Народно благостање — додатак

Dužnici: na uknjižbu 3.426 307 na vrednosti 3.534 4.561 neobračunate stavke 568 529 ukupno 7.528 5.891 Kaucije i garancije 10.650 12.336 Osnivački troškovi 53 26 Nameštaj 79 69

Pasiva Fond bačke oblasti 5.000 5.000

Ulozi: na knjižice 23118 26.920 po tek. računu 9.856 24.730 ukupno 33.634 51.650 Rezervni fond — 600 Pensioni fond — 331 Poverioci 982 1.776 Prelazne kamate 645 882 Čista dobit 1.195 2.134 Bilansna suma (bez kauc. etc.) 41.557 62.373

A koliko raste njezin značaj najbolje nam pokazuje ČIinjenica ,da je njezin obrini kapital, koji ie već u prvoj godini

skočio na 38 miliona dinara, dostigao krajem 1930. godine za-.· miliona. stalni ulog Bačke oblasti, a 51,6 miliona pretstavljaju tuđa sre, stva i to okruclo 27 miliona ulozi na štednju po knjižicama, a · 24,7 mil. ulošci po tekućim računima. Prvi su Skočili za godinu dana za 3,2 mil. dinara, a drugi za skoro 15 miliona dinara. Pri .

=

мапи зуој: od 56,6 mil. dinara. Od «оса је зато 5

tome freba imati još u vidu, da je Štedionica bačke oblasti posredovala u upisu znatnog iznosa akcija Agrarne banke (31.450 komada). Za uplatu treće i četvrte rate tih akcija potrebna je bila suma od 7,8 mil. dinara i veći deo te svote podignut je sa računa kod Šfedionice. Pa ipak ulošci pokazuju višak. U 1930. godini izdato je lil novih uložnih knjižica. Sa tim iznosom tuđih sretstava crplienih iz zemlje, Štedionice bačke oblasti postala |e, jednim naletom, velikim novčanim zavodom cele Vojvodine. "Težište aktivnih poslova Štedionice pada na porttfelj, što je, u ostalom zajedničko svima bankama, koje rade u Vojvodini, a specijalno u Bačkoj, u kojoj je zemljište još i danas naj skuplie. Ukupan plasman menica iznosi 44,5 miliona dinara. Za malo pa 100% više no 1929. godine. Po takođe starom bankarskom uzusu težnja je kod poverilaca u Vojvodini da menične tražbine prikopčaju za posed nepokretnosti. Tako је ! Код 51еdionice bačke oblasti više od polovine meničnog portfelia prenotirano u gruntovnim knjigama (24,47 miliona dinara). Na stiprot tome porastu meničnogz potraživanja pokazuje bilans krajem 1930. godine opadanje aktivnih tekućih računa na 5,9 miliona dinara prema 7,5 mil. u 1929. godini. Ali taj račun obuhvata dve vrste poslova: jedno su potraživanja po tekućem računu, obezbeđena bipotekarno, a druga su lombard. Prvi se stropoštao, dok je lombard porastao od 3,5 na 4,5 mil. dinara. | U svom izveštaju iskazuje Štedionica statistiku mesečno odobrenih kredita, iz koje se vidi, da su one iz meseca u mesec rasli i da čak u onim mesecima, u kojima seljak ima najveći posao u polju, tražnja kreditima nije umanjena. Jedino avgust popušta prema julu za oko milion dinara.

\wkupna tražnja za kreditom je od 688 lica na 91,7 mi-

liona dinara od čega je 56,0 miliona odobreno i najveći deo je izvršen.

što

155

7 Činjenica da su jako opali krediti po tekućim računima

: lako može da je u vezi sa činjenicom da je Agrarna bahka odo= brila prilično obilne kredite za poljoprivredu u tom kraju i "да su mnogi dosadanji dužnici Štedionici otplatili svoje dugove iž sretstava dobivenih od Agrarne banke.

Od ostale aktive 11,9 miliona dinara ima Štedionica u blagajni i kod novčanih zavoda. Time se ona šve više razvija kao banka banaka i održava potreban likviditet.

Као itranzitna stavka u bilansu pojavljuju se kaucije i garancije u iznosu od 12,3 miliona dinara. Taj зе ровао knjiži obično kod naših banaka kao tranzitna stavka 1 ako on to nije. Banka daje obavezu ža dužnika, a prima od njega fazrie garahcije. Te garancije nisu uvek prvoklasne tako da iz njih može da potekne izvestan rizik. Dobro će biti ako bude Štedionica i idućem svom izveštaju dala. malo podataka o tome O kakvim

se vrstama kaucija i garancija radi. | | Završujući ovaj kratak pregled onoga što se nalazi ti bii lansu Štedionice za bačku oblast, da se zžadržimo malo ma · onome, čega u njemu nema: izgleda da zavod пета nijednog i komada hartija od vrednosti. To je odista čudnovato i neobično : naročito danas, kad se kod naših privatnih i javnio-pravnih noV· čanih institucija naglo povećava efektni portfelj. Mi držimo da · bi štedionica mogla |edan deo svoje aktive da uloži u države

hartije od vrednosti i da bi to čak potpuno bilo u duhu aktivne · politike jednog javno-pravnog novčanog zavoda.

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi 1929. 1930. u hiljadama dinara

Plate = 308 "Troškovi 487 254 Катата 1.616 2.818 Porez na rente 42 57 Слаба. дођи 1.195 2.134

Prinodi

Prenos dobiti — 84 Kamate 1.631 4.161 Provizije 710 1.326 Bruto dobit 3.341 5.571

Kod ovakvog porasta volumena poslova morao je Dporasti i dobitak. Bruto prihodi su skočili od 3,34 miliona dinara | и 1929. соди па 5,57 miliona dinara u 1930. godini. Porast dolazi u glavnom od kamate (2,5 miliona iddinara) i provizije (610.000 dinara). Troškovi su vrlo čedni. Iznose 562.000 dinara prema 487.000 u pretprošloj godini. Čista dobit je porasla od 1,2 miliona dinara na 2,13 miliona dinara i upotrebljena je: 204.980 dinara 1,200.00 dinara 518.880 dinara

55.500 dinara 48.000 dinara

106.030 dinara

Rezervni fond je dosticao visinu od 1,8 miliona dinara. Upravni odbor Štedionice Bačke oblasti sastavljen je od i sledeće gg.: pretsednik Dimitrije Klicin, N. Sad; potpretsednik i. Dr. Jojkić Dušan, Kula; članovi: Budišin Sava, Stapar; Dr. Keler Lovro, Kula; Logo Karlo, Sombor; Dr. Mayer Đena, Sombor; Nikolić Steva, St. Futog; Petrović Milivoj, Sombor; a Nadzorni одбог од се.: pretsednih Žihlavski Pavao, Pivnice; članovi Jerković Boža, V. Topola; Kalić Panta, Deronje; Rif Franja, Gakovo; Dr. Palašti Edo, Sombor; direktor je e. Aradski Žarko.

na tantijeme

rezervnom fondu

penzionom fondu

nagrade činovnicima

Otpisi

a prenosi se za iduću godinu

Читајте нашле анализе биланса