Народно благостање — додатак
168
вишем курсу и што има међ акционарима Гутмана људи који су изгубили сав свој иметак. Нису акционари зато ту да плаћају трошак за међусобну борбу барона Гутмана о мајоритет у друштву.
Биланса за 4 последње године овако изгледа:
Актива: 102627 192728 192829 1929 30 у хиљадама динара
Готовина 462 415 746 341 Ефекти 3:595 3.595 4.013 4.027 Дужници 54.159 55.957 68.276 55.405 Инвестиције 34.433 74.102 74.113 74.568 Шуме 18.460 16.293 13.439 10.417 Залихе 26.444 25.993 33.310 36:488 Пасива:
Главница 40.000. 40.000 . 40.000 — 40.000 Ресерве 14.500 54.700 55.150 55:400 Амортизација 4.500 5.000 6.500 7.500 Повериоци 71.843 69.513 84.733 69:638 Добитак 3.616 3.663 4.144 4.368
Шуме и дужници исказани су прошле године са мањим износом него ранијих година. Залихе готове робе нешто су порасле што је у вези са потешкоћама око пласирања нашег дрвета у иноземство.
Повериоци су знатно попустили. Опали су прошле године за неких 15 милиона динара. То је у вези са променама у извесним позицијама активе. |
Рачун губитка и добитка за последње 4 године овако изгледа:
Приходи: 192627 192728 192829 – 1929 30 у хиљадама динара Бруто приход 17.772 17.781 18.113 19.630 Расходи: ; Порези 4.056 4.612 3.690 3.636. Осигурање 1.409 1.030 1.296 1.395 Режија 8.692 8.377 8.988 10.348 Дивиденда 5% 5% 6% 6%
Бруто приход је порастао за 1.5 милиона динара. Ре-
жија је за 14 милиона већа. По томе успело је исказати | нешто већи добитак. Међутим дивиденда остаје и даље иста, наиме 6%
Ми не познајемо људе који не припадају групи Г утман,' а имају акције друштва С. Х. Гутман, Белишће, Али знамо: да таквих има много у Југославији. Не познавајући људе ми због тога не знамо да ли су они штогод предузимали против: овакве дивидендне политике управе, Акционарима зато стоје!
многа сретства на расположењу.
У осталом дионичка друштва код нас подлежу кон-
троли двеју власти: пореске и оне Министарства трговине и индустрије. Последња бди над извршењем закона о акционарским друштвима и статута друштвеног, а прва над интересима фискуса. Према закону о непосредном порезу по-
реска власт има право да се удуби у најмање детаље би- |
ланса једног акционарског друштва, како би добила тачну претставку о његовој чистој добити у пореском смислу. По-
реска власт је по закону дужна да чува као највећу тајну оно што буде сазнала анкетирањем по књигама и докумен= тима једнога подузећа. Ни-Министарству трговине и индус-) трије не сме она да чини никаква саопштења. Али и Ми-' нистарство трговине и индустрије има исто право. Ми смо. одсудно противници шиканерском баратању надзорне власти!
над радом деоничких друштава. Преглед од стране надзорне власти уместан је само онда кад се појави конкретан повод 32 сумњу у тачност биланса. Али у том случају власт је. дужна да проуни стање у друштву. Ми ћемо бити последњи.
који ћемо позивати власт на интервенцију у једном акционареском друштву. То не желимо ни овог пута да учинимо јер смо за самопомоћ акционара. Али у толико је потребније де акционари мањине предузму кораке да се изнађе чиста добит друштва С. Х. Гутман нарочито за раније године.
SRPSKA CENTRALNA PRIVREDNA BANKA Р. 0. | SARAJEVO.*)
'Srpska centralna privredna banka u Sarajevu plaća za 1930. godinu dividendu od 8%. RHanijih nekoliko godina ona je plaćala 10%. Po tome se ona priključila jednom delu naših vodećih novčanih zavoda, koji su držali, s obzirom na razvitak privrednih prilika a i poslovanja, da je potrebno pristupiti! redukciji dividende.
Novčarstvo Sarajeva izgleda da je radilo ipod lošijim prilikama nego ranije. I Zemaljska banka za Bosnu i Herćegovinu, vodeći žavod Bosne, pristupa redukciji dividende. Od 14 na 12%. Time što je i tako renomirani zavod bio primoran da pristupi sniženju dividende za. 2%, bilo je lakše i upravi Srpske centralne privtedne banke da svojim akcionarima predloži istu meru. | |
Upogled poslovanja prošle godine kod Srpske centralre privredne banke nije bilo bitnih promena. Ukupna suma godišnje bilance nezntno oscilira. Kroz poslednjih 5 godina najviše 10 miliona. Od 1927. na 1928. godinu porast je iznosio 4 miliona. Od 1928. na 1929. iznosi 10 miliona. Od 1926. na 1927. godinu imamo čak i nazadovanje ukupne sume bilance za 2 miliona. I prošle godine, bilanca upoređena sa onom koncem 1029. godine pokazuje izvesno smanjenje. Za nešto preko mi-
'hliona dinara. Taj iznos po sebi ne znači ništa. Ali je karakteti-
'stičan za prilike koje vladaju u Bosni.
Još nisu poznate bilance svih naših novčanih zavoda. Ali smo uvereni da pokazuje znatan broj manju bilanšu 05 Кгај 1930. godine nego za kraj 1929.
Bilansa za 4 poslednje godine ovako izgleda:
Ahtnva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara
Blagajna 5.005 4.175 4351 5.743
|| Efekti 16.079 13.035 14.079: 14.288
Menice 31.020 39.111 41.934 40:678
Dužnici 67.076 65.559 66.310 66.937
Nekretnine 2.669 3.979 '6.056 6.101 Pasiva
Glavnica 25.000 25.000 25.000: 25.000
Rezerve 7.150 S.000 8.200 8.400
Ulošci 38.871 39.230 43.799 48:846
Poverioci 46.481 49.823 54.964 · 48.366
Dobitak 3.261 3.303 3.128 2:51
'| Ukupna bilansa 122.618 126.688 136.781 135.431
Ma da je ukupna bilansa za preko miliona dinara manja || пеџо što je bila koncem 1929. godine i ma da je čisti dobitak za preko pola miliona dinara manji nego godinu dana ranije, bilansa ipak pokazuje jednu nadasve svetlu tačku. Ulošci su i prošle godine porasli za 4,8 miliona dinara. Dapače i nešto više nego 1929. godine, kad je porast bilanse iznosio 10 miliona difidra. A ni ranijih godina porast uložaka nije bio tako znatan Као 1930. godine. To je, s obzirom na prilike koje vladaju, jedna nadasve ufešna konstatacija.
Poverioci su popustili za 6 miliona dinara. S obzirom na poteškoće glede sigurnog plasmana raspoloživih iznosa, zavod se nije u prošloj godini u tolikoj meri oslanjao na Svoje Veze kao ranije. Reeskont i slični krediti bili su mahji nego prošlih
*) Za 1929 godinu bilans je analiziran u dodafku' Na> rodnog Blagostanja” -od 20. septembra 1930. godine, broj 38, strana 165; a za 1928. godinu u broju 33. od 21. АНА 19209. godine, strana 543.
пати –- 553