Народно благостање — додатак

златостанњу“

ГОДИНА II

БЕОГРАД, 18. АПРИЛ 1931.

БРОЈ 16

Садржај:

Zanatska banka Kraljevine Jugoslavije — Beograd

Задружна господарска банка -- Љубљана

„Srbija” prvo srpsko društvo za osiguranje u Beogradu — Beograd Стројне товарне ин ливарне д гл. — Љубљана

Штедионица Савске бановине — Загреб

„Драва“ д. д. за производњу жижица — Осијек

ZANATSKA BANKA KHRALJEVINE JUGOSLAVIJE.*)

Zanatska banka Kraljevine Jugoslavije pokazuje u 1930. godini — četvrtoj svog postojanja — relativno posmatrano, veoma povoljne rezultate. Ipak treba podvući, da su njezin rad kao i razvoj i u prošloj godini u izvesnoj meri bili otežani, a fo iz razloga, koji leže daleko od domašaja bančinog i prema kolim |e ona nemoćna. Zanatska banka je osnovana naročitim zakonom (zbog čega zauzima u našem bankarstvu specialan položaj), a sa ekonomski eminenino važnom zadaćom, da organizira, unapredi i finansira naše zanatstvo. Zanailije su sitni ljudi, ekonomski slabi i rastureni po čitavoj državi. Obavljanje fih zadaća, a naročito u pogledu kreditiranja zanata, implicira dobro organizovano zanatsko produktivno i kreditno zadrugarstvo — Što mi na žalost još nemamo. U fome pogledu teško se oseća nepostojanje jednog modernog jedinstvenog zakona o zadrugama i to je činjenica, koja koči a često pufa i onemogućava sve tostvarnmne napore bančine.

Prema glavnici, Zanatska banka spada međ naše najveće novčane zavode; ona je zakonom predviđena na 75 miliona dinara, podeljenih na 375.000 akcija po 200 dinara nominalne vrednosti, a za njihovu uplatu predviđen je rok od pet godina. U glavnici učestvuje država sa 30 miliona odnosno 40 od sto (u 150.000 akcija); odrekla se je svake dividende i ukamačenja tog iznosa, koji se prema tome može smatrati kao stalan udeo države, kojim sebi osigurava većinu pa sledstveno i vrhovnu kontrolu nad radom bančinim.

Kretanje uplata bančine glavnice daje interesantnu sliku stvarno je bilo uplaćeno:

)

krajem 1927. 1928. 1929. 1930.

u hiljadama dinara od države 8.500 12.000 15.500 19.000 od priv. akcionara 16.580 25.000 33.522 44.948 ЏЕпрпе 25.080 37.000 49.022 63.948

A procentualan odnos uplaćene glavnice, koji je zakonski utvrđen na osnovu ključa od 40% ka 60% bio je u toku poslednjih godina sledeći:

krajem 1927. 1928. 1929. 1930.

. u procentima od države 34 30 31.63 29.71 od priv. akcionara 66 70 68.37 70.29 100 100 100 100

Dok je država sa svojim uplatama stalno u zadocnjenju — duguje još uvek čitavih 11 miliona dinara (što uostalom dej-

"у да 1929. godinu bilans je analiziran u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 21. juna 1930. godine, broj 25., strana 111, a za 1928. godinu u 5. broju od 9. marta 1929. god., str, 75.

stvuje na uspeh i rad bančin) dotle vredi podvući, da su pri vafni akcionari više no tedovno uplaćivali svoje rate, «ако да је krajem 1930. godine ostalo neuplaćeno svega 52 hiljade dinara do pune uplate udela privatnika od 45 miliona dinara.

Za sam rad bančin i za volumen njezinih kreditnih operacila od velike je važnosti reparticija akcionara prema provincijama, jer se na osnovu naročitog ključa u pogledu te participacije ima da ravna i bančina kreditna pooitika. O tome pitadju biće i docnije govora.

Prema krajevnoj podeli akcionara akcije su podeljene na sledeći način:

broj akcionara broj akcija nomin. vredn. u

; hiljadama din. Рттауа 1 150.000 19.000

Privatni akcionati:

Srbija 4.262 149.367 29.850 Južna orbija 825 12.702 2.536 Crna Gora 216 1.900 377 Hrvatska i Slav. 1.187 20.642 4.123 Slovenačka 327 6.313 1.262 Bosna i Herceg. 991 12.876 2.971 Vojvodina i Srem 1.012 18.538 3.697 Dalmacija :170 2.662 531 Svega 8.991 375.000 63.948

Iz ove tablice izlazi, da je 8990 privatnih akcionara upisalo 225.000 akcija, ili prosečno svaki akcionar 25 komada. To nije veliki iznos ,kad imamo u vidu, da su zanatlijske zadruge preuzele verovatno veće pakete. Najviše je plasirano u Srbiji, zatim dolazi Hrvatska i Slavonija, onda Vojvodina i Srem, Bosna i Hercegovina, Južna Srbija, Slovenačka, Dalmacija i Crna Gora. A prema upisu akcija otpada na svakog akcionata prosečno akcija: u Srbiji 35, u Slovenačkoj 19, Vojvodini i Sremu 18, Hrvatskoj i Slavoniji 17, u Južnoj Srbiji i Dalmaciji po 15, u Bosni i Hercegovini 13 a u Crnoj Gori 8.

Zbog neplaćanja dospelih rata |e krajem 1929. godine bilo poništeno (član 8. bančinih pravila) 6.059 komada akcija, a u toku 1930. godine 1062 komada; prema tome bilo je slobodno svega 7121 akcija ,koje su međutim u prošloj godini u celosti bile prodate. Interesantan je također broj prenosa (akcije glase na ime) u 1930. godini: sa 507 akcionara preneto ie 13.351 akcija na 648 akcionara. Krajem 1930. godine dogotovliene su i stale akcije, koje će se izdavati u komadima od 1, 5, 10 i 25 akcija u ukupnom broju od 28.834 komada.

Sopstvena sretstva bančina kretala su se poslednjih go» dina ovako:

ЗА U. sh NVal GA.