% (od 471 milion dinara na

1220).. Taj se nagao porast objašnjava delimično sve.. јасот koncentracijom fondova, koji su dotle bili rastureni po raznim drugim kreditnim ustanovama, a s druge strane sve. većom ртакsom maše državne finansiske administracije stvaranja | novih fondova. Neprijatno iskustvo које su pojedine državne ·ustanove

i državne administracije imale sa nabavkom. potrebnih sretstava.

često po već. .odobrenim kreditima, intimidiralo ih, te sve više pokazuju tendenciju da putem: specijalnih izvora prihoda obezbede normalno funkcioniranje bar jednog dela svojih ustanova. То је ро teoriji nauke O finansijama pogrešna politika, ali ':IDy= žavna: hipotekarna banka niti je zaio kriva iti·ima kakve zasluge, ona se po sili zakona koristi praksom: sve veće upotrebe fondova: na mesto: centralizacije sviju prihoda državnih javnih ustanova и državnoj blagajni. Po samostalnim ji drugim javnim fondovima ukupan kapital iznosi .okruglo 1300 miliona dinara. 'Drugi izvor obrtnog kapitala su zajmovi putem hipotekarnih |M (0 koji u 1930. godini iznose 896. mi-

| %) Za 1929. 208. ON u 26. broju od 12. А 1620, strana 125; а та 1928. god, u }0, broju od 13. aprila 1920: Bod Strana 152. |

liona dinara i 1 padu su: prema 1927. godini za skoro 103 пуTona dinara usled sukcesivne amortizacije anuitetskih. zajmova. || toku poslednje četira godine a usled neprilika na svetskom ržištu kapitala, nisu puštene nove u Opticaj. "reći izvor. obrtnog kapitala su razni kapitali javna ustanova, a.koji po zakonu moraju biti deponovani kod Državne hibotekarne banke. Oni iznose 400 miliona dinara i u stalnom

.su porastu. Te tri stavke čine više od 2.1 po i milijardi dina; a sa privatnim ulošcima 3100 miliona dinara.

Najveći deo obrtnog kapitala plasiran је u hipotekarne тајтоме, koji krajem 1930. godine pokazuju cifru od 2290 mi-. liona dinara. Ova je stavka stalno u porastu; prema 1929. 'godini porast iznosi 200 miliona dinara „a prema 1927. god. preko 900 miliona. Na drugom ·mestu dolaze. komunalni zajmovi u

'ukupnom iznosu od 472,90 miliona dinara. Та stavka raste još brže od. prve. Razlog je vrlo pojaman: kao što se zna, naše do„mače tržište kapitala bilo je apsolutno gluho za potrebe коти-

nalnog kredita, koje su. od početka naše Kraljevine vrlo velike. Dok je država dolazila do kredita, bilo. na strani, bilo u zemlji, dok su privatni takođe preko mnogobrojnih kreditnih ustanova · dolazili do kredita, dotle su naši građovi. godinama. bili bez ikakvog kredita. Kod takvog starija Državna hnpotekarna banka nije mogla na ino, već da otvori syoje kase, u granicama . .mogućnosti, našim gradovima. Negovahje komunalnog kredita postao je tako isto važan poslovni 'konpartiman Državne hipotekarne banke, kao što | i Dip kredit — njezin najorigina]ni|i posao. -

Vodnim zadrugama dala je banka kredit u iznosu 78 miliona dinara.

То“ su sve dugoročni kredHi. Kratkoročno о зе u bilansu Dyžavne hipotekarne banke pre svega eskont u iznosu 94,07 miliona dinara i zajmovi na zaloge. 06,8 miliona dinara.” Prvi takođe raste, dok drugi opada — usled i suviše velike konkurencije u lombardnom kreditu. Istina Državna hipotekarna banka daje vrlo jeftino lombardni kredit, po 7%; ali se danas može dobiti Fepor za državne hartije od vrednosti; koji se kreće izmeđi 6%—9: |, a koji, је mesečan. једап deo rente Ratne štete, koji je uostalom” vrlo malo na pijači prema ranijim godinama, nalazi se u тероги "kod privatnih. banaka. Krafkoročni plasman od nepunih 200 miliona dinara sasvim je prirodna posledica činjenice da se u sastavu obrtnog: kapitala Državne hipotekarne banke nalazi i takvi, koji noše sve "osobine kratkoročnosti..1 ulošci na štednju i jedan deo јаутић kapitala imaju to: SVOJSTVO. i zbog toga je neizbežno da se jedan део tih 'kapitala. plasira kratkoročno. "lo. je razlog zbog čega je Državna hipotekarna banka primorana da vodi računa o svom likviditetu, јен је još uvek mmogo Veći iznos kratkoročnih. tuđih kapitala kod nje no što je·ona kratkoročno plasirala. Zbop toga ona mudro O vrlo veliku U a 0 kao što "рока