Народно благостање — додатак

да претстављају све те непокретности много већу реалну вредност, па следствено огромну тиху резерву.

„Кроација“ стоји врло близу нашем највећем акционарском заводу — Првој хрватској штедионици; сем тога она је у знатној мери ангажована код „Наде“ општег осигуравајућег друштва у Сарајеву, које се повољно развија.

У управи „Кроације“ се налазе: у Управном одбору су гл.: председник: ДР. Николић Владимир, потпретседник: Др. Антолковић Мирко, Грахор Стјепан, Арх. Хајнцел Вјекослав, Проф. Арх. Хољац Јанко, Кукуљевић, Сакцински Фран, Николић Миховил, Др. Пливерић Бранко и Мгр. ДР. "Радићевић Ловро; у Надзорном одбору: прочелник: Кулмер Мирослав и чланови Тук Никола, Ербер Рудолф и Др. Спевец Иво.

JUGOSLOVENSKI KREDITNI ZAVOD A. Đ. — BEOGRAD

Jugoslovenski kreditni zavod a. d. fvorevina je naših aktivnih i vrednih ugljarskih industrijalaca braće Minh. Normalno banka je nenasita u pogledu kapitala. Pod povoljnom konjukturom za bankarski posao ona može da proguta Ogromnćč kapitale. Zbog toga su braća Minh imali sjajnu ideju da jedni od peštanski big fiife angažuju za kooperaciju u osnivanju Jugoslovenskog kreditnog zavoda. Reč je O Mađarskoj eskontnoj i menjačkoj banci, iz Pešte.

Peštanci su bili još pre rata poznati na strani kao odlični bankari; Pešta je imala svojih pet velikih banaka, koje su i po volumenu poslova ,i po poslovnim metodama strčale daleko iznad same Mađarske; one su riogle biti pretstavnice narodne privrede bogatije i naprednije države no što je bila Mađarska. Sve su velike peštanske banke zainteresovane u jugoslavenskom bankarstvu i to još iz vremena pre rata. Može se reći da je interesman „peštanskih banaka u jugoslaviji posle rata znatno smanjen, a u svakom slučaju znatno skoncentrisan. Vodeća peštanska banka pod imenom Peštanska mađarska komercijalna banka nema danas na primer u Jugoslaviji isključivo svoje bankarsko zastupništvo, već održava vezu sa našom паrodnom privredom u društvu sa nekoliko stranih banaka zajedno.

Mađarska eskontna i menjačka banka bila je takođe Zainteresovana pre rata na teritoriji današnje Jugoslavije, u Hrvatskoj. Ona je imala pakete akcija dveju zagrebačkih velikih banaka. Usled raznih perturbacija posle rata ona je ostala bez toga učešća, ona je bila jedina od pet velikih peštanskih banaka koja nije imala nikakve neposredne veze sa našom narodnom privredom. Ideja Braće Minh bila je za nju odlična prilika da sa jednim paketom akcija vaspostavi neposrednu vezu sa nOVčanim tržištem Jugoslavije.

Jugoslavenski kreditni zavod imao je prednost nad ostalim našim srednjim i većim bankama da se pojavio na našem novčanom tržištu u irenutku kad je naša narodna privreda već bila potpuno prebolela posledice inilacije i još teže posledice deflacije. A uz to su naše prilike bile već konsolidovane. Sa te tačke gledišta Jugoslovenski kreditni zavod nije imao nikakva

rizika. Prve tri godine njegova rada koincidiraju sa vrlo po-.

volinim razvićem ekonomskih prilika kod nas, a naročito poljoprivrede, a to je za njega vrlo važno pošto on radi u glavnom sa vojvođanskim bankama, a sudbina svih vezana je za VOjVOđansku poljoprivredu.

Godina 1930. donela je pogoršanje konjunkture u toj oblasti, ali se iz završnog računa za 1930. godinu vidi da je uprava bančina umela brzo da se preorijentiše i da teniDO pOslova podešava prema pogoršanoj konjunkturi. U 1929. godini iznosio je obrini kapital Jugoslovenskog kreditnog zavoda (zajedno sa mepodeljenom čistom dobiti) 50,5. miliona dinara. U

Za 1929. godinu analizirano u broju 11. od 15. тата |

1930. god., str. 51. Za 1928. сод. analizirano u broju 8, od 30, mata 1929:, sir. 121.

