Народно благостање — додатак

135

1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Glavnica 25.080 37.000 49.022 63.948 Fondovi 36 564 1.030 1.489 | Ukupno 25.116 37.564 50.052 65.437 га kretanje tuđih sretstava daje sledeću sliku: 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Ulozi na knjižice. 2.539 8.029 11.108 16.446 Ulozi po tek. računu 2.934 8.529 16.668 16.029 Reeskont kod Nar. b. 6.701 16.405 7.203 6.373 Ukupno 12.168 32.963 34.979 38.848 ako tome dodamo joši | | sopstvena sretstva sa 25.116 37.564 50.052 65.437 dobijamo ukup. sretstva 37.284 70.527 85.031 104.285

Ovo upoređenje jasno pokazuje stalan porast Бапстић sretstava. Porastu sopstvenih srefstava nemamo šta da primetimo — uslovljen je naročitim, u napred utvrđenim planom. Da država ne bi bila u zadocnjenju, banka bi raspolagala krajem 1930. godine sa 11 miliona sopstvenih sretstava više. Ulozi na štednju lepo mapreduju: u 1929. godini porasli su za 38,5%, a u 1930. godini za 48% odnosno za 5,34 miliona na 16.45 miliona dinara. Ulozi po tekućim računima, koji su u 1929. godini po- rasli za čitavih 95%, krajem 1930. godine potpuno stagniraju — žto donekle iznenađuje; oni su prema 1929. godini manji za 640 hiljada :dinara i iznose 16.03 miliona dinara. Tekući računi zanatskih zadruga krajem 1930. godine minimalni su; oni iznose svega 2.46 hiljade dinara. Reeskont kod Narodne banke smanjen ie prema pretprošloi godini za 830 hiljade dinara a iznosi 6.37 miliona; prema 1928. godini manji je čak i za 10.03 miliona. Re"eskont |e smanjen zbog porasta uložaka i povećanja glavnice; pošto uživa Zanatska banka kod Narodne banke kredit do visine od 25 miliona dinara to može da raspolaže sa preko 18.63 miliona dinara gvozdene rezerve.

Plasiranje svih tih sredstava, koja iznose u 1930. godini 104.3 miliona dinara ,odnosno pitanie kreditiranja zanatstva čini centralni problem poslovne politike Zanatske banke. Tim problemom, naročito' u pogledu poteškoća utvrđenja kreditne sposobnosti zanatlija mi smo se prilikom ranijih analiza detaljnije bavili; važnost tog pitanja u toku vremena ničim nije uma– njena; zbog nemanja unificiranog zanatlisko-zadružnog zakonodavsiva i zbog slabog osnivanja zanalijskih zadruga neniože se zabeležiti nikakav napredak. Da bi se kreditiranje moglo vršiti što brže, podeljena je : država u dva administrativna područja: u područje Centrale (Srbija, Crna Gora, Južna Srbija, Bosna i Hercegovina, Vojvodina, Srem i Slovenačka) i u područje glavne podružnice u Žagrebu (Hrvatska i Slavonija, Bosna — banjalučka i bihaćska oblast — Dalmaciia i Međumurje). Ova podela nije najsrećnija i ne bi mogla izdržati kritike; ali je ona predviđena kao Dprivremena i napomenuti moramo, da se u toku 1931. godine pristupa · osnivanju filiala u.Ljubljani i Sarajevu i raznih ispostava, kako је to u ostalom zakonom. predviđeno. U pogledu kreditne politike verovatno se neće mnogo promeniti — dokle bude u važenju utvrđeni kliuč — ali će se administrativno poslovanje moći u mnogome uprostiti i ubrzafi. | ___Kreditiranje se vrši analogno onome kod Narodne banke. Pri tome se Zanatska banka služi cenzorskim odborima formiranin od: zanaflila., U 1930. godini bilo, ih je 291, ili za 11 više no u 1929. godini. Preko tih odbora prošlo je u 1930. godini svega 6867 molbi u iznosu od 128.74 miliona, a od toga je u principu bilo odobreno 6082 molbi u visini od 88.88 miliona dinara. Iz sledeće tablice, upoređenja glavnih pozicija bančine aktive, vidi se između ostalog i kretanje plasmana u toku poslednjih tri godina;

1927. 1929.

Aktiva 1928. 1930. u hiljadama dinara Gotovina 220 · 969 1.061 2.934 Hartije od vredn. — — 750 1.500 Menice 27.914 56.920 68.578 80.205 Tekući računi: Zanat. zadruga 8.203 9.542 13.355 16.997 ostali tek. гас. i 2.580 2.531 5.105 ukupno 48.203 12.022 15.886 22.702 Zaimovi na zalogu hartija ; od vrednosti 901 1187 1121 1.126 Inventar 585 592 568 636 Vrednost rezerv. fonda — 434 426 426 Hazna aktiva 541 185 186 287 Prenosne pozicije 15.322 24.412 34.277 49.500 Zbir kredit. plasmana 37.018 70.829 86.185 „104.033

Plasman bančin je u 1930. godini porastao prema 1929. godini za 21% odnosno za 17.85 miliona, a prema 1927. godini iznosi 181% ili 66.6 miliona dinara. Kod meničnih kredita porast iznosi 12 miliona na 80.2 miliona dinara, a kod tekućih računa za nepunih 7 miliona dinara; zajmovi na zaloge hartija od vrednosti za 600 hiljada su manji od prošle godine, a iznose 1.13 miliona dinara.

Raspored tog plasmana u 1930. godini po ključu i pokrajinama bio je sledeći (u hiljadama dinara): .

5 з75 9

5 5 5 U JD E џ %, iskorišćenja

S 638, 1930. 55 4030. 1929. 1928.

с 58 а Srbija 59.066 66.40 48.176 46.17 49.38 53.30 Južna Srbija 5.018 5.64 15486 148932 13.338 „13.05 Crna Gora 741 Q:84 4.331 413 440 4.00 Hrvatska i Slavonija 3.158. 917 14.552 13.92 12.35 9.80 Slovenačka 2.498 >».81 188. 018. 0207 0:25 Bosna. i Негсесоу. 5.006 „5.74 9.199 9.338 084 11.00 Vojvodina i Srem 7.314 822 10.544 10.00. &64 7.00 Dalmacija 1.050/ 1.182. 1.369 , |.3 1.81 1.60

Ukupno 88.948 100 104.440 100 100 100

Pada u oči, da je iznos u 1930. godini iskorišćenog kredita veći od po kliuču odobrenog; to dolazi otuda, što se po ključu uplate akcija deli kredit jedino iz uplaćene glavnice i odobrenog reeskontnog kredita kod Narodne banke (63,948.000 plus 25,000.000 je 88.04 miliona). U koliko je iscrpljen kredit veći, to je iz uloga, koji pritiću Zanatskoj banci od strane privatnika, po odbitku neiskorišćenog reeskontnog kredita kod Narodne banke.

Možemo dakle konstatovati, da je iskorišćenje kredita, koji je prema ključu pripadao pojedinoj pokrajini, bilo sledeće: Srbija je iskoristila znatno manje; iz procentualnog iskoriščenja za ranije godine primečujemo stalno opadanje: od 53.3% u 1928. godini na 46.17% u 1930. godini; Južna Srbija je iskoristila skoто troduplo, prema ranijim godinama opažamo stalno povećanje — od 13.056 na 14.82%; Crna Gora je iskoristila pet puta više, ali je prema 1929. godini u malom opadanju; Hrvatska, Slavonija i Međumurje iskoriščuju znatno više, a također ima porast prema 1929. godini; Slovenačka je iskoristila manje, jedva 188 hiljada a prema 1928. godini iskorišćenje je smanjeno od 0.25% na 0.18%. Biće interesantno videti, u koliko će se ova relacija Dromeniti nakon osnivanja filiale u Ljubliani. Vojvodina i Srem iskoristili su više no ranijih godina a u Dalmaciji nema znatnih promena.

Prosečan iznos eskontovane menice je 7132 dinara.

Menice, koje se krajem 1930. godine nalaze u portfelju, svega 11.167 komada u iznosu od 80.61 milion dinara, po svojoj visini podeljene su ovako: do 2500 dinara ima ih 3226, do 5 hiljada 3388 komada i do 10.000 dinara 2531; iz svega izlazi