Народно благостање — додатак
ћење претпрошле године. Наша металургична индустрија наилази на велике потешкоће. Ту је у првом реду конкуренција са стране. Увозна царина на продукте металургичне индустрије много је нижа него за продукте других грана индустријске делатности. Поред тога, како је та индустрија у кризи и у другим државама, поједина страна подузећа, која код нас пласирају своју продукцију, настоје да своје позиције одрже по сваку цену. Макар радећи и са губитком.
једино она грана металургичне индустрије која може рачунати на веће државне набавке има повољније изгледе на просперитет. Међутим највећи део репарација у натури које добијамо из Немачке су продукти металургичне индустрије, тако да држава знатан део својих потреба покрива репарацијама. Оно пак што набавља код домаћих творница уветовано је таковим платежним модалитетима да многа подузећа силом прилика испадају из комбинације да врше државне набавке макар они у техничком погледу били и дорасли. Данас код нас могу да се упуштају у државне лиферације само она металургична подузећа која су финансијски тако јака да могу да раде на почек.
Управа Стројне товарне ин ливарне тужи се у извештају за прошлу годину да јој држава није излазила у су“ срет ни са најскромнијим поруџбинама, ма да је творница једино подузеће великог стила за израду нарочито прецизних предмета које и држава треба у већим количинама, Да је држава показивала већу пажњу према тој иначе чисто домаћој творници, финансијски ефекат по мишљењу управе био би скроз други.
Стројне товарне ин ливарне биле су се у последње време специјализирале у фабрикацији машина за израду грађе — гатера и водених турбина. Међутим тешка криза која погађа нашу индустрију дрвета погађа и Стројне товарне. Кризом у индустрији дрвета нарочито су погођена мања подузећа Словеније, а ови су били у претежној већини муштерије Стројне товарне. |
Како су у нашој земљи хидротехнички радови веома скучени, то је Стројна товарна ин ливарна погођена и у другој главној грани своје продукције. Услед све веће понуде нарочито са стране иноземних подузећа, а слабе потражње, цене су у овим артиклима тако пале, да онемогућују сваку зараду.
Међутим Стројне товарне ин ливарне нису стајале скрштених руку. У години 1929. преузета фабрикација моторних пумпа за гашење пожара у прошлој години знатно је потенцирана будући да је била и одговарајућа потражња. Управа у свом извештају констатира да су њени продукти технички савршенији, а јефтинији од сваког страног фабриката. Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:
Актива 1927. 5. 1028. pi 1929. ri 0050; у хиљадама динара
Благајна 224 38 93 29 Ефекти 91 133 136 151 Некретнине 4.415 8.036 6.844 6.627 Стројеви 2.816 5.231 5.139 4.196 Фабрикати и сиров. 7.608 9.102 9.579 11.934 Дужници 5.667 5.161 4.582 6.777
Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резерве 2,040 6.267 6.268 6.268 Специјална резерва | —— 1.647 1.647 1.647 Повериоци 14.145 14.839 12.163 17.349 Добитак |E 374 447 Губитак 716 — — 206
Инвестиције, некретнине и стројеви исказани су са мањим износима него године 1929., услед интензивне амортизације. Фабрикати и сировине исказани су са 2.5 милиона динара већим износом. То би значило да се је услед поте-
14
шкоћа на тржишту у већој мери радило за складиште. Дужници су порасли за преко 2 милиона динара. То би опет значило да је продата роба била теже наплаћена него раније. У порасту ових двају позиција долази до изражаја наша данашња криза. И у периодама високе коњунктуре догађа се да су позиције фабрикати — сировине и дужници у поргсту, јер је фабрикација знатно већа. Али се онда то одразује и на успеху подузећа.
У пасиви су у порасту веровници за скоро 5 милиона динара. Значи да веће залихе робе и полуфабриката те већи дужници финансирани су банковним кредитима, што опет погоршава ситуацију.
Рачун губитка и добитка овако изгледа:
Приходи: 1927. г 1928 г 1929: 5 1030: HB. у хиљадама динара
Фабрикац. добитак 4.608 5.320 6.106 5.497
Расходи Упр. и прод. тро-
шкови 4.545 4.243 4.644 4.674 '" Отписи 814 702 1.013 980 Добитак _— 374 413 Губитак 492 —— — 206
фабрикациони добитак смањен је за 600 хиљада динара. Како су управни и продукциони трошкови остали на стој висини, добитак од 470 хиљада у години 1929. претворио се је у губитак од 200 хиљада у години 1930.
Отписи су и поред слабијег пословног успеха доста знатни. Скоро 800 хиљада динара отписано је од инвестиција. Губитак се могао елиминирати и на тај начин да се отписало само за 600 хиљада динара. Међутим управа хтела је остати при ранијим квотама макар и исказала губитак,
Исказани губитак од 207 хиљада динара не пренаша се ка годину 1931. већ се отписује од резерве. Међутим, они то могу лако да поднесу. И после отписа резервни фондови износе 7.109.687 динара или преко један и по пута уписану
соничку главницу.
Управни одбор: претседник: Светислав Јовановић, потпретседник: Хануш Крофта. Чланови Управног одбора: јанко Барле, Љубомир Ђиновски, Стеван Карамата, Зденко Кнез, Виктор Наглас, Андреј Шарабон, Миливој Шићаревић, Алојзиј Водник.
Надзорни одбор: претседник: Виктор Меден. Чла- · нови: Лев Франке, Др. Фран Павлин и Лев Рогл. Равнатељство: инг. Хуберт Кос, Станко Ширца.
ШТЕДИОНИНА САВСКЕ БАНОВИНЕ — ЗАГРЕБ.“)
Коначно је донесена одлука о претварању обласних штедионица у банске. У члану 35 Уредбе о утврђивању имовине, начина управе и буџетирања бановина, која је донесена још у јесен 1929., било је речено да у „року од месец дана, од када буде васпостављена власт у бановини, бан ће донети одлуку о обласним штедионицама, које су се затекле на подручју бановине“. Међутим интервенцијом неких фактора, који нису гледали мирним оком на развитак обласних штедионица и још већу могућност развитка бановичских штедионица та се је одлука затегла готово годину дана.
Савска бановина претворила је Обласну штедионицу, у Загребу у штедионицу Савске бановине. А како је ранија обласна штедионица имала филијалу у Осијеку, то је и филијала Обласне штедионице у Осијеку претворена у филијалу Штедионице Савске бановине. Дравска бановина, О6ласне хранилнице у Љубљани и Марибору претворила је у Банске хранилнице.
још није позната судбина раније Обласне штедионице бачке области у Сомбору и Обласне штедионице Подунавске области у Смедереву. Како су обе те области ушле у
#) Биланс анализиран за 1929. г. у бр. 26. од 28. јуна 1930. г., стр: 116.