153

1930. godini pak iznosio je okruglo 56 miliona dinara. Kad se ima u vidu da je u 1030. godini glavnica povećana za 5 miliona dinara od (od 10 na 15) i da je rezerva isto tako povećana za 620.000 dinara, onda izlazi da se obrtni kapital nije povećao ni za iznos povećanja glavnice i rezerve. Ulozi na štednju povećani su za 130.000 dinara, ali poverioci po tekućim računima smanjeni su preko 1,2 miliona dinara tako, da je kao što rekosmo ceo obrtni kapital zadržan u glavnom u granicama ispod povećanja glavnice. izbeglo se povećanje volumena poslova iz drugih izvora obrtnog kapitala, što je banka prema svojim Vezama mogla lako da izvede. i

U aktivi nalazimo velike struktuene promene. Tako na primer potraživanja kod banaka se smanjuju prema 1929. god. od 9,27 na 4,38 miliona dinara. Više od polovine ukupno: potraživanja stopilo se. Kod eskonta nalazimo povećanje od ukupno 1,800.000 dinara. Kod glavnog aktivnog posla, a to su dužnici, recistrira bilans 1930. godine povećanje od 7,4 miliona dinara. Tome treba još dodati povećanje 0,7 miliona dinara hartija od vrednosti i 1,8 miliona dinara od menica, što роkazuje ukupno povećanje aktive od okruglo 10 miliona dinara. Pet miliona dolazi kao posledica povećanja, a pet miliona kao posledica strukturalne promene u aktivi t. |. smanjenje potraživanja kod banaka.

Mi tu strukturelnu pojavu objašnjavamo fežnjom da se proširi krug poslovnih prijatelja van banaka, koje su u prvim godinama rada bančinog bile glavne mušterije. То је Та ргеdostrožnost s obzirom na promenu konjunkture. Ta preorijentacija sastoji se u sve većem angažmanu na teritoriji predratne · Srbije. Ona je znatno olakšana unilikacijom meničnog zakona. Sve veće iznose kapitala plasira Jugoslovenski kreditni zavod u predratnoj Srbiji. -

Na isti se način objašnjava i činjenica da se udvostručio portielj sopstvenih hartija od vrednosti. Zbir rashoda pokazuje sumu od 2,9 miliona dinara ali ona ne obuhvata pasivne kamate. Troškovi su nešto u porastu, porezi nešto jače, a otpisi po invenfaru se u opšte ne pojavljuju, pošto je izgleda, već potpuno otpisan. Čista dobit se penje na 1,449 miliona dinara; veća je za 335.000 dinara no u prošloj godini.

I ove godine je podeljena dividenda od 7%.

Račun izravnhanja

Aktiva 1927 1928 1929 1930 u hiljadama dinara Biagajna 3.449 562 1.585 1.597 Potraživanja kod banaka —d 1.988 9.269 4.379. Valute i devize 8 407 856 ИЛИ Menice 15.466 11.096 16.472 18.281 Hartije od vrednosti 94 964 125 1.453 Dužnici 19.525 21.093 22.201 29.626 Inventar 52 539 — Pasiva Glavnica 10.000 10.000 10.000 15.000 Rezerve 13 20 128 750 Pasivni fond — = 22 44 Ulozi na šted. i t. rač 14.142 14.607 18.252 18.383 Poverioci po tek. rač. 14.260 10.023 21.091 19.866 Čista dobit 19 1.080 1.114 1.449 Bilansna suma 38.865 36.048 51.110 56.054 Dividenda — 9% 7% E Račun gubitka i dobitka. Kamata 551 1.910 _ = "Troškovi i plate 466 853 1.037 1112 Porezi — 252 250 352 Otpisi od nameštaja 5 17 166 Čista dobit 19 1.080 1.114 1.449 Prihodi , Kamata 921 3.419 2.315 2.622 · Ргепов дођи — 13 31 1